header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Проф. др С. Живановић: Православно - католичко помирење и Срби Штампај Е-пошта
среда, 16 децембар 2009

           Поштовани посетиоци,

          Са задовољством вас обавештавамо да је сајт „Борба за веру“ добио још једног сарадника. То је Проф. др Србољуб Живановић, Директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону и Председник Британског и Ирског оделења Међународне словенске академије наука.

+ + +

Проф. др Србољуб Живановић,

Председник Међународне Комисије за истину о Јасеновцу

ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКО ПОМИРЕЊЕ И СРБИ - ЈЕДНО РАЗМИШЉАЊЕ

"Највећа завера ћутања је она о злочинима геноцида почињеним у Југославији за време II светског рата, а који су организовани од стране Ватикана"

                                                                                                    Бертранд Расел

 

Још од давних времена, заправо, колико је мени познато из литературе, поглавар римокатолика папа послао је управо крунисаном мађарском краљу Стефану I да: "сада када је постао краљ и примио круну треба да зна да у његовом краљевству има 42 шизматичка (православна) манастира, а ни један католички, па да треба нешто учинити да се то стање измени". Тако од 13 века до данас римокатолици стално "нешто чине" против православног српског народа. Књиге би се могле написати, препуне докумената, о свему што су Срби претрпели од римокатолика током протеклих векова. Католичка "црква" је увек радила "огњем и мачем, пером и речју" да сузбије и потисне православље и да прошири свој утицај што даље на Исток. Оно што нису постигли крсташи у средњем веку то сада чине садашњи крижари католичке "цркве" организовани у разне редове попут фрањеваца, језуита, малтешких витезова и многих других као и организација попут Каритаса и сл. Православни српски народ је увек био на мети католика. Најгрозније примере имамо у управо протеклом XX веку када је само у Јасеновачким логорима убијено преко 700 000 деце, жена, одраслих и унесрећених Срба, или пак деведесетих година када су стотине хиљада православних Срба протеране из Хрватске, или пак када су комунистичке власти пресељавале стотине хиљада Срба у друге крајеве тадашње Југославије, да би генетски ослабиле српско становништво у крајевима предвиђеним за ширење католика из Хрватске и Босне.

На састанку Међународне комисије за истину о Јасеновцу одржаном пре неколико година у Њујорку амерички истраживачи су саопштили да су утврдили да је у току II светског рата у Хрватској преко 1400 католичких свештеника лично клало, убијало, мучило, силовало и насилно преводило и католицизам Србе који су били православне вере. У недавно објављеној двотомној књизи докумената о стратишту у Јадовном хрватски аутор Ђуро Затезало поред осталог пише: "...Жене су пре уморства силовали, резали им дојке и из утробе вадили децу. Нажалост, у злочинима су задовољавањем својих настраних порива учествовали католички свећеници - дон Љубо Магаш, дон Крсто Јелинић и многи други" (Музеј жртава геноцида, Београд, 2007).

Још 1948. године Др. Никола Николић, Хрват, лекар и заточеник Јасеновца сведочи у својој књизи "Јасеновачки логор" (Накладни Завод Хрватске, Загреб) о фрањевцима кољачима: "Фра Томислав Филиповић (Мајсторовић) - Фра Сатана... обучен у фрањевачки хабитат, ушао је у разред са усташком капом на челу... он је поклао православну децу на очиглед и врисак малих другова... сваке ноћи одлази у Градину и сам коље српску и жидовску дјецу", или пак... "Љубо Милош, свршени ученик фрањевачке гимназије у Јасеновцу сам коље српску дјецу" итд.

Везнар Гојко у својој књизи "Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945 (Музеј жртава геноцида, Београд, 2004) наводи велики број имена католичких свештеника који су лично клали, убијали силовали и мучили пре уморства српске жене, децу, посебно силовали девојчице и млађе жене и насилно их пре убијања преводили у католичанство. Тако на пример помиње следеће:

Драгутина Кукоља, вероучитеља у гимназији и Николу Масића, вероучитеља и професора у учитељској школи, који су обојица вршили злочине и врбовали своје ученике да уђу у крваво-злочиначке организације "Велико крижарско братсво" и "Велико крижарско сестринство".

Затим помиње Јосипа Бујановића - поп Јола, жупника у Кришопољу, Миховила Марбера, жупника у Грачацу, Стјепана Габрића, жупника у Широкој Кули, дон Крсту Јелинића жупника у Брелама итд. Не можемо овде у овом чланку набрајати сва поменута имена жупника кољача, силеџија и мучитеља.

Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновачком систему Хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома поседује огроман број књига и хиљаде докумената који јасно говоре да је управо католичка "црква" васпитавала вековима  генерације Хрвата да муче и убијају све шизматике (Србе православне вере) и све некатолике као што су Јевреји и Роми. Нажалост, високи католички великодостојници, бискупи и надбискупи у Хрватској и у Босни и Херцеговини су предњачили (The International Commissuion for the truth on Jasenovac).

Католици су били изузетно свирепи према епископима и свештеницима Српске православне цркве. Светог Платона, епископа Бањалучког су зверски мучили, пребијали и ноге и руке и ложили му ватру на грудима да би га коначно потопили у Врбас. Св. Петра Зимоњића, митрополита дабро-босанског су живог поткивали, чупали му браду, терали га да чисти снгрупе, злостављали и мучили док није испустио душу. Епископа Саву Трлајића су злостављали, физички мучили и на крају бацили у Катину Јаму где је издахнуо. Постоје хиљаде оваквих примера. Страшно је писати о свему овом, страшно је читати о овим злочинима католика Хрвата и католичког свештенства, а за мене је исто тако страшно када видим да у садашње време има епископа Српске православне цркве који се залажу за некакво помирење православаца и католика, за некакву екуменску сарадњу, који потписују некаква "Равенска документа" о примату и безгрешности папе и сл. и желе да српски народ изједначи српске мученике Светог Платона бањалучког, Светог Петра Сарајевског и друге са Блаженим Алојзијем Степинцем, кога садашњи папа жели да прогласи за католичког свеца за кога се зна да је у НДХ "предводио цркву у Хрвата, насилно покрштавао Србе, благосиљао усташе крвавих руку код клања Срба, на своме столу држао ископане очи жртава и да не набрајам све друге страхоте. На моју велику жалост у Србији се веома мало зна о Јасеновцу, о католицима кољачима и о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Садашње државне власти говоре о томе да треба да заборавимо прошлост и да се окренемо будућности и "регионалној сарадњи". Добро би било да све стране прихвате такву сарадњу, а да се злочини признају, злочинци жигошу и осуде, а да се жртве заслужно окају и да им се несреће не забораве. Поједини епископи, рођени после II светског рата, ништа нису сазнали о свему овоме у школама под комунистичким режимом погрешно мисле да је српски, јеврејски и ромски народ заборавио своје жртве и сва недела и почињени геноцид. Они, можда из хришћанских побуда желе да успоставе везе са католицима пре него што се жртве окају и злочини признају. Нажалост, и сада католици Хрвати чине и даље геноцид над српским народом. Васпитавају се нове генерације Хрвата да мрзе Србе, што се види у наступима масовне хистерије омладине на спортским и другим приредбама и у говорима и делима хрватских политичара. Тако је на пример садашњи папа католичке "цркве" примио једног поп-певача и забављача из Хрватске који непрекидно позива Хрвате да убијају Србе и велича кољаче из прошлости неколико дана пре него што је имао у аудијенцији председника државе Србије. Тиме је показао да католичка црква стоји иза оних који би даље вршили геноцид, као што су то чинили Хрвати у прошлости. И предходни папа је више пута долазио у Хрватску и Босну и био на пушкомет од Јасеновца у који никада није крочио да се поклони невиним жртвама. Међу тим жртвама је било преко 110 000 мале деце од новорођенчади до 15 година. Њихов је грех био што нису крштени у католичкој "цркви". Они епископи СПЦ који мисле да је могуће постићи некакав споразум са католицима треба да воде рачуна о сваком свом кораку и о сваком свом поступку, о свакој писаној или изговореној речи и да се сете свих невиних жртава католичког терора пре него што попусте пред наваљивањем оних који не признају своје злочине и не признају да су грешили. Невине жртве то захтевају од њих. Уколико то не учине српски народ ће се окренути против њих. Већ сада има владика које у току литургије чувају полицајци приликом вршења службе да би их сачували од негодовања верника. То је срамота пре свега за нашу Цркву, а посебно за поједине епископе.

Коначно - ја као православац и као хришћанин могу и треба да опростим свакоме који ми је учинио нешто лоше, али ја немам права никоме да опраштам у име невино убијених људи и деце, у име силованих девојчица, живих спаљених и других који више никада неће бити у стању да дигну глас и вапију за правдом, а које су католички свештеници и католици Хрвати побили само зато што су се родили као православни Срби, Јевреји и Роми.

Лондон, Велика Британија

Последњи пут ажурирано ( среда, 16 децембар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 78 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛБА

Молимо наше цењене посетиоце да се у својим молитвама помоле Господу и за здравље и спасење душе Данијеле, Љиљане и Радована.

 Унапред се захваљујемо!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.