Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 Сада је све испуњено светлошћу: и небо, и земља и преисподња:

зато нека све створено прославља васкрсење Христово,

на коме се и  заснива!

Врлопоштовани и драги уредници и сарадници сајта Борба за веру,

Христово претсказивање догађаја у Јерусалиму, предочавање ученицима Његовог страдања (Мк.10,33-34), било је пропраћено и претсказањем страдања и оних који пођу за Њим (Јн.16,3), али је и давање утехе апостолима било убедљиво (Јн.16, 33), као и потпора и гаранција за оне који у Њега буду веровали (Јн.14,12).

И све оно што се са Христом збивало у последњих можда недељу дана Његовог земаљског живота, има свој наставак у целокупној историји Хришћанске, па и Српске православне цркве. Зар питање синова Заведејевих, о изузетном праву њих двојице у Царству небеском, није и данас актуелно у нашој Цркви, а и Држави? Зар страх и маловерје ученика приликом хапшења Христа није и данас присутно у српском православном народу, па и његовој јерархији? Петрово одрицање и Јудино издајство и данас потресају нашу Цркву (несумњиво и Државу, која би требала да буде српска).

Светли и радосни примери су још бројнији: радовање апостола при јављању Васкрслог Христа, најубедљивије исповедање (неверје) апостола Томе; радост жена мироносица, емауских путника. Знао је Христос слабост људске природе, страх и малодушност чак и најпозванијих, па нам је за сва времена давао утеху и подршку: Ја ћу васкрснути у трећи дан (Мт.20,19); не бојте се – ја победих свет (Јн.16,33); нећу вас оставити сиротне (Јн.14,18); ја сам свама до свршетка света (Мт.28,20), али све под условом да испоштујемо и Његову опомену: Без мене не можете чинити ништа (Јн. 15,5). Јер, све што будемо чинили мимо и против Њега, биће зло по нас.

Христос је пострадао и умро на крсту, васкрсао је у трећи дан, јављао се по васкрсењу, вазнео се на небо и основао Духом Светим Цркву, наглашавајући да јој ни сва сила пакла неће моћи наудити. Разуме се, ако Црква остаје на камену вере (Мт. 16,18),  а следбеници и чланови на исповедању вере, љубави према Богу и ближњима и нади на сва Божја обећања, дата онима који познају пут, истину и живот у Богу.

И за ове Празнике страдања и васкрсења Христова јављам Вам се, драги моји пријатељи, из Републике Хрватске. Верни српски народ и овде живи у радости ишчеки-вања васкрсења, али се „његов велики петак“ исувише издужио, никако да дође то време радости. Недавно узбуркана, па привремено стишана, бура око појаве васпостав-љања Хрватске православне цркве, потсетила је Србе, који памте, на 1942. годину. За утеху нам кажу, (чак и актуелни председник Државе) да од тога нема опасности. Та идеја је, каже, изгубила значај 1945, па ни ова нова неће заживети. Можда је и тако. Можда ће Срби и поверовати у ову шарену лажу. Али, и куна је те (1945) године укину-та, па се повампирила деведесетих и остала. Хрватско пролеће није успело 1971/2, али је успело 1991/2. године. Ко гарантује да неће  и Хрватска православна црква, можда за пет, десет година, ипак заживети. Дај Боже да јој само Срби у томе не помогну! А за то време се свуда по Хрватској проваљују и скрнаве српске православне цркве.

Без страдања нема прослављања, а Његош каже: „Васкрсења не бива без смрти“. И зато верујемо, ма колико наше страдање било дуго и тешко, мора му доћи крај и мора настати прослављање. Ма колико смрт била свирепа, радост васкрсења ће је надјачати.

Као и сваке године, пре победног поздрава васкрсења, упућујем свима поруку црквеног песника: „Опростимо све васкрсењем!“ Нека нас Васкрсли Христос све обра-дује својим васкрсењем, а наше душе нека горе том неисказаном радошћу (Лк.24,32). Поздравимо, стога, једни друге целивом мира и победним поздравом:

                            ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Срећне васкршње празнике желе и срдачно Вас поздрављају Ваши

протиница Катица и прота Душан Колунџић