header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Срна: Интервју са епископом Артемијем Штампај Е-пошта
субота, 30 август 2008

                                        СРНА: ИНТЕРВЈУ СА ЕПИСКОПОМ АРТЕМИЈЕМ

Извор: Срна 30. август 2008. 08:36

Од кога у међународној заједници очекујете да заштити Србе на Косову и Метохији и њихову имовину и ко може гарантовати безбедност православног народа на Косову?

- Ми, као православни хришћани, сву помоћ и заштиту очекујемо само од Господа Бога нашега. Искуство нас учи да од међународне заједнице не можемо да очекујемо никакву заштиту за Србе и њихову имовину на Косову и Метохији. Све гаранције које је међународна заједница обећавала српском народу у протеклих девет година (а није их било мало), сагореле су у погрому марта 2004. године којег су шиптарски злочинци извршили над нашим народом. Обавеза и одговорност за безбедност православних Срба на Косову и Метохији лежи на држави Србији чији смо ми грађани. Време ће показати колико су и та наша надања оправдана. Од става и доследности Београда у одбрани суверенитета и територијалног интегритета државе Србије, зависиће и став и заштита коју с правом очекујемо од наше једноверне и једнокрвне браће Руса, којима смо за досадашњу подршку и заузимање на међународном плану, веома захвални.

Да ли су албански званичници у Приштини након једностраног проглашења независности покушали да ступе у контакт са Вама и да ли они гарантују безбедност Србима и имовини СПЦ?

 - Нити су покушавали да успоставе било какав контакт, нити бисмо Ми на то пристали и да је покушаја било. Ми Срби, који живимо на територији Србије, у делу који се зове Косово и Метохија, познајемо и признајемо власти у Београду за које смо на изборима гласали, док „власти“ такозване државе Косово, нити знамо нити признајемо. У том контексту од њих нити имамо нити очекујемо било какву гаранцију за безбедност Срба и имовине СПЦ. Они су јасно своје лице показали у протеклих девет година (а и кроз векове раније), поготову 17. марта 2004. године.

Колика је вредност уништене црквене имовине на Косову и Метохији и колико је до сада обновљено српских светиња? Ко је дао средства за обнову?

- Вредност уништене црквене имовине је непроцењива. Она обухвата не само непокретну имовину – грађевине, него и културну вредност коју су поједини објекти имали, као и духовну садржину која се у њима ризничила вековима. Грађевине се и могу обновити, али културна и духовна вредност се никада и ничим не могу надокнадити, нити објективно вредновати. Обнова српских светиња на Косову и Метохији тече паралелно на два колосека. Једна је насилна и неодржива коју спроводе СЕ (који и даје средства) и Привремене институције самоуправе на основу Меморандума, који је потписала (без Наше сагласности као надлежног Епископа) и спроводи Синод. У домену те „обнове“, коју води КСО а изводе шиптарске фирме (дакле, они који су их и уништавали),  рађено је понешто на појединим објектима уништеним у мартовском погрому 2004. године, али ништа није обновљено у правом смислу нити враћено у функцију своје намене. Други вид одрживе обнове је онај који води и спроводи Епархија рашко-призренска уз помоћ и финансијску подршку државе Србије (Министарство вера, Министарство за Косово и Метохију, Координациони центар), а за потребе нашег монаштва и верног народа. Ту да поменемо само неке: манастир св. Архангела код Призрена, ман. Девич, ман. Бањска и више парохијских цркава.

Да ли и након самопроглашења независности у косовске манастире долазе нови искушеници и искушенице и како се одлука о независности одражава на духовни живот у манастирима.

 - Да, и после тог безаконог чина, у наше манастире пристижу нови искушеници и искушенице жељни духовног живота. Та одлука Шиптара о независности, нема апсолутно никаквог значаја ни утицаја на духовни живот у нашим манастирима, који се одвија према предању и монашким правилима Свете Цркве Православне.

У којој енклави је ситуација најтежа и где би помоћ била најпотребнија?

 - Свуда је тешко, свуда има проблема и потреба, али сматрамо да је ипак најтеже у метохијским повратничким селима, као и у селима Новобрдске општине. Ми према нашим моћима и могућностима настојимо да помогнемо тим нашим паћеницима, али су и наше снаге и моћи недовољне да подмире све потребе нашега народа. Ипак, благодарни смо Богу и захвални браћи који са разних страна покушавају да нам помогну.

 Када можемо очекивати повратак дела моштију светог краља Милутина у његову задужбину Бањску и докле се стигло са обновом тог манастира?

 - Повратак дела моштију светог краља Милутина јесте идеја која је с времена на време оживљавана и у прошлости, али никада до сада није реализована. У задње две године процес је поново покренут, и он је у току. Свети синод бугарске православне цркве одлуку о уступању дела моштију донео је, како смо обавештени,  пре скоро две године (2006), али се даље ништа није урадило. Манастир Бањска се обнавља интензивно. Велики подухвати су пред нама. Можда свети Краљ чека да припремимо достојно место за његов повратак, или, можда чека, да се ми боље духовно припремимо и удостојимо да га дочекамо. Очигледно да још нисмо спремни. Али надамо се да ће до тога ипак доћи у догледном времену.

Последњи пут ажурирано ( субота, 30 август 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.