header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Црквенозаконодавно уређење СПЦ
Црквенозаконодавно уређење СПЦ Штампај Е-пошта
недеља, 07 септембар 2008

Свештеник др Димшо Перић:

 ЦРКВЕНОЗАКОНОДАВНО  УРЕЂЕЊЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 Српска православна црква се управља на основу: Светог писма и Светог предања према учењу свете Православне цркве; правила васељенских сабора и од њих признатих апостолских правила, помесних сабора и Светих отаца; одредаба помесних сабора и патријаршијских синода, уколико их је усвојила Српска православна црква; Устава Српске православне цркве; уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти /…/

Тела и органи у Српској православној цркви деле се на црквено-јерархијска и црквено-самоуправна. У црквено-јерархијска спадају: патријарх, Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод, Велики црквени суд, епархијски архијереј; викарни архијереј; Епархијски црквени суд; архијерејски намесник; парох, настојатељ манастира и манастирско братство. Црквено-самоуправна тела су: Патријаршијски савет, Епархијски савет, Црквено-општински савет и Црквено-општински управни одбор.

 Свети архијерејски сабор

 Свети архијерејски сабор је највише јерархијско представништво. Он је црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности. Председник је патријарх, а чланови сви епархијски и викарни епископи. Свети архијерејски синод сазива  редовно заседање Светог архијерејског сабора. Ванредно заседање може сазвати Свети архијерејски синод и кад половина архијереја  то затражи у писменој форми и кад одреди оно о чему ће се  расправљати. У том случају, Свети архијерејски синод  обавезно сазива  Свети архијерејски сабор. Ако је присутна натполовична  већина, ово тело може доносити пуноважне одлуке. Кад се бирају патријарх и епископи, потребно је двотрећинско присуство укупног броја архијереја, чланова Светог архијерејског сабора. Ако је патријарх спречен, председничко место заузима најстарији митрополит, а ако нема митрополита, најстарији епископ. Одлуке донете у патријарховом одсуству  достављају му се на увид и  сагласност. У случају несагласности, предмет се враћа назад Сабору под председништвом патријарха ради поновног расправљања и доношења коначне одлуке. Одлуке се доносе већином гласова присутних. При једнакој подели гласова одлучује председавајући…

Свети архијерејски сабор може, ради стручног мишљења, на своје седнице позвати свештена и световна лица која нису чланови овог тела, под условом да су православне вере /…/

Свети архијерејски сабор је у Српској  православној цркви највиша законодавна и судска власт. Он доноси и мења Устав Српске православне цркве; тумачи православно црквено учење; утврђује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве; прописује наставни план и програм веронауке и стара се о верско-моралном васпитању младих верника; оснива богословске и монашке школе; уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима; оснива заводе за израду црквеног живописа и свих црквених утвари, богослужбених књига; канонизује светитеље и прописује службу за њихово празновање; прописује канонскоцрквене  прописе, који се односе на све чланове Српске православне цркве, и по потреби их тумачи; прописује црквеносудски поступак за рад црквених судова; доноси Брачна правила; правила за живот монаха и монахиња; оснива у споразуму са Патријаршијским саветом установе за сирочад, назбринуту децу, васпитне и добротворне установе; настоји да однос Цркве и државе и међуверски односи буду правилни и без штете по Српску православну цркву: бира епархијске и векарне епископе, ректоре богословија и управнике монашких школа; поставља главног секретара Светог архијерејског синода; води надзор над радом Светог архијерејског синода: бира чланове Светог архијерејског синода /.../

 Свети архијерејски синод

 Свети архијерски синод  је  највиша извршна  (управна и надзорна) и судска власт у свом делокругу. Ово тело сачињавају патријарх као председник и четири епископа, које бира Свети архијерејски сабор. Мандат им је две године, а сваке године долазе по два нова члана. Обавезно се бирају и два члана заменика који долазе на место оног члана  који је спречен да обавља своју дужност. После патријаршијског положаја, у административном погледу, кључно место је место секретара Светог архијерејског синода. Ако је секретар спреман, добар организатор, добро информисан, и ако на време реагује на све оно што се догађа у Цркви и у држави, одликује се црквеношћу и страхом Божјим, тад је пола посла завршено. Увек кад кад је Свети архијерејски синод имао јак састав који је знао шта хоће, Српска православна црква  је имала огромног успеха у раду. Секретар Светог архијереј ског синода води записнике седница. Одлуке се доносе једногласно или већином гласова, а у случају поделе гласова, одлучује председавајући. У време када је патријарх привремено, или на дуже време, спречен да врши своју дужност, Црквом управља Свети архијерејски синод. Председава најстарији митрополит члан овог тела или најстарији члан епископ. Све одлуке донете у патријарховом  одсуству, патријарху се доносе на увид (У овим случајевима, по правилу, не могу се доносити црквенозаконски прописи, уредбе и начелне одлуке - др Димшо Перић, Црквено право, стр. 257.) Ако се патријарх не сложи са одлукама, о њима се поново расправља под његовим председништвом. Свети архијерејски синод може ради стручног мишљења да позове свештена и световна лица која нису чланови овог тела /.../

 Српска православна црква преко Светог архијерејског синода одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са свим православним црквама; чува и брани чистоту  учења Православне цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје; стара се о ширењу православне вере, руководи спољашњом и унутрашњом мисијом Цркве; води бригу о свим књигама верске садржине; води надзор над свим богословским школама, поставља и отпушта њихово  особље; издаје службени лист “Гласник Српске православне цркве“; руководи пословима око превода и издавања Светог писма, дела Светих отаца и радова васељенских и помесних сабора; води бригу да се богослужење тачно врши, а богослужбене књиге штампају; води надзор над радом свих епископа; поставља администратора у упражњеним епархијама; даје чин архимандрита и напрсног крста протојерејима и игуманима на предлог епархијског архијереја; одликује заслужне Орденом Светог Саве; припрема потребан материјал за рад Светог архијерејског сабора за који припрема и извештај о свом раду; сазива Свети архијерејски сабор у редовно и ванредно заседање и др.

 Велики црквени суд

 Велики црквени суд је врховна црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквено-брачне спорове унутарње црквене управе који не спадају у  судску надлежност Светог архијерејског сабора и светог архијерејског синода. Седиште Великог црквеног суда је у Патријаршији. Ово тело сачињавају три епископа, који су чланови Светог архијерејског синода. Свети архијерејски синод именује председника, два почасна члана  свештена лица мирског реда и два заменика које он такође поставља. Спреченог епископа замењује онај епископ кога одреди Свети архијерејски синод. Почасни чланови треба да имају више богословско образовање и, по могућности, завршен Правни факултет, с тим да имају најмање десет година црквеносудске или црквеноадминистративне или најмање петнаест година парохијске или црквенопросветне службе. Чланови Великог црквеног суда не могу бити сродници ни међусобно, ни с председником, по крви до четвртог степена завршно, а по тазбини или крштењу до другог степена завршно. Велики црквени суд доноси пуноважне одлуке ако су присутни председник, четири члана и референт. Онај ко је судио у нижој инстанци, ко је учествовао у ислеђењу или је лично заинтересован, не може судити по том предмету. Одлуке се доносе већином гласова. Гласање почиње од најмлађег члана суда. Овај суд решава о изузећу појединих епархијских судова, као и о сукобу надлежности између епархијских судова, и у том случају одређује који ће суд судити. Он решава и о изузећу председника и чланова Великог  црквеног суда.

Велики црквени суд у другом и последњем степену разматра, одобрава, преиначава и поништава решења и пресуде епархијских црквених судова, по службеној дужности или по изјављеној  жалби. По службеној дужности Велики црквени суд разматра пресуде Епархијских  црквених судова које гласе на поништење брака; пресуде Епархијских црквених судова по кривицама свештенства оба реда, изречене: на губитак службе, односно звања; на доживотну забрану свештенодејства; на лишење свештеничког  чина; на лишење свештеничког чина са искључењем  из црквене заједнице; пресуде на коначно искључење верника из црквене заједнице; одлуке Епархијских црквених судова које надлежни епископ упути Великом црквеном суду. Сва остала решења  и пресуде Епархијских црквених судова Велики црквени суд разматра и суди само по изјављеној жалби. Записник потписују сви који  су учествовали у суђењу, а пресуде референт и председник суда. Издвојена мишљења се не уносе у пресуде и решења /.../

Картагински помесни сабор (канон 12) за суђење епископу тражи најмање дванаест епископа, за суђење свештенику шест епископа и његов епископ, а за суђење ђакону три епископа. У Српској православној цркви је овај канон спроведен у случају када је Свети архијерејски сабор судио епископу Дионисију. Исти канон се поштује и кад Велики црквени суд решава по пресуди Епархијског црквеног суда, а тиче се ђакона. Кад се суди свештенику, канон се, на жалост, не примењује.

 Извор: Димшо Перић, „Црквено право“, II измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за публикације и Досије, Београд, 1999.г.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 септембар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Обавештавамо читаоце да су за преузимање слободне нове књиге нашег сарадника Владимира Димитријевића: ШТА СЕ ЗГОДИ КАД СЕ ЏЕНДЕР РОДИ: (овде:);

КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЗИЈА СТЕПИНЦА: ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ (овде:)

+ + +

СВЕТОСАВСКИ РАДИО ИЗ ЧИКАГА:


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.