header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Рано за посету папе Штампај Е-пошта
субота, 05 децембар 2009

Рано за посету папе

Б. ВЛАХОВИЋ, 04.12.2009 20:53:29

Image        ПРЕДСЕДНИК Русије Дмитриј Медведев у четвртак увече је посетио папу Бенедикта Шеснаестог. Пред пут у Италију, Медведев је потписао указ којим су успостављени дипломатски односи с Ватиканом.

 

Русија је до сада при папској столици имала представништво, које ће прерасти у амбасаду. Везе су прекинуте 1917, после Октобарске револуције. Контакти су обновљени тек шездесетих година. СССР и Ватикан су 1990. успоставили односе на нивоу представништва. С папом су се сретали и Горбачов и Јељцин, а Путин чак три пута. Јељцин је позивао папу Јована Павла Другог да посети Русију, али се та посета није десила, јер јој се противила Руска православна црква.

Зашто Дмитриј Медведев није позвао садашњег папу да посети Русију, није никаква тајна. Кремљ не жели да квари односе с Московском патријаршијом, која сматра да још није време да се сретну патријарх и папа. У Ватикану то одлично разумеју, па је председник Папског савета за успостављање јединства хришћана Валтер Касперс рекао да “Медведев неће бити у функцији посредника”. Дијалог између Ватикана и Руске православне цркве, додао је, одавно се води различитим каналима.

Руска православна црква сматра да ће сусрет двојице верских поглавара бити могућ кад Ватикан одустане од прозелитизма, односно, од “заузимања” територија на којима никада пре нису живели католици. Последњих година, изграђено је више католичких храмова у Сибиру и у Казахстану. Осим тога, РПЦ сматра да Ватикан може да утиче на гркокатолике, тј. на унијате у Украјини, да не освајају православне храмове и не претварају их у своје.

РПЦ и Ватикан, иначе, деле исте ставове о многим питањима, па је сасвим реално да се у будућности реше и ова спорна питања и да се затим сретну руски патријарх и римски папа.

 

НА ПОКЛОН – ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

МЕДВЕДЕВ је папи поклонио кутију са цртежом московског храма Христа Спаситеља, као и 22 тома Православне енциклопедије. Папа је у шали рекао Медведеву: “Али, ја све то не могу да прочитам.” Председник је додао: “Помоћи ће вам.” Папа је Медведеву поклонио први примерак на руском своје последње енциклике “Љубав према истини” и литографију из 17. века Ђованија Лоренца Бернинија.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=164554&title_add=Rano%20za%20posetu%20pape&kword_add=papa%2C%20rusija

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 05 децембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.