|
КО ПРОДАЈЕ ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ Поштована редакцијо, Добро је што сте опет уступили простор попу Милићу Драговићу на вашем сајту. Јер нико као он, због заповести љуби ближњега свога, не би могао да га прикаже у тако ружном светлу.
И овога пута он показује своју премудрост: он говори о сабору и саборности, а годинама гази одлуке Сабора; он говори о братоубиству и оцеубиству, а урла са братобуцама и оцеубицама: распни га, распни; он критикује оне који „без суда и пресуде осуђују... легалне свештенослужитеље Цркве Божије“ а у исто време каже: „Такви духовници и такви учитељи попут Симеона рукумијског, Николаја црноречког, Венјамина преображењског, Јелене вазнесењске...“ и гле чудесне памети: „уз јавну и тајну подршку владике Артемија и владике Никанора...“ Дакле, истовремено узима на себе улогу и тужиоца и судије изричући пресуду без права на жалбу онима којима ни он ни ја нисмо достојни ни ремење на обући њиховој завезати. Али да се не бавимо његовим портретом. Он га је нагрдио да не може бити грђе. И о свом духовном аутопортрету оставио духовни траг. И то му је довољна казна за његово безакоње и лицемерје. Што се мене тиче, ја му желим да се што пре покаје. Можда би неки пастир добри могао да га, веселничка, потражи у беспућу његовог гордоумља, у тој страшној врзини зизјуловштине, и да га, исчупавши га одонуд, натовари на кркаче и врати са странпутица на пут светоотачки – једино спасавајући. Али, ако пастир добри оцени да оно што виси треба да отпадне, неће се упутити да га тражи. И он ће остати ван тора словесног стада, по памети својој. Но, пошто је о. Милић Драговић очигледно залутао на странпутице лажних учења, ваља помоћи Милићевој „мајци, жени, деци и парохијанима“, да не иду за њим у погибао. Зато је најбоље отворити им корице књиге „Ко продаје веру за вечеру“ (цела књига у пдф формату може се погледати овде) где ће они сами (без Милићевих објашњења) спознати његове заблуде и одговоре оних који, по Милићевим критеријумима, „немају дар да мисле својом главом“. Драго Жарковић |
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА 
