header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Кад некажњени кажњава
Кад некажњени кажњава Штампај Е-пошта
субота, 20 март 2010

Канонска одлука Епископа Атанасија у вези братства Манастира Светих Архангела код Призрена

Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска

Ебр. 57

         20. март 2010. год.

 

Због непослушности Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве (који је својом одлуком од 13. фебруара 2010. привремено сменио епископа Артемија и за администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио епископа Атанасија, са свим правима епархијског архијереја), због неприхватања канонски постављеног Епископа и одбијања да се одазову његовом архипастирском усменом и писменом позиву, ево већ пуних четрдесет дана, као и због спречавања верникâ из града Призрена да долазе у своју саборну цркву у Призрену (у којој се помињу Његова Светост Патријарх и Епископ администратор) и ширења смутње, лажи и клевета међу верним народом, и због „завере и групашења", као и уопште због кршења канонског и монашког реда и поретка (канони 4, 8 и 18. Халкидонског сабора; 34. Трулског, 5. Антиохијског, 21. Седмог васељенског сабора; 4. и 13. Прводругог сабора), подвргавају се канонским епитимијама:

 

1. јеромонах Бенедикт, настојатељ манастира Светих Арханђела код Призрена, забраном свештенодејства и причешћа у току 40 дана (до краја априла 2010, тј. до свршетка пролетњег Архијерејског Сабора);

 

2. братство истога манастира Светих Арханђела код Призрена, монаси клирици и искушеници: забраном служења у истом манастиру свете Литургије и Причешћа у току 40 дана (до краја априла 2010, тј. до свршетка пролетњег Архијерејског Сабора).

 

У истом манастиру не дозвољава се служење свете Литургије од стране неког другог свештеног лица у току трајања ове канонске епитимије.

 

По себи је јасно да, уколико поменути монаси покажу искрено покајање, Епископ, сходно 102. канону Трулског сабора, може смањити или укинути изречене епитимије.

 

Епископ администратор Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске + Епископ Атанасије, с.р.

 

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/kanonska-odluka-episkopa-atanasija-u-vezi-bratstva-manastira-svetih-arhangela-kod-prizren

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.