Грешни Милоје

ОДГОВОР МИЛУТИНУ

Како не видети, и не чути, хиљаде текстова, емисија, сајтова, чланака, књига, саопштења...

Како не чути апел који у потоње време Сабору упутише хиљаде и хиљаде верника, па и ове које сад потписују христољубиве душе широм земље српске.

Како не видети сузе монахиња и не чути уздахе монаха и њихове вапаје.

Цела Србија ври.

Само глувима не вреди дошаптавати. Само ћоравима не вреди намигивати.

Раније смо имали у држави, а сада, на жалост, и у нашој светој Цркви један круг људи који су приграбили право на истину, који су се отуђили од стада умисливши да су недодирљиви, који својим понашањем и самовољом цепају хитон јединства светосавске Цркве наше, и осиливши се помислили да је дошао њихов земан, да баце зло семе раздора у њиву Господњу, понављајући, безброј пута учињену, историјску бруку: Devide et impera! (Завади, па владај!) - бруку која је увек пуцала по грбачи народа.

Нека би Бог дао да разум надвлада нарасли гнев, који никад, нигде и ником добра није донео.

Помолимо се, драги Милутине, за пријатеље наше да надвладају нарасли гнев, и за непријатеље наше да одагнају самољубље, едаби смо сви здушно (са пастирима нашим) изашли радосно на мобу у њиву Господњу. Еда не би неки пети октобар освануо пред српском Патријаршијом, да не да Бог!

8./21. 2010. г. Господње           

                                     С доброжељењем,

                                   Грешни Милоје