header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Шта се тачно јуче дешавало у Грачаници Штампај Е-пошта
понедељак, 15 фебруар 2010

Шта се тачно јуче дешавало у Грачаници

 У суботу ујутро, Атанасије је сазвао архијерејске намеснике ЕРП са наређењем да мора да се појаве у манастиру Грачаница. Значи, седница Синода била је само параван, јер је све раније одлучено и Атанасије послан да крене да заводи терор. Нешто касније, у Грачаници се појављује и Теодосије, са четворицом најоданијих Дечанаца (познатих батинаша Исаије, Андреја, Језекиља - иначе човека који је дуже времена био лечен на психијатријској клиници и Данила). Морамо напоменути да се братија у Дечанима држи на узици страхом и разним повластицама, много братије Теодосија и Саву не воли, али, мора да трпи, јер сви који су се успротивили, лоше су завршили.

Дакле, по доласку дечанских батинаша и Теодосија, проваљује се у епископију, иако је касније на синодској седници било одређено да се владика Артемије врати у Грачаницу и да се сутрадан изврши примопредаја управе епархијом. Мењају се браве на келијама, претура се по келијама, оцу Дамјану, владикином ђакону, закључавају компјутер, мењају шифру, укидају фиксни телефон у келији владике Артемија и прекидају интернет везу.

У међувремену, по заповеди Атанасија, који, дакле, још званично и није преузео администрирање, долазе архијерејски намесници, у страху и дршћући, где им Атанасије, како он зна, безобразно и арогантно, не само даје на знање да је до даљег "он епископ", почиње своју стару причу о Виловском, лоповлуку итд. (познато је да он годинама о. Симеона мрзи из дна душе, давно пре прича о новчаним трансакцијама), а након тога креће да даје упутства свештеницима о служењу Свете Литургије (наравно, креће да забрањује "махање дверима" и даје упутства да мора да се служи новаторска литургија). Свештеници, саблажњени, у муци и страху за себе и своје породице, не знају шта да кажу, осим да они друкчије не знају да служе и да су тако годинама и деценијама служили. На то Атанасије, сав запењен, одговара да ће он да крене у контролу и обилазак парохија и да ће он да покаже да како ће да се служи. У исто време малтене растура часну трпезу у цркви манастира Грачанице, скида стакло са трпезе јер и то, ваљда, није по његовим канонима, јер оне друге је, већ, обесио мачку о реп. Ваља напоменути да су неким свештеницима у епархији тога дана још рано ујутро долазили српски полицајци, који на Косову раде у цивилу и тражили информације ко од свештенства присуствује протесту пред Патријаршијом у Београду, јер им такве информације траже из њихових центара у Краљеву, Куршумлији, Јагодини...)!!!

Касно после подне у Грачаницу стиже и владика Артемије, изненађен присуством Теодосија и његових батинаша, који ни по каквој Синодској одлуци не бораве тамо, говори Теодосију да иде кући и да нема шта он да тражи у епископији. Овај одбија и каже да је он у Грачаници по благослову надлежног архијереја. Још веће изненађење чека владику кад види да су проваљене све келије осим његове (Атанасије му је касније рекао: (сиц) из поштовања према њему!!!). У кујни се разбацао дечански табаџија Данило, коме владика каже да напусти кухињу, јер је то део његовог приватног стана у коме он живи. Овај одбија, уз викање и добацивања владики Артемију и тек касније, по наређењу Атанасија, излази из кујне.

Увече стиже још братије из манастира ЕРП, готово све сестре манастира Грачанице (само су две, уз игуманију, признале Атанасија) и братија остаје уз владику да га чува, јер су свесни да су ови на све спремни. Атанасије најављује да ће ујутро он и Теодосије да служе литургију, на шта владика одговара да он сутра неће служити.

Ујутру почиње литургија. На литургији се окупила једна шаролика гомила, која не прелази неколико десетина присутних (а не двеста, како пише у вестима које сада пушта у име нове администрације ЕРП протосинђел Сава Јањић).

Верни народ, који иначе редовно долази на литургију, не улази у цркву и остаје испред црквених врата, јер не жели да присуствује безаконој литургији. Они сведоче о побожности "Срба" који присуствују литургији, јер сваких десетак минута излазе из цркве да би испред црквених врата попушили цигарету, а понављам, ради се о људима који црквеним службама никад раније нису присуствовали.

У току преподнева Атанасије даје неке инструкције владики Артемију, које се крећу од тога да ће одмах да продају кола до тога да неће моћи више да буде духовник братији наших манастира. На то реагује и владика и монаси око њега и креће вербални сукоб. Атанасије прети братији и тера их из салона у коме се налази, што братија одбија, говорећи да су ту да буду уз свог владику.

У току послеподнева монаси и монахиње из више манастира (Зочисте код Велике Хоче, Св. Јована у Хочи, Сопоћана, Црне Реке, Св. Петке, Кончула) најављују да ће да дођу да се виде са владиком, да узму благослов и поуку пред пост. Најављују и људи из Звечана, Митровице и Лепосавића да ће да дођу да виде владику. У манастиру Грачаница је већ група од тридесет поклоника, који су били на поклоњењу по Косову, а кад су чули шта се дешава са владиком Артемијем пожелеше и они да га виде, узму благослов и дају му подршку. Важно је напоменути како Сава Јањић преко Жељке Јевтић у Блицу пласира лажи како, тобоже, није било братије с Косова и Метохије, и како су само долазили "црноречки калуђери" и неки из "рашке области", а било је монаштва одасвуд?

Но, како монаси долазе, налазе на све капије и улазе у манастирску порту закључане, осим мале капије на главном улазу, пред којом стоје дечански батинаши, њих четворица, а иза њих неколико цивила (за које се касније сазнаје да су полицајци МУП-а РС који на Косову раде у цивилу) и бране монасима и верницима (који су дошли из Грачанице, Митровице, Лепосавића, Ораховца, Новог Брда, Прилужја) да се виде са владиком. Дечанци им бране, кажу да не могу да уђу, јер је такав благослов надлежног епископа. Братија на то одговара да су дошли да се виде са владиком Артемијем, да узму благослов, да нису дошли ни на какав митинг и протест, но опет добијају одговор, уз неколико саркастичних примедби братији и сестринству, да не могу да уђу. На то неки од братије, који више нису могли да издрже овакво безакоње, покушавају да одгурну Андреја и Језекиља са капије, али овима у помоћ пристиже КПС, КФОР, српски МУП-овци који им стоје иза леђа и не дају им. Све време већ су пред капијом припремљене и камере, уперене на братију, што показује да су ови прижељкивали и већ инсценирали инцидент који би после могли (као што и јесу) да пусте у медије и да оптуже како, тобоже, Артемије хоће насиљем да се одржи на власти.

Тада једна од грачаничких сестара јавља монасима и монахињама да ће она изаћи тајно и откључати једну капију коју нико не чува, и да тако могу да уђу. Војници КФОР-а међутим примећују да монаси иду на другу страну манастира и крећу да трче да би их спречили. И монаси почињу да трче, један део групе успева да уђе, али други остаје блокиран испред војника КФОР-а. Братија не одустаје, одгурава војнике и пролази кроз капију у порту.

Братија и сестре траже да изађе Атанасије да са њим разговарају, али се он не појављује. Уместо њега излази Теодосије, који сад одједном мења причу и почиње сав да се топи од умилења и поздравља: Братије, братије! Наша братија дошла! О, како ја волим Сопоћане! (Оче Николаје, оче Николаје! (игуману манастира Црна Река) О, наш ава! О, он је нама свима ава и отац, наш добри владика! Ми сви волимо и поштујемо владику! Након тога скида наочаре и креће да брише "сузе" које су му овлажиле наочари. Братија и сестре не могу да верују својим очима бездан лицемерства који из Теодосија избија, игнорише га, само уз понеки повик: Покај се и метаниши пред владиком! Покај се, онда ћемо и стопе да ти љубимо! и пролази мимо њега и креће ка епископији. Владика Артемије прима братију и сестре поучава их страху Божијем, неодступању од вере отаца, припреми за пост и након тога их отпуста, а братија се у миру враћа манастирима, док Ава остаје у заточењу, под Атанасијевом неспутаном тортуром.

Група монаха Рашко-призренске епархије

 

                                                                                            

                                                                                           

Сл. 1
Image

Сл.2
Image
 
Сл. 3
Image
 
Сл. 4
Image
 
 
 
Последњи пут ажурирано ( понедељак, 15 фебруар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 14 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.