УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу.
За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије. О свети Јоване, дивни Крститељу, Ти Претеча беше славном Спаситељу, Ти чистотом твојом људске душе текну И к’o страшна труба са Јордана јекну Будећ’ људе од сна и порока лена, Кад секира беше близу до корена. Ја се теби клањам, ја се теби молим: Помози да свакој напасти одолим. Ја се теби клањам, пророку најјачем, И пред тобом клечим, и пред тобом плачем: Дај ми од твог срца, лавовске јачине, Дај ми од твог духа, ангелске белине. Дај ми твоје моћи, да постигнем пробом Богу бит’ покоран и владати собом, Крстити се постом, чистити се бдењем. Сладити молитвом и небесним зрењем, И без страха ходит’ мучеништву сваком Са храброшћу твојом и са вером јаком. О свети Јоване, Божји угодниче, И за вишњу правду славни мучениче. Ти кога се војске нечастивих боје Немој се оглушит’ о молење моје, Но укрепи мене молитвама твојим, Да к’o свећа право пред Господом стојим. |