Вредновање теологије Митрополита Јована Зизјуласа

              Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Јован Зизјулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије. 

Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наси ђаци и студенти у образовним установама Српске Цркве, у најважнијој области за богословље - догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним Црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа?

Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за "ауторитет", да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску Цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизјуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и Папе.

Неки од његових ставова већ су били предмет критичке анализе у богословским круговима других Помесних Цркава.

У прилогу доносимо текст професора догматике са Богословског факултета у Солуну, г. Георгија Марцелоса, који се, између осталог, дотиче и неких ставова Високопреосвећеног Митрополита Зизјуласа. Текст је објављен у часопису Свети Кнез Лазар, бр. 26 из 1999. године.

Да бисте преузели текст кликните овде.

http://www.eparhija-prizren.com/print.asp?idvest=2935