header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Благовести 2010. у манастиру Ћелије
Благовести 2010. у манастиру Ћелије Штампај Е-пошта
четвртак, 08 април 2010

БЛАГОВЕСТИ 2010. У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ

(Извештај са фотографијама)

Image Христос Васкрсе!

Требало је јуче бити у Манастиру Ћелије и доживети онолико сабрање народа. Присутно је било много свештеника, црноречки монаси и искушенице из Грачанице.

Пре почетка Литугије, владике су кренуле кроз шпалир народа. Прве су ишле монахиње из манастира а за њима и владике на челу са владикама Теодосијем и Атанасијем, па за њима остале владике, међу којима и владика Артемије.

Пролазећи тако кроз народ до пред сам улаз у цркву, ретко да је неко узео благослов од владика Атанасија, Теодосија, Иринеја и Лаврентија, док је владика Милутин носио прелепу икону Св. Јустина Ћелијског. Потресно је било гледати како људи, такорећи, скачу један преко другог, да би узели благослов од владике Артемија. Чак су се и старе монахиње са муком пробијале кроз масу верника да узму благослов. Заиста, невероватан и веома дирљив призор.

Негде на самом почетку Литургије, када је ђакон изговарао јектеније, поменуо је и владику Рашко-призренског Артемија. И ево, Атанасијев глас се чује до краја цркве. Виче на ђакона и каже му: само Владика Артемије, ништа друго. Владика Иринеј је, наравно, служио мимо типика, хор је покушао да покрије његово гласно читање молитава, али није успео, јер је он неколико пута чекао да они заврше, па би тек онда почео. У првом реду су стајали монаси из Црне Реке, многобројни свештеници и монахиње.

Пошто се Литургија завршила, кренуло се на гроб Св. Јустина. Након резања колача владике су кренуле ка великом конаку. И ту су сцене биле веома дирљиве. Народ је буквално јурио владику Артемија за благослов, чак је један свештеник поред мене тако грубо ухватио Владику за руку да је Владика замолио да га пусти. Вероватно га је заболело. Свештеник је рекао: „Ја сам морао да узмем благослов, макар и на силу.

Док је Владика ишао ка конаку, људи су га опкољавали и нису му дали да направи ни корак. Сви су му пружали гласну подршку. Владике Теодосије и Атанасије ишли су пар метара испред владике Артемија и није за веровати да нису видели шта се иза њих дешава. Вероватно нису хтели да покажу. Жалосно је што за сво то време осталим владикама (осим владики Артемију и Милутину, који је носио велику икону) нико није прилазио. Али, сами су криви за то.

Слично се десило касније у Лелићу, по доласку владике Лаврентија. Око 100-200 људи је било у реду за целивање моштију Св. Владике Николаја, али опет нико, или ретко ко да је узео благослов од Владике.

Народу је јасно на чијој је страни истина. Колико се само смирења види на лицу владике Артемија. Задивљујуће.

Још је величанственије било од Великог Петка до Васкрсњег Уторка у манастиру Фенек. Реке људи су долазиле да узму благослов од владике Артемија.

Извештај са фотографијама сачинио посетилац "Борбе за веру" из Епархије ваљевске

 

Сл. 1
Image
 
Сл. 2
Image
 
Сл. 3
Image
 
 
Сл. 4
Image
 
Сл. 5
Image
 
Сл. 6
Image
 
Сл. 7
Image
 
Сл. 8
Image
 
Сл. 9
Image
 
Сл. 10
Image
 
Сл.11
Image
 
Сл. 12
Image
 
Сл. 13
Image
 
Сл. 14
Image
 
Сл. 15
Image
 
Сл. 16
Image
 
Сл. 17
Image
 
 
Сл. 18
Image
 
Сл. 19
Image
 
Сл. 20
Image
 
Сл. 21
Image
 
Сл. 21
Image
 
Последњи пут ажурирано ( четвртак, 08 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 114 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.