header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Мр Велибор Џомић - вук у јагњећој кожи Штампај Е-пошта
недеља, 06 децембар 2009

МР ВЕЛИБОР ЏОМИЋ – ВУК У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ

- Писмо „Борби за веру“ -

Поштована редакцијо,

          Честитам вам! Добили сте још једно предивно признање. А признање вашој борби за светоотачко предање није могло бити веће од чињенице да вас је јавно у „Гласу јавности“ напао мр Велибор Џомић.

Зашто мислим да је напад мр Велибора на вас и на ваше богољубиве сараднике, комплимент, признање, похвала?

Зато што мр Велибор спада у вукове оденуте у јагњећу кожу за које нас је Господ упозорио да ће доћи: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их“ (Мт. 7,15-16);

Зато што мр Велибор спада у оне преучене, премудре, оне који су паметнији од Светих Отаца и оне који надилазе својом уобразиљом црквени поредак (много ме подсећа на ужичког кабадахију Милића Драговића и Зизјуласовца Игњатија Мидића), који је себе препамећу, преученошћу, премудрошћу сврстао у чету оних од који говоре да су мудри...

Зато што мр Велибор благосиља бракове оних за које Његово Високопреосвештенство Амфилохије Радовић каза да су подобни онима из Содома и Гомора.

Зато што мр Велибор духовнике попут оца Симеона Рукумијског, оца Матеје Матејића, оца Жарка Гавриловаћа, оца Душана Колунџића као и професоре др Миодрага М. Петровића, Проф др Милана Петровића, др Марка Марковића, Предрага Р. Драгића Кијука, канонисту Жељка Которанина, професора Владимира Димитријевића, Г. Милоја Стевановића и многе друге који пишу на „Борби за веру“ сматра анонимусима илити „псеудоанонимним ауторима“ (еј, благо онима које пљују, којима се ругају, које прогоне, вере ради, духовне авети попут мр Велибора и њему подобњејших!!!);

Зато што са Ловћена мр Велибор шаље бљувотине на које се ни у Херцеговачком кршу више не враћа њихов креатор (идол мр Велибора);

Зато што мр Велибор, како „зли језици“ говоре, самовољно, са својим идолима, промени назив цркве у којој служи, па се та њихова црква, авај, више и не зове Српска;

Зато што мр Велибор, одрод, сад хоће нама да држи предавање о томе како ћемо ми чувати и сачувати, с Божијом помоћу, веру нашу која нам је од Отаца наших останула.

А то што преко световних новина одрод у мантији, илити вук у јагњећој кожи, почиње да води предизборни пропагандни маркетинг, поручујемо му: фала на питању! Здраво смо и добро, које и њему желимо.

И хтели бисмо његовој премудрости да дотуримо мало соли како би он и његови истомишљеници дознали нешто што нису знали у време оно кад су тражили смену блаженопочившег Патријарха нашег Павла, па им Бог и верни народ не дадоше да своје умље преведу у безумље. А то мало соли које им додајемо с љубављу, ће их подсетити да четвородневни Лазар у четврти дан заудараше, а Патријарх наш (онај што премудри хтедоше да га смене) јок!

И још нешто:

У време епидемије грипа Патријарху нашем Павлу поклони се васцели српски род (ваљда мр Велибор није), а и данас ходочасти народ српски гробу свјатјејшаго Патријарха својега (ваљда мр Велибор неће).

Из ових неколико оскудних речи није тешко изрећи и извући наравоученије:

Народе српски, кога мр Велибор са својим (у безакоњу љубљеним сатрапима) буде фаворизовао у продизборном времену – непогрешиво, поуздано, засигурно можемо знати: тај не ваља!

Нека би му Бог помог'о да своје злочињење замени доброчињењем, своју острашћеност смирењем, а своју мржњу братољубљем.

6.12.2009.

Раб Божији Д. Ж.

П.С.

Мр Велибору за љубав, намерно стављам своје иницијале, по узору на „А.Светигору“.

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 фебруар 2011 )
 
< Претходно
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.