header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Реаговање на писма упућена Ректору Универзитета у Крагујевцу
Реаговање на писма упућена Ректору Универзитета у Крагујевцу Штампај Е-пошта
среда, 28 април 2010

Драго Жарковић

РЕАГОВАЊЕ НА ПИСМО АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА РЕКТОРУ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

        Не изненађује ме неистина која је постала правило понашања Атанасија Јевтића, али ме изненађује његова вештина да у једном писму изнесе толико лажи.

Лаж прва: ни једном једином речју аутори књиге Истина о случају владике Артемија, мр Зоран Чворовић и мр Соња Спасојевић, нису поменули нашег Патријарха у негативном контексту. Овом преваром бивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије би желео да сроза у брлог безакоња нашег Патријарха, али му то неће поћи за руком, јер зна наш народ да уношење зла у нашу свету Цркву предводе Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић. Дакле, ови истинољубиви млади људи не воде никакву кампању против СПЦ, нити против нашег Патријарха. Иначе, кампању против Синода воде главом и брадом Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић гурнувши га у безумне и безаконите одлуке.

Лаж друга: Зоран Чворовић је слободоуман човек који аргументима говори о безакоњу. Наша света обавеза да се боримо за истину не лежи на поганоустију Атанасија Јевтића, но на завету наших Светих Отаца. Тако смо, на пример, од Владике Николаја научили да  „...ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж“. Отуда сви ми, па и мр Зоран Човоровић, закључујемо да немамо право да ћутимо пред обешћу, обманама и скандалима Атанасија Јевтића и њему сличних. А и ако би сви ми ућутали, зар не би, по речи Господњој, „камење проговорило“.

Лаж трећа: мр Зоран Чворовић није ни у Медија центру, ни у емисији ТВ-е „Палме плус“, ни једном једином речју истакао да иступа у име Правног факултета. Овде Атанасије Јевтић замењује тезе по принципу „што је баби мило, то јој се и снило“. Наиме, Атанасије Јевтић је уобразио да је он Црква, савест и глас Цркве, па онда своје погрешно схватање Цркве хоће да припише слободоумном и истинољубивом Зорану Чворовићу.

Лаж четврта: „ЛИО“ Горњи Милановац није штампао књигу.

Лаж пета: књига није плаћена од стране благочестивих богољубаца из Црне Реке. Књига је финансирана добровољним прилозима великог броја, неправдама Атанасија Јевтића и братије му, узнемирених верника, међу којима је и моја меленкост. 

Лаж шеста: монаси Црне Реке нису никаква одметнута група. Они се никад нису, а ја дубоко верујем нити ће се икад, до гроба,  одметнути од Бога, од своје Цркве, од свог духовног оца. Све то је управо учинио поганоусти Атанасије. Наиме, Црноречки монаси никад нису качили мачку о реп ни каноне ни Устав наше Свете Цркве, нису уносили неред и немир у верни народ. Ту прљавштину чине само безаконици и узурпатори власти у Цркви, попут Атанасија Јевтића и њему подобних. Једина истина коју је о Црноречким монасима изрекао Атанасије Јевтић, јесте да они не признају безаконо постављеног администратора. И то су часно, гласно и јасно рекли у свом писму Његовој Светости Патријарху Иринеју: „Одбијамо да прихватимо као администратора Епархије рашко-призренске бившег захумско-херцеговачког епископа г. Атанасија јер он “у тор наше епархије није ушао на врата (тј. по канонима и важећем Уставу СПЦ), него је прешао на другом месту”.  Зато он у нашим очима није пастир, него по нелажној речи Господњој - “лопов и разбојник” (Уп. Јн. 10, 1). По свим мерилима Правде Божије ми смо овце Владике Артемија, само њему отварамо врата, и само његов глас познајемо. За туђином нећемо поћи јер не познајемо глас туђинаца (Уп. Јн. 2-5).“ Дакле, ови часни људи препознаше „лопова и разбојника“. А Атанасије Јевтић овим текстом узвикује: „Држ' те лопова“! Међутим, ни овај трик му неће проћи.

Лаж седма: Црноречки монаси нису под „црквеном епитимијом“, него је њима епитимију дао безаконик, тзв. администратор Епархије рашко-призренске, који је у прелести својој уобразио да је он Црква. И врапци у земљи Србији знају да сагласно члану 112 Устава он није могао постати то што јесте. Сем тога, он то није могао ни стога што није епископ, већ бивши епископ. А осим тога, чак и да апстрахујемо ове две необориве чињенице, он није могао дати епитимију, јер му то не дозвољавају прописи.

И још нешто:

1. Зашто се књига дели бесплатно? Зато што ми, за разлику од Атанасија Јевтића и братије му, од Цркве не правимо пећину разбојничку. Они који љубави имају не гледају живот кроз паре. Један, сарадник „Борбе за веру“, , рече да је Пилипенда дао и последњу Пиргу, ал' веру није издао. Тако, ето, и ми, дајемо своје пиле, ал' нећемо дозволити да нашу веру опогане безаконици, макар да им је и митра на главу залутала.

2. Талог ове „напаћене земље и народа“ је управо сајт Атанасија Јевтића са лажима које се свакодневно тамо фабрикују. И нису расколници они који оповргавају и обелодањују лажи, насиље, бахатост и безакоње Атанасија Јевтића.

3. Најзад Атанасије Јевтић, у свом стилу, заповеда Ректорату Крагујевачког Универзитета шта да чини, као да је Ректорат спао на ниво Атанасију послушног владике Јована шумадијског. Верујући у достојанство институције Ректората, надам се да му ни овај претећи замајац неће проћи.

Што се писма митрополита Црногорско-приморског Амфилохија (чудом се чудим да се није потписао самододељеном титулом „архиепископа цетињског“) тиче, то писмо не бих ни коментарисао из два разлога:

1. Што Амфилохије није умео да сакрије да је преписао писмо Атанасија Јевтића, него она остадоше слична к'о јаје јајету (баш као што су њих двојица слични у разлозима свог  цркворушитељског деловања, о чему је говорила Косара Гавриловић у свом тексту „Косово и Метохија у данашњој Србији, објављеном на „Борби за веру“.

2. А други разлог зашто Амфилохије Радовић не заслужује нашу пажњу је чињеница да он и није (по ономе како нас медији известише) митрополит у Српској Православној Цркви, па отуда он нема потребу да нашу СРПСКУ Православну Цркву брани од Срба. Нека му је МИЛО да своју баци у загрљај папи.

28. 4.2010.

Раб Божји Драго Жарковић

Последњи пут ажурирано ( петак, 11 фебруар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 117 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.