МАЈКА СРПКИЊА 

Боже мили од зла нас закрили

Ништа теже него бити мајка

Била тако Стоја Стојанова

Што је девет родила синова

Све родила све их нахранила

У боју су изгинули синци

За Крст часни и веру хришћанску

За Крст дрвен и слободу златну.

Свако јутро пре јарка сунца

Тужна мајка на гробу ходила

Погрбљена са штаком у руци

И успут је сузе пролевала

Пролевала по зеленој трави.

Анђел Божји од Бога послани

Ходио је иза леђа мајке

Сузе њене у путир сабиро.

Како их је у путир сабиро

У бисер са сузе претварале

Низао их анђел у ђердане

Па их у рај Божји узносио

Синовима на врат навезивао.

Хвала Богу хвала јединоме

Који небо и земљу покреће

Нашу тугу на радост окреће.

        Ову до сада необјављену песму нашао је у рукописима свога кума, светог. владике Николаја, покојно судски капетан Славко Стоковић, у Либертвилу – САД.

       „Глас са Цера“, бр. 15, мај Л. Г. 2010.