header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Еп. Фотије: Могућа измена устава СПЦ због избора патријарха Штампај Е-пошта
уторак, 05 јануар 2010

Епископ далматински Фотије

Могућа је и измена Устава СПЦ због избора патријарха

 Тања Николић-Ђаковић | 05. 01. 2010. - 08:00

Нови патријарх бираће се на изборном Сабору, који почиње 22. јанура, и то је дефинитивно. Сви епископи, нас 45, колико има СПЦ, биће позвани и присуствоваће изборном Сабору. Уколико неки архијереј не може да дође, свој глас повериће једном од владика, каже у интервјуу за „Блиц“ епископ далматински Фотије, члан Светог синода, највише црквене власти.

Да ли ће се нови патријарх бирати по важећем уставу СПЦ, како је изабран и патријарх Павле, или ће бити мењан, тако да изостане бирање жребом?

- Сабор ће почети по сада важећој процедури, а то је тројна кандидатура. Биће три кандидата, од којих се један бира жребом. Нема измене Устава. До измене може доћи једино ако на тај тројни начин не буде могао бити изабран патријарх.

Како се то може догодити?

- Па, ако не буде имало довољно гласова јер један кандидат мора да има 50 одсто, плус један глас да би ушао у тројну кандидатуру. Хипотетички, ако нема три кандидата са довољним бројем гласова, мора се приступити другом начину, који дефинише Сабор.

Да ли се Сабор прекида у том случају?

- У току Сабора се може променити правило.

Када ће то бити јасно?

- Вероватно у току првог дана. Али то не знамо. То је још само хипотеза.

Ко су главни кандидати за будућег патријарха?

- То је тешко рећи. На пример, патријарх Павле уопште није био међу озбиљним кандидатима, па је изабран. Рекао бих да постоји промисао Божја о томе ко треба да води Цркву, и то је на првом месту. Друго су наше људске калкулације, претпоставке, жеље, које су такође разумљиве.

„Блиц“ је писао о две струје у СПЦ. Шта је њихова суштина?

- Не постоје две, већ много више струја јер је Црква живи организам. Има владика који имају 80 година, који су се школовали пре Другог светског рата и они на свој начин носе историјско искуство и наслеђе, младих - који готово да немају 40 година, потпуно су формирани у време дигиталне комуникације, људе који су се школовали у Грчкој и на Светој гори. Постоји група владика који су сазревали у православној Русији. А сви заједно представљамо једно тело - то је наша црква.

 И у њој тихи рат архијереја, несугласице и сукоби. Око чега се воде?

- Постоје различити ставови, различита мишљења, генерацијске разлике, различито духовно схватање, различите духовне школе. То нису сукоби, рат нити било шта што може да доведе до…

Раскола у цркви?

- То ни у ком случају. И зато се бира патријарх јер он окупља, сабира све. Он је гарант јединства наше Цркве у суштинском смислу, наравно са Сабором, али он је увек први у Сабору. Цркву не можемо посматрати као страначки и партијски свет.

Колики је покушај политичких партија да остваре свој утицај на Цркву и у покушају да прогурају свог фаворита за патријарха?

- Наш изборни систем је такав да гласају тајним гласањем само епископи. Значи, утицај спољни може бити, али веома мали. Не сумњам да је држава увек сматрала значајним то ко ће бити патријарх, али опет пресудан је промисао Божји. Бог је тај који бира неког од епископа да буде пастир нашег народа у ово време као што је то био патријарх Павле доскоро.

Какав треба да буде будући патријарх?

- Један владика недавно ми рече: „Добро би било да имамо патријарха који би могао са московским патријархом да говори на руском, са цариградским на грчком, а са римским папом на немачком.“

Ко је тај епископ? Ко ће бити патријарх?

- (смех) То не знам. Али кажем, после патријарха Павла, који је имао одређени дар смирења, чистоте, светости, сада нам треба патријарх који би требало да представи нашу Цркву у најбољем светлу, како пред другим народима, ЕУ, тако и пред другим православним и неправославним институцијама.

Који су задаци пред новим патријархом?

- Пуно тога, просто, многи нагомилани проблеми стоје пред нашом Црквом, проблеми којима је Црква оптерећена још од претходних ратова и, уопште, питања унутрашње и спољне мисије Цркве.

Да ли се СПЦ противи европским интеграцијама?

- Није то питање Цркве. Ако постоје европске интеграције, Црква их прихвата. Ако не, онда то ни Црква не прихвата. Ми се уграђујемо према постојећем систему.

Која су прва питања која мора да реши будући патријарх?

- Тешко је рећи. Зависи ко то буде и шта ће му бити приоритети. То је питање уређивања саме Архиепископије београдско карловачке, свакако и питање Пећке патријаршије, јер је повезано са Косовом…

Да ли очекујете од новог патријарха да угости римског папу?

- То је питање прилично осетљиво, колико за патријарха, толико и за Патријашију и Сабор, као и за саму државу. У том јединству заједничког става тражиће се одговор на то питање.

Да ли сте лично били изненађени поворком од 600.000 људи која је испратила патријарха и како је то доживљено у цркви?

- Сахрана патријарха је био библијски догађај. Не, нисам очекивао, вероватно као ни други свештеници. Али истовремено, нисмо ни били изненађени. Патријарх је својом врлином и светошћу сабрао тај народ, без спољне рекламе и присиле.

Како коментаришете чињеницу да је председник Тадић присуствовао седници Светог синода након упокојења патријарха?

- Била је то одлука председника. Сам је рекао да жели да помогне с припремом сахране. Не, то није мешање у Цркву.

Да ли је на тај начин председник повредио осећања верника других вероисповести уласком у Синод?

- Не, он је као председник државе имао право и обавезу да дође и нормално је и логично да тако буде и када је у питању сахрана патријарха.

__________________

Писмо хрватској премијерки

СПЦ је на вест о оснивању удружења грађана Огулина из Хрватске под називом „Хрватска православна заједница“ узвратила писмом премијерки Хрватске Јадранки Косор. Да ли сте добили њен одговор?

- Нисмо, јер је био Божић по католичком календару и председнички избори. Могуће је да ће одговор доћи. У сваком случају, хтели смо да укажемо на проблем појављивања тог удружења које има милитантни духовни карактер и у старту негира постојање Срба и српске цркве. Оно се историјски темељи на сличном удружењу које је постојало у време НДХ и када је формирана тзв. ХПЦ.

_______________________

 

Први том сабраних дела патријарха Павла

На Божићном сајму синоћ у Београду промовисан је први том сабраних дела патријарха Павла „Живот по Јеванђељу“ у издању Издавачког фонда Српске православне цркве.

Издавачки фонд СПЦ Архиепископије београдско-карловачке, чији је патријарх Павле био председник за живота, покренуо је издавање његових сабраних дела. У првом тому „Живот по Јеванђељу“ објављене су, између осталих, прве патријархове епископске беседе, беседа на устоличењу у трон пећких патријарха, беседе које је изговорио на литургијама на Господње и Богородичине празнике, предавања о посту, литургијске омилије и архипастирске поуке у периоду од 1995. до 1998. године.

У предговору првог тома митрополит Амфилохије је записао: „Ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч и да ће она сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове уродити стоструким плодом.“Д. П. 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/171184/Moguca-je-i-izmena-Ustava-SPC-zbog-izbora-patrijarha

Последњи пут ажурирано ( уторак, 05 јануар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.