|
Комшија, видимо се на нету Бојана Царановић, 06.03.2010 20:56:59 ГОТОВО милион и по Срба је на „Фејсбуку“. Уместо да се састају и друже, млади данас радије проводе време на „чету“. Дечија игралишта су празна. Чак и најмлађи не играју фудбал, ластиш или школице, већ остају уз рачунар, уз игрице. Стари људи умиру у својим становима, сами и заборављени, а сваке године око 1.300 Срба себи одузме живот - углавном због усамљености и депресивности. Истовремено, Агенције за „проводаџисање“ имају пуне руке посла. Гомиле усамљених безуспешно покушавају да пронађу сродну душу.
Психолози и културолози, слажу се да иза ове статистике стоји све већа усамљеност и отуђеност међу људима, која се попут епидемије проширила и на нашу земљу, дуго декларисану за „здраву“ средину. Презапослени, натоварени бригама и стресовима, ни Срби немају времена ни за родбину, ни за пријатеље. - Када дођем са посла, мртва сам уморна и немам снаге да одем на кафу са другарицама - каже Ј. С. (32), еконимиста из Београда. - Некада се знало, после посла седимо у неком кафићу, смејемо се, трачаримо... То ми је пунило батерије. Сада се не видимо и по два месеца. И са родитељима се виђам ретко. Никако да пронађем времена. Нисам се удала, немам ни дечка. Последњих година појавиле су се такозване онлајн комуне - „Мулти плејер он лајн рол плејинг“ - ММОРПГ, посебна врста игре која на мрежи повезује играче из целог света. Дешава се да у тренутку буде и по 5.000 играча. - Најчешће, без прекида играм од пет до шест сати - каже Б. П. (36) из Крагујевца. - Свако од нас има свог аватара, јунака који се бори у свом клану. Младић из Бразила и средовечна госпођа из Младеновца су у мом тиму. Осим колега на послу, то су људи с којима проводим највише времена. У Агенцији за посредовање „Мозаик“ кажу да из године у годину имју све више клијената. И овде је кључна реч „отуђеност“. - Они најстарији долазе јер их, обично, након смрти партнера убија самоћа, јер деца углавном имају свој живот - кажу у „Мозаику“. - Они у средњим годинама једноставно желе да оснују породицу. Најмлађи као свој проблем наводе то што не знају како да упознају неког. Приче су различите, али је суштина иста - отуђеност међу људима прераста у масовну појаву. Професор др Дивна Вуксановић, филозофкиња медија, естетичарка и културолошкиња на Факултету драмских уметности у Београду, истиче да посредством употребе нових комуникацијских технологија, савремени човек има прилику да комуницира у оквиру различитих виртуелних заједница. - Један број теоретичара сматра да је посреди нови облик социјализације појединца, а други, да је реч о псеудооблицима људске комуникације и лажној социјабилности - каже Дивна Вуксановић. - Добар пример за ово представљају друштвени медији, попут „Фејсбука“, „Мај спејса“ и сличних. Одржава се привид комуникације тако што појединац верује да интензивно комуницира с другима. Председник друштва психолога Првослав Плавшић, каже да са једне стране имамо проблем отуђености младих, којима су, ипак, доступни други видови комуникације, док је онај озбиљнији облик - усамљеност и отуђеност старих. - Србија је стара нација и имамо много усамљеничких домаћинстава, где стари остају заборављени од свих, а немају начина да остваре потребу за комуникацијом - каже Плавшић. -Проблем о ком говоримо, једноставно је проблем данашњег стила живота. У великом броју случајева, то је појава на коју ћемо се постепено навићи. У екстремним случајевима, то свакако може бити здравствени проблем, јер седе испред екрана, не крећу се, не баве спортом. Постоји још једна веома важна димензија - тим виртуелним начином живота, где особе у заједницама углавном бирају себи сличне остају ускраћене за нова искустава са људима. УСАМЉЕНИ И НАЈМЛАЂИ НЕДАВНО истраживање Удружења васпитача Београда показало је да деца све више своје слободно време проводе уз компјутер и телевизију, а све мање у игри са вршњацима. - Истраживање је указало и да је комуникација у породици веома лоша и да родитељи разговарају са својом децом једино када иду у куповину или посете - каже Весна Јањевић-Поповић, психолог школе „20. октобар“. - Васпитачи упозоравају и на невероватан податак да је лопта занемарена, а да се деца која живе како у граду, тако и на селу, све ређе играју. О осећају усамљености сведочи податак истраживања „Пријатеља деце Србија“, да је већина деце за најдражу играчку бирала плишане лутке, мекане, слатке, топле, јер „можемо заједно да читамо и радимо задатке“, „да седнемо у ауто и идемо у град“... ПИСМА И СМС ПОРУКЕ ПРИМЕР те брзе, отуђене комуникације је и слање СМС порука - каже Првослав Плавшић. - Данашње генерације су нестрпљиве. Волтер је ишао 35 километара да би послао свом пријатељу писмо. Са друге стране, данашње поруке мобилним телефоном су потпуно скраћене, реченице једноставне, о правопису се не води рачуна, а најважније је ефикасност и брзина. Добијамо пуно времена да обавимо још много других ствари. На крају, уштедимо време за нешто друго, а остајемо без простора да се сретнемо са тим људима уживо. http://www.novosti.rs |
