header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Да ли је баш тако, оче прото?! Штампај Е-пошта
понедељак, 07 децембар 2009

Поштовано Уредништво,

          Један сам од оних који цени труд оца проте мр. Велибора Џомића око разобличавања страдања Србске цркве и србскога рода од комуниста, усташа и осталих за време и после Другог светског рата. Међутим, један сам и од оних који прати већину православних сајтова, међу којима повремено и ваш.

Када сам видео писање оца проте о вашем сајту у листу Глас јавности, изненадио сам се и донекле разочарао (у оца проту Велибора) и хтео сам да му се посредно обратим коментаром у Гласу јавности, на поменути текст („Новотарске трансидентитетлије“, од 04.12.2009. - по новом календару). Међутим, редакција Гласа јавности није до сада објавила тај коментар. Добио сам обавештење да су га примили и да ће га прегледати аминистратор и даље ништа.

Због тога на даље прослеђујем вама текст који сам послао њима, ако немате ништа против да га ви објавите.

С поштовањем,

Родољуб     

+ + +

Да ли је баш тако, оче прото?!

Поштована редакцијо,

Већ више година пратим књиге и текстове протојереја Велибора Џомића, који тако директно и јасно пише о страдању Срба и Србске цркве од комуниста, усташа и осталих, затим о владики Николају Велимировићу и ави Јустину Поповићу, онда сектама и њиховом погубном деловању на наш народ, па о разобличавању т.з.в. „Црногорске“ православне цркве и њеног вође Мираша Дедеића. Својевремено су ме  једноставно привукле његове књиге о злу званом комунизам и страдању нашем србском под њиме. Јасан приказ истине, директно обраћање и објашњавање, методолошки приступ, очувани народни језик – тај његов стил, чинио је да сам сва његова штива радо и просто „гутао“.

Тако ми је пажњу привукао и овај његов текст и када сам га прочитао, помало сам био изненађен строгим критичким тоном о сајту „Борба за веру“. Такође неколико година уназад пратим већину наших православних сајтова, па и овај поменути и могу да кажем да и отом сајту имам добро мишљење, посебно о тренутној ситуацији у СПЦ и размимоилажењима у њој. Како сматрам оца проту Велибора за одређени ауторитет због свега, раније  поменутог што пише, погледао сам и прелистао мало пажљивије сајт „Борба за веру“ да погледам због чега је отац прота Велибор онако строго писао. Брзо сам пронашао да је разлог свему томе полемика – сукоб мишљења, око тумачења ставова оца проте Велибора, од стране сајта, једног његовог текста о правима и статусу (венчавању) транссексуалаца у СПЦ (чини ми се у подгоричким новинама „Вијести“). Када сам прочитао тај чланак био сам, благо је рећи изненађен, био сам скоро запањен. Помислио сам: да ли је то стварно писао отац прота Велибор?

Међутим јесте он је писао, а ја просто нисам могао да верујем да отац прота онако пише о теранссексуалцима, хермафродитима, као даје то потпуно други човек, као да је памет изгубио. Прочитао сам онда пажљиво чланак и полемику између сајта и оца проте (ко год жели лако се може уверити прегледом сајта) и још једном се уверио да отац прота Велибор овога пута озбиљно није у праву.

Зато, овако се обаћајући вама поштована редакцијо, питам:  

ДА ЛИ ЈЕ БАШ ТАКО ОЧЕ ПРОТО?

1. Да ли наводи оца проте о правима и статусу, конкретно о венчавању транссексуалаца у СПЦ, стварно и ставови СПЦ – зашто о томе ћути Митрополија Црногорско-Приморска, па и Патријаршија СПЦ, сада обе води Митрополит Амфилохије?

2. Да ли стварно могу поменути наводи да приозађу као истинити из нашег православног веровања? -  па да то није тако, знају и они који у народу нашем православље доживљавају само као фолклор, почев од мале деце која познају разлику између бате и секе, оца и мајке, деке и баке, па све до поштених старина и старица, који би на све то рекли: „Сачувај ме Боже и саклони, да л` су му свраке мозак попиле?“. Не мора то нико, ни са каквог сајта да нам објашњава, али изгледа мора оцу проти.

3. Да ли су поменути аутори на сајту стварно анонимни, па тамо од десетак аутора више од пола је познато православној јавности!!!???

4. Да ли сајт, ако је и регистрован у некој НАТО држави има НАТО-овски став?

Па Чикаго има скоро пола милиона Срба и изнедрених из емиграције, коју је онако сурово комунистички режим протерао са родне груде. Онај сурови комунизам кога је отац прота Велибор раскринкао и оголио у својим делима и критикама. Шта ако је неко од њих регистровао сајт, а он не зна, хоће ли се, можда сврстати у ред са њиховим мучитељима о којима је онако писао?

(Погледајте мејл адреса за контакт ја са руским доменом – да ли је то НАТО?

И на крају питам се опет: ДА ЛИ ЈЕ БАШ ТАКО ОЧЕ ПРОТО?

У овом тексту изгубио си свој стил, нема јасног приказа истине, мало је директног обраћања и објашњавања нема, методолошки приступ је заступљен у траговима, а народног језика је све мање. Је си ли се оче прото запитао зашто ти се квари стил? Овакви ставови лако склизну у прелест, обману, а одселе није далеко ни до јереси (чији си нам погубан утицај лепо разјашњавао), а од јереси и, НЕ ДАЈ БОЖЕ, до раскола. Наш народ каже: Ако паднеш, не каљај се, већ се одмах дижи. То каже и наша вера.

Наша вера још каже да човека без греха нема и ОПРОСТИ ОЧЕ ПРОТО НЕМА НИКАКВЕ НАМЕРЕ ЗА ЛИЧНИМ УВРЕДАМА.

С БОГОМ!

Родољуб

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 децембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.