header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Прота М. Матејић: О телесним и духовним губавцима Штампај Е-пошта
понедељак, 19 април 2010

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

О ТЕЛЕСНИМ И ДУХОВНИМ ГУБАВЦИМА

(Јеванђеље по св. Луки 17:12-17)

         Сведочење светога Луке записано у Јеванђељу које је он написао пружа могућност да се размишља и говори не само о ономе шта се догодило  телесним губавцима о којима пише свети Лука, већ и о телесним и духовним губавцима уопште,  јер обе ове врсте губаваца постоје и данас.

Губа је ужасна болест које је хиљадама година била узрок страдања и смрти оних који су од ње патили. Хиљадама година она је плашила и још увек плаши људска бића. То је хронична заразна болест  коју изазива bacillus leproe. Та болст изазива формирање израштаја на кожи, загнојење мембрана, периферијских нерава и унакаженост  људског тела.

Губа је постојала и у доба насјтаријих цивилизација у Кини, Египту и Индији. Број особа које су биле оболеле од губе у току од неколико хиљада година је непознат и неће никада бити познат. Сада има 460.000 регистрованих губаваца на свету.

У Индији је губа била веома раширена већ у 15том веку пре Христа а у Јапану у 10ом веку пре Христа. Египат  је одувек био сматран расадником губе, а одатле је била пренета и раширена у Европи. Крсташи су много допринели преносу и раширењу те болсти у Европи.

Од најдавнијих времена људска друштва су сматрала губу заразном и прелазном болешћу. Због тога су  издаване и примењиване најстрожије мере против мешања губавих са здравим особама.  Губавцима  је  било забрањено да улазе у домове других људи, цркве, млинове и пекаре. Није им било дозвољено да се перу и умивају у потоцима и да ходају по уским стазама.

Код Јевреја су губавци били сматрани нечистим, а губа је сматрана казном Божијом.  Тако су губавци, поред физичких патњи морали да трпе и психолошки, јер су бивали изоловани и одбачени у људском друштву. Били су доношени закони који су забрањивали бракове губаваца и наредбе за њихову изолацију су издаване и примењиване.

Закони који забрањују бракове губаваца и за њихову изолацију су доношени и примењивани већ у 7ом веку.  Знамо да је Пипин 1757, а Карло Велики 1789 донео такав закон.  Већ у Средњем веку губавци су били изоловани у посебним насељима за губавце и за њих су грађене посебне куће зване лепросориа. Губавци који нису обитавали у тим кућама званим лепросориа, морали су да облаче специјалне одеће и да носе нарочита клепала да  у њих лупају и тако опомињу  друге и најаве своје присуство. Лепросориа су грађене у Вердену, Мецу и Маестрихту  у Француској у седмом веку,  у Светом Галу у осмом веку а у Кентерберију године 1096.

У Немачкој грађење кућа за губавце датира од осмог и деветог века; у Ирској од 869; у Енглеској  од 960; у Шпанији од 1007 у Малаги, а од 1008 у Валенцији; од 1170 у Шкотској у Алдетуну и у Холандији; од 1147 у Генту. Велики број  лепросориа је постојао у Италији. Верује се да је најгора епидемија губе била за време крсташких похода.

Одувек је било, а  и сада је могуће  препознати особу оболелу од губе по спољашњим  знацима губе на телу. Знаци по којима се препознаје особа оболела од губе су ране и красте по кожи,  гноју и инфицираним  очним капцима.

***

Колико је страшна телесна губа,  духовна губа је још страшнија. Телесна губа захвата тело, а духовна ум и дух.

Духовна губа је постојала од почетка света. Њен узрок је страшан бакцил који се зове грех.

Број духовних губаваца је много већи од броја телесних губаваца. Духовни губавци постоје не само у неколико држава, већ у целом свету. Не постоје спољашњи знаци по којима се могу препознати духовни губавци, па је отуда тешко или чак и немогуће од њих се чувати. За телесне губавце њихова болест је зид између њих и других људи, али не и зид између Бога и њих. Духовним губавцима је дозвољено да се мешају са здравим особама и они то чине, али сами они су подигли зид између себе и Бога, а тај зид је  грех.

Десет губаваца поменутих у Јеванђељу које је написао свети Лука приступили су Исусу Сину Божијем и Он их није одбацио, већ их је исцелио. Духовни губавци лишавају  себе  могућности да буду исцељени јер не приступају Сину Божијем. Он не би њих одбацио, али они одбацују Њега.

Од десет губаваца које је исцелио Господ Исус Христос, деветорица су били Јевреји, а један је био Самарјанин. Однос између Јевреја и Самарјана је био такав какав је сада однос између Јевреја и Палестинаца, ако не и гори. У јеврејском друштву чак и здрави Самарјани су сматрани за нечисите. И сам разговор Јевреја са Самарјанима чинио је Јевреје нечистима и морали су да приносе жртву за очишћење да би постали чисти. Тако је Самарјанин који је са деветорициом губавих Јевреја пришао Христу био нечист на два начина: као губавац, и као Самарјанин. Међутим, Господ Исус Христос није га одбацио већ га је исцелио, као што Он ни данас не одбацује ни дупле ни тродупле губавце, само ако му приђу искрено. На другој страни, имамо људе, па и хришћанске свештенике и епископе, чак и православне који  особе које им нису по вољи сматрају и третирају као губавце.

Нека би Господ  исцелио ако не све, онда макар што већи број не само телесних већ и духовних губаваца који од Њега затраже исцелење.  Када би духовни губавци  били сцељени и очишћени, наш свет који је прилично загађен духовним губавцима би био лепши и срећнији.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 19 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.