header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow "Политика": Председник РРА владика Порфирије о псовкама и непристојностима на "Фарми"
"Политика": Председник РРА владика Порфирије о псовкама и непристојностима на "Фарми" Штампај Е-пошта
недеља, 30 мај 2010

Савремени човек је изгубио стид

            Ап­со­лут­но је пре­ко­ра­че­на сва­ка гра­ни­ца при­стој­но­сти и око то­га по­сто­ји пот­пу­ни јав­ни кон­сен­зус, укљу­чу­ју­ћи у тај кон­сен­зус и те­ле­ви­зи­ју „Пинк”, ка­же пред­сед­ник Са­ве­та Ре­пу­бли­ке ра­ди­о­ди­фу­зне аген­ци­је

+++

Раз­го­вор с вла­ди­ком По­р­фи­ри­јем (Пе­ри­ћем), пред­сед­ни­ком Са­ве­та Ре­пу­блич­ке ра­дио ди­фу­зне аген­ци­је (РРА), за­по­чи­ње­мо у че­твр­так, у ча­су ка­да при­сти­же ин­фор­ма­ци­ја да је гле­да­ност „Фа­р­ме”, ри­ја­ли­ти про­гра­ма те­ле­ви­зи­је ,,Пинк”, опа­ла за ви­ше од 50 од­сто по­што је „Пинк” ис­по­што­вао зах­тев да псов­ке и не­при­стој­ни из­ра­зи бу­ду пре­кри­ве­ни, „би­по­ва­ни”.

На на­ше пи­та­ње да ли је Са­вет РРА у овом слу­ча­ју мо­рао да ре­а­гу­је и ра­ни­је, вла­ди­ка По­р­фи­ри­је ка­же да је Аген­ци­ја прет­ход­но већ до­не­ла од­лу­ку о по­кре­та­њу по­ступ­ка про­тив „Пин­ка” због „Фа­р­ме”, али и про­тив не­ких дру­гих еми­те­ра због ве­р­бал­ног екс­тре­ми­зма и увре­дљи­вог го­во­ра.

– Исто­вре­ме­но, не­при­стој­но­сти на „Фа­р­ми” су то­ли­ко еска­ли­ра­ле да је Са­вет РРА био ре­шен ка­ко то мо­ра без­у­слов­но и од­мах да пре­ста­не, не че­ка­ју­ћи окон­ча­ње по­ступ­ка ко­ји је та­кав да не мо­же би­ти окон­чан бр­зо, због то­га што и они про­тив ко­јих је по­сту­пак усме­рен има­ју од­ре­ђе­на пра­ва у том по­ступ­ку. За­кон им да­је рок од две не­де­ље за из­ја­шње­ње – ка­же вла­ди­ка По­р­фи­ри­је.

Ко­ји су све мо­мен­ти иза­зва­ли ре­ак­ци­ју Са­ве­та РРА?

По­сто­ји ви­ше чи­ни­ла­ца. Је­дан су ре­ак­ци­је јав­но­сти ко­је су у фо­р­ми те­ле­фон­ских по­зи­ва и при­мље­не елек­трон­ске по­ште до­ла­зи­ле до нас у за­стра­шу­ју­ћем оби­му. Дру­го је свест да је ап­со­лут­но пре­ко­ра­че­на сва­ка гра­ни­ца при­стој­но­сти и да око то­га по­сто­ји пот­пу­ни јав­ни кон­сен­зус, укљу­чу­ју­ћи у тај кон­сен­зус, ка­ко ће­мо доц­ни­је ви­де­ти, и те­ле­ви­зи­ју „Пинк”. С тим у ве­зи, би­ло је и са­зна­ње да је праг осе­тљи­во­сти по­ме­рен и, ако би овај слу­чај про­шао без ика­кве на­ше ре­ак­ци­је, по­ста­вља се пи­та­ње шта је сле­де­ће што би­смо мо­гли да оче­ку­је­мо.

Шта РРА мо­же ре­ал­но да учи­ни у ова­квим и слич­ним си­ту­а­ци­ја­ма?

Аген­ци­ја мо­же, што и чи­ни, да пред­у­зи­ма по­ступ­ке ко­ји у слу­ча­ју ви­ше­стру­ког кр­ше­ња за­ко­на, као крај­њу кон­се­квен­цу, мо­гу има­ти и од­лу­ку о од­у­зи­ма­њу до­зво­ле за еми­то­ва­ње. То је не­што што би­смо ми сва­ка­ко же­ле­ли да из­бег­не­мо, али је Са­вет РРА исто­вре­ме­но од­лу­чан, уко­ли­ко се по­ка­же по­треб­но, да ис­ко­ри­сти мо­гућ­но­сти ко­је има на рас­по­ла­га­њу и ко­је пру­жа за­кон.

Ка­кве су те мо­гућ­но­сти?

Чи­ње­ни­ца је да су те мо­гућ­но­сти огра­ни­че­не. Аген­ци­ја ни­је пре­ки суд и не мо­же, то тре­ба ре­ћи, да за­бра­њу­је еми­си­је, по­го­то­ву не у не­ка­квом крат­ком по­ступ­ку.

Ко­је то ин­стру­мен­те ко­ри­сти Са­вет РРА у свом ак­тив­ном од­но­су пре­ма еми­те­ри­ма?

У нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва, уме­сто ре­пре­си­је и ка­жња­ва­ња, ра­ди­је ко­ри­сти­мо мо­гућ­ност да раз­го­ва­ра­мо са еми­те­ри­ма. Нај­че­шће је то де­ло­твор­но. По­не­кад је до­вољ­но са­мо то да еми­те­ри­ма ста­ви­мо до зна­ња да је од­ре­ђе­но по­на­ша­ње пред­мет на­ше па­жње, по­сле че­га си­ту­а­ци­ја бу­де по­пра­вље­на, а спор­ни про­грам се об­у­ста­вља. Де­лом, то је из­раз ауто­ри­те­та Аген­ци­је, али и из­раз све­сти еми­те­ра да не­ког ре­да мо­ра да бу­де и да они у то­ме ви­де и свој ин­те­рес. Уве­ри­ли смо се у тои у слу­ча­ју „Фа­р­ме”. По­сле раз­го­во­ра си­ту­а­ци­ја се вид­но по­пра­ви­ла. Ви­де­ће­мо шта ће би­ти до кра­ја.

Шта би тре­ба­ло ме­ња­ти у по­сто­је­ћој прав­ној ре­гу­ла­ти­ви да би рад РРА био ква­ли­тет­ни­ји?

За по­че­так, по­мо­гло би и то ако би по­че­ли да се спр­о­во­де они за­ко­ни ко­ји већ по­сто­је. Та­ко­ђе, не­ки усво­је­ни за­ко­ни су у ко­ли­зи­ји са За­ко­ном о ра­ди­о­ди­фу­зи­ји, што је си­ту­а­ци­ја за ко­јуоче­ку­је­мо да бу­де раз­ре­ше­на. Док се то не ре­ши, не­ће­мо у зе­мљи има­ти ја­сан кон­цепт вла­сни­штва над ме­ди­ји­ма, а то је рђа­во не са­мо са ста­но­ви­шта ра­ди­о­ди­фу­зи­је. Нај­зад, и си­стем ка­жња­ва­ња пре­кр­ши­ла­ца, о че­му се по­след­њих да­на нај­ви­ше го­во­ри, до­ста је не­згра­пан и тре­ба­ло би да бу­де опе­ра­тив­ни­ји.

Да ли као све­ште­но ли­це има­те из­ра­же­ни­ји праг мо­рал­не осе­тљи­во­сти ка­да је реч о фо­р­ма­ти­ма ко­ји иза­зи­ва­ју ова­ко бу­р­не ре­ак­ци­је јав­но­сти ?

Про­тив­ник сам мо­ра­ли­са­ња, али као све­ште­но ли­це, а и лич­но, је­сам осе­тљив за пи­та­ња мо­ра­ла и при­стој­но­сти. Свој ста­тус у Цр­кви одва­јам од свог ан­га­жма­на у дру­гим јав­ним по­сло­ви­ма. Са­вет РРА је се­ку­лар­на уста­но­ва, ру­ко­во­дим се за­ко­ни­ма као и дру­ги чла­но­ви Са­ве­та и не сма­трам свој ан­га­жман у то­ме сми­слу по­себ­ним.

У че­му, пре­вас­ход­но, да­нас ви­ди­те од­го­вор­ност елек­трон­ских и штам­па­них ме­ди­ја?

Од­го­вор­ност је, раз­у­ме се, огр­ом­на, пре све­га има­ју­ћи у ви­ду да су на­ши ме­ди­ји, елек­трон­ски и оста­ли, у прак­си вр­ло ма­ло огра­ни­че­ни про­пи­си­ма у по­гле­ду са­др­жа­ја ко­ји­ма се ба­ве. Псов­ке и про­ста­штво ни­су ни­ка­ква спе­ци­фич­ност елек­трон­ских ме­ди­ја, не­го то­га има­те и у штам­пи, са­мо што је ути­цај елек­трон­ских ме­ди­ја, ту ми­слим на те­ле­ви­зи­ју, да­ле­ко­се­жни­ји. У вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо из­ло­же­ни смо дик­та­ту тр­жи­шта и ту тре­ба тра­жи­ти раз­ло­ге за по­на­ша­ње ме­ди­ја. Ме­ђу­тим, ни­ка­кви реј­тин­зи и ти­ра­жи не мо­гу би­ти оправ­да­ње за екс­пло­зи­ју ули­чар­ског по­на­ша­ња и не­кул­ту­ре. Нај­бо­љи при­мер је био овај слу­чај с „Фа­р­мом”. Као и сва­ка крај­ност, и то је иза­зва­ло огр­ом­но за­ни­ма­ње пу­бли­ке, али то­ме се све­јед­но мо­ра ста­ти на пут јер по­сто­ји и не­што што је јав­ни ин­те­рес о ко­ме ме­ди­ји мо­ра­ју да во­де ра­чу­на. Очи­глед­но је да по­сто­ји по­тре­ба за ефи­ка­сним ме­ха­ни­змом по­мо­ћу ко­га би­смо као за­јед­ни­ца мо­гли да се за­шти­ти­мо од та­квих ства­ри.

Ка­ко ви лич­но гле­да­те на те­ле­ви­зиј­ске фо­р­ма­те ка­кав је „Фа­р­ма”?

Ако смо се опре­де­ли­ли да има­мо про­гра­ме ко­ји се зо­ву ри­ја­ли­ти шоу, опре­де­ли­ли смо се за то да мо­же­мо да уђе­мо у пот­пу­ну ин­ти­му не­ко­га чо­ве­ка. А у сво­јој ин­ти­ми сви смо ми дру­га­чи­ји не­го у јав­ном жи­во­ту. Сви љу­ди на „Фа­р­ми” су у јед­ној вр­сти за­тво­ре­ног си­сте­ма и пот­пу­но сам си­гу­ран да они, пси­хо­ло­шки по­сма­тра­но, у не­ком тре­нут­ку пот­пу­но за­бо­ра­ве или, у нај­ма­њу ру­ку, ни­су све­сни сво­је из­ло­же­но­сти ка­ме­ра­ма. Та­да се они по­на­ша­ју она­ко ка­ко се по­на­ша­ју у сво­јој ин­ти­ми. Ако смо се опре­де­ли­ли да та­кви про­гра­ми по­сто­је, ни на ко­ји на­чин не сме­мо би­ти из­не­на­ђе­ни оним што та­мо су­сре­ће­мо. Сва­ко од нас је у сво­јој ин­ти­ми дру­га­чи­ји не­го што је­сте и углав­ном се тру­ди­мо да се по­ка­же­мо бо­љи­ма, фи­ни­ји­ма, кул­ти­ви­са­ни­ји­ма, не­го што за­и­ста је­смо.

Љу­де ко­ји у та­квим усло­ви­ма жи­ве ја мо­гу да раз­у­мем, али је дру­го пи­та­ње еми­тер ко­ји при­ка­зу­је тај про­грам јер он има мо­гућ­ност да у од­ло­же­ном про­гра­му ипак от­кло­ни оно што је скан­да­ло­зно, што је ска­ред­но, што мо­же да ште­ти пси­хо­ло­шком и сва­ком дру­гом раз­во­ју ма­ло­лет­ни­ка, чак да про­из­во­ди, мо­жда, сво­је­вр­сну агре­си­ју и по­бу­ђу­је на не­при­стој­но по­на­ша­ње и од­ра­сле.

От­куд та­ко ве­ли­ка гле­да­ност ових про­гра­ма?

Њи­хо­ва ве­ли­ка гле­да­ност по­ка­зу­је јед­ну по­тре­бу ко­ја ни­је за по­хва­лу код мо­дер­ног чо­ве­ка, ње­го­ву по­тре­бу да се ме­ша у ту­ђи жи­вот, да бу­де ин­фор­ми­сан о ин­ти­ми и о ту­ђем жи­во­ту, да се на­сла­ђу­је до­га­ђа­ји­ма ко­ји се ти­чу дру­гих љу­ди, на­ро­чи­то ако су не­га­тив­ни и ру­жни. По­ред то­га, ка­ко је ре­као Еду­ард Му­ри­је, са­вре­ме­ни чо­век је из­гу­био стид. Не­ма та­на­но­сти, тај­не, „све­тог не­зна­ња”, при­кри­ве­не љу­ба­ви. Ре­до­след по­сту­па­ка у чо­ве­ко­вом жи­во­ту тре­ба­ло би да бу­де дру­га­чи­ји, сва­ко од нас пре све­га тре­ба­ло би да се ба­ви со­бом, ме­ђу­тим, по­што смо по пра­ви­лу не­за­до­вољ­ни соп­стве­ним жи­во­том и соп­стве­ним уну­тар­њим ста­њем ко­је не за­ви­си по сва­ку це­ну од спо­ља­шњих окол­но­сти, спрем­ни смо на је­дан ли­це­ме­ран жи­вот­ни став – се­би до­зво­ља­ва­мо све мо­гу­ће ду­хов­не, ду­шев­не и пси­хо­ло­шке де­ви­ја­ци­је. Оп­те­ре­ће­ни са­мо­љу­бљем и его­и­змом и свим оним што про­ис­ти­че из то­га, не­спрем­ни смо да се бо­ри­мо са сво­јим сла­бо­сти­ма и не­мо­ћи­ма, а по­што тре­ба да има­мо не­ка­кав ан­га­жман, он­да се ба­ви­мо дру­ги­ма. Из­ме­ђу оста­лог, ве­ли­ку глед­ност ових про­гра­ма об­ја­шња­вам и овим раз­ло­гом.

Сло­бо­дан Кља­кић

----------------------------------------------------

Опа­ла гле­да­ност „Фар­ме”

Гле­да­ност „Фар­ме” опа­ла је по­сле рас­пра­ве у РРА, у уто­рак. Ка­да се по­ре­де три да­на (уто­рак, сре­да и че­твр­так), по­сле са­оп­ште­ња РРА и исти да­ни из прет­ход­не не­де­ље, про­це­нат гле­да­но­сти у би­ло ком ми­ну­ту еми­си­је био је ма­њи за 20 од­сто, а у од­но­су на про­сек за три по­след­ње не­де­ље ма­ња је за се­дам од­сто.

Ме­ђу­тим, по­рас­тао је уку­пан број љу­ди ко­ји су до­шли у кон­такт са еми­си­јом, ве­ро­ват­но због па­жње ко­ју су ме­ди­ји по­све­ти­ли рас­пра­ви у РРА, ка­же за „По­ли­ти­ку” Дар­ко Бро­ћић, ди­рек­тор „АГБ Нил­сен”.

 

[објављено: 30/05/2010]

 

 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Savremeni-chovek-je-izgubio-stid.sr.html

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.