header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Мр Велибор Џомић - вук у јагњећој кожи Штампај Е-пошта
недеља, 06 децембар 2009

МР ВЕЛИБОР ЏОМИЋ – ВУК У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ

- Писмо „Борби за веру“ -

Поштована редакцијо,

          Честитам вам! Добили сте још једно предивно признање. А признање вашој борби за светоотачко предање није могло бити веће од чињенице да вас је јавно у „Гласу јавности“ напао мр Велибор Џомић.

Зашто мислим да је напад мр Велибора на вас и на ваше богољубиве сараднике, комплимент, признање, похвала?

Зато што мр Велибор спада у вукове оденуте у јагњећу кожу за које нас је Господ упозорио да ће доћи: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт. 7,15-16);

Зато што мр Велибор спада у оне преучене, премудре, оне који су паметнији од Светих Отаца и оне који надилазе својом уобразиљом црквени поредак (много ме подсећа на ужичког кабадахију Милића Драговића и Зизјуласовца Игњатија Мидића), који је себе препамећу, преученошћу, премудрошћу сврстао у чету оних од који говоре да су мудри...

Зато што мр Велибор благосиља бракове оних за које Његово Високопреосвештенство Амфилохије Радовић каза да су подобни онима из Содома и Гомора.

Зато што мр Велибор духовнике попут оца Симеона Рукумијског, оца Матеје Матејића, оца Жарка Гавриловаћа, оца Душана Колунџића као и професоре др Миодрага М. Петровића, Проф др Милана Петровића, др Марка Марковића, Предрага Р. Драгића Кијука, канонисту Жељка Которанина, професора Владимира Димитријевића, Г. Милоја Стевановића и многе друге који пишу на „Борби за веру“ сматра анонимусима илити „псеудоанонимним ауторима“ (еј, благо онима које пљују, којима се ругају, које прогоне, вере ради, духовне авети попут мр Велибора и њему подобњејших!!!);

Зато што са Ловћена мр Велибор шаље бљувотине на које се ни у Херцеговачком кршу више не враћа њихов креатор (идол мр Велибора);

Зато што мр Велибор, како „зли језици“ говоре, самовољно, са својим идолима, промени назив цркве у којој служи, па се та њихова црква, авај, више и не зове Српска;

Зато што мр Велибор, одрод, сад хоће нама да држи предавање о томе како ћемо ми чувати и сачувати, с Божијом помоћу, веру нашу која нам је од Отаца наших останула.

А то што преко световних новина одрод у мантији, илити вук у јагњећој кожи, почиње да води предизборни пропагандни маркетинг, поручујемо му: фала на питању! Здраво смо и добро, које и њему желимо.

И хтели бисмо његовој премудрости да дотуримо мало соли како би он и његови истомишљеници дознали нешто што нису знали у време оно кад су тражили смену блаженопочившег Патријарха нашег Павла, па им Бог и верни народ не дадоше да своје умље преведу у безумље. А то мало соли које им додајемо с љубављу, ће их подсетити да четвородневни Лазар у четврти дан заудараше, а Патријарх наш (онај што премудри хтедоше да га смене) јок!

И још нешто:

У време епидемије грипа Патријарху нашем Павлу поклони се васцели српски род (ваљда мр Велибор није), а и данас ходочасти народ српски гробу свјатјејшаго Патријарха својега (ваљда мр Велибор неће).

Из ових неколико оскудних речи није тешко изрећи и извући наравоученије:

Народе српски, кога мр Велибор са својим (у безакоњу љубљеним сатрапима) буде фаворизовао у продизборном времену – непогрешиво, поуздано, засигурно можемо знати: тај не ваља!

Нека би му Бог помог'о да своје злочињење замени доброчињењем, своју острашћеност смирењем, а своју мржњу братољубљем.

6.12.2009.

Раб Божији Д. Ж.

П.С.

Мр Велибору за љубав, намерно стављам своје иницијале, по узору на „А.Светигору“.

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 фебруар 2011 )
 
< Претходно
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.