header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Безакоње и насилништво у Грачаници
Безакоње и насилништво у Грачаници Штампај Е-пошта
недеља, 14 фебруар 2010

14. фебруар 2010. 15:25

                Извор: Епархија Рашко - призренска

БЕЗАКОЊЕ И НАСИЛНИШТВО У ГРАЧАНИЦИ

             Атанасије Јевтић и Теодосије Шибалић насилно упали у приватне просторије Епископа Артемија и његових сарадника у Грачаници

Оружане снаге омогућавају спровођење силе од стране Атанасија Јевтића

                 Безакони Атанасије Јевтић и његови трабанти поново харају Епархијом рашко-призренском

У суботу 13. фебруара, само један сат након завршетка седнице Светог синода, на којој је одлучено да се за администратора Епархије рашко-призренске постави Атанасије Јевтић, он се већ нашао у седишту Епископа Артемија и започео свој насилнички пир. Како је могао тако брзо стићи, осим ако одлука није била донета већ неколико дана раније, а сама седница од 13. фебруара била обична представа?

 У пратњи се налазио његов верни послушник Теодосије Шибалић и неколицина монаха Високих Дечана, већ познатих по безобзирном и насилничком понашању, који су у лето 2008. године физички насрнули на игумана манастира Бањске Симеона, наневши му тешке телесне повреде. Један од њихових главних заштитника тада и бранилаца учињеног безакоња био је Атанасије Јевтић.

Одмах након упада у Грачаницу 13. фебруара, неколико сати пре доласка Епископа Артемија после синодске седнице, започели су ломљење брава и обијање приватних просторија Епископа Артемија, на ужас и запрепашћење монаха који су се тамо налазили. Упадали су у монашке келије и вршили преметачину, као најопакији иследници. Са којим, међутим, овлашћењем, по којим законима, на основу којих канона?

Премда је примопредаја била заказана за наредни дан, недељу 14. фебруара, страховита мржња којом су одисали пристигли извршиоци, незадрживо се изливала и лила портом свете Грачанице. Овога пута мржња не агарјанска и шиптарска, него мржња оних који су се представљали за проповеднике Љубави.

Истога дана, у суботу 13. фебруара, пре било каквог преузимања мандата, и у одсуству Преосвећеног Артемија, Атанасије Јевтић сменио је секретара Епархијског Управног Одбора јеромонаха Иринеја, и поставио новог – свештеника Срђана Станковића, који је Епархију рашко-призренску завио у црно својим сплеткама и бунтовништвом током свог мандата на месту секретара ЕУО у периоду 2003-2006. године.

Трагично је да се све поменуто одиграва и спроводи по благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, као и чланова Светога синода, од којих неки још увек уживају извесни углед у Срба.

Долазак Атанасија Јевтића у Грачаницу био је знак и за насилнички упад неколицине монаха Високих Дечана у манастир Гориоч, у Метохији. У атмосфери терора и страха, игуманији Антуси је саопштено да може да се „чисти“, а одмах је промовисана монахиња Марта Шибалић, мајка Теодосија Шибалића. Давнашња жеља Шибалића да своју мајку постави за игуманију ближи се остварењу, макар и уз терор и претње.

На Литургији служеној у недељу 14. фебруара, коју су служили Атанасије  Јевтић и Теодосије Шибалић, монахиње манастира Грачанице нису присуствовале, са изузетком њих пар. Верни народ је стајао око храма, не улазећи унутра, а снаге КФОР-а одржавале су „ред“. У храму, међутим, на Литургији, били су присутни само тзв. Шиптарски Срби, тј. Срби који су изашли на изборе које је недавно организовао Хашим Тачи, и који данас, уз велике плате, учествују у шиптарским институцијама.

Бруталност и безобзирност, уз непрекидне претње, са којима се, од стране Атанасија Јевтића, спроводи „чистка“ у Епархији рашко-призренској, запрепастила је верно монаштво Епархије и српски народ, који нису очекивали да ће их Свети синод даровати таквим благословима.

У условима десетогодишњег страдања од Шиптара, да ли се могло очекивати овакво страдање које ће Епархији рашко-призренској наменити Свети синод?

14. фебруар 2010.

 

            http://www.eparhija-prizren.com/default.asp?idvestep=3935
Последњи пут ажурирано ( недеља, 14 фебруар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 97 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.