header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владика Николај о масонима Штампај Е-пошта
недеља, 13 децембар 2009

         С времена на време може се чути и прочитати о томе како је, наводно, епископ Николај Велимировић, потоњи Свети  Николај Српски,  био масон. За такву тврдњу не постоји ни један једини доказ, а, с друге стране, постоје многобројна дела владике Николаја и  једно    писмо који све  те тврдње убедљиво  демантују.  То је писмо које  је владика Николај, 25. фебруара 1956. године, упутио пријатељу Сави Обратковићу који је живео у месту Гера у Индијани:

Фебруар 25, 1956.

Драгом брату Сави поздрав.

Питаш ме о масонерији. О томе би те морао тачно обавестити ко је ту у близини тебе, као на пр. Борко Борчић, који је сад у Чикагу. Исто тако и свешт. Поповић у Чикагу. Ту недавно био је чланак у Србобрану о масонима. Грчка и руска црква отворено су осудиле то као нехришћанску организацију, која поткопава Цркву Христову. Чувај се, дакле, од тога, брате Саво, и моли се Богу да се и други сачувају у нашој светој вери православној. Много је глатких путова који воде у пропаст, а прави је пут спасења потежак, али је прав и сигуран.

Оволико о томе, па ти према овоме цени оно што се у цркви тамо догодило.

Чим добијеш од браће из Србије неки извештај, јави ми. Много се муче ове зиме. Усилимо наше молитве за њих.

Бог нека ти дарује здравље и мир!"

Ово писмо владике Николаја Велимировића објављено је 14. фебруара 2003. године у „Политици“. Послао га је  Миодраг Р. Скулић из Београда. Шаљући „Политици“ ово вредно писмо, Скулић је тада, између осталог,  написао:

 „Почетком септембра 1991. године, нашао сам у трпезарији Манастира Хиландар неколико копија писма које је епископ Николај Велимировић упутио свом пријатељу Сави Обратковићу, који је живео у месту Гера у Индијани. У писму епископ Николај износи своје мишљење о масонима. Донео сам два примерка овог текста у Београд и прво један, па други примерак послао уреднику једног недељника, с молбом да га објави. Међутим, оба дописа су се изгубила.

Протеклих дванаест година трагао сам за овим документима. Најзад, пријатељ ми је послао копију из „Гласа српске православне цркве" у Западној Европи. Шаљем га  Политици, с молбом да га штампа у оригиналу, јер је ово докуменат изузетне вредности. Да кажем још да нисам масон, али многи моји пријатељи припадају овој организацији.“

Припремио

М. Петровић

Последњи пут ажурирано ( субота, 18 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.