|
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ КОНАЧНО ПОКАЗАО СВОЈЕ ПРАВО ЛИЦE Из писма Високопреосвећеног кир Амфилохија, самопроглашеног архиепископа цетињског (http://borbazaveru.info/content/view/2060/56/), видели смо низ чињеница. Пре свега, из његове тврдње да он и владика Атанасије „воле“ владику Артемија, схватили смо да је вишедеценијско дружење с папистима дало свој плод: јер, и паписти тврде да воле Србе после Јадовна и Јасеновца.
Видели смо да митрополит Амфилохије на свој начин тумачи Јеванђеље, оптужујући владику Артемија да је у монаштво примио осуђиване бивше криминалце, без припреме (што је лаж – код владике Артемија сви су прошли трогодишњи искушенички стаж, а таквих, негда „сумњивих лица“, има и код владике Амфилохија у манастирима; уосталом, он се својевремено „дружио“ и са Арканом). Колико ја знам, у Јеванђељу пише да је разбојник први ушао у рај, а житија светих су пуна бивших криминалаца који су постали покајници (Св. Варвар, Мојсије Мурин и десетине других). Монаштво је покајање – бар је до сада тако било. Хајде да су Артемијеви монаси сви „бивши криминалци“. А монахиње? Да нису и оне? Митрополит показује своје право лице (до сада се скривао иза црногорско-брдске речитости). А то лице је лице слуге глобализма, закрабуљеног у Његоша, по оном стиху Матије Бећковића: „Да нас нема, нико не би знао да постоје горди конобари“. Он не може да поднесе узајамну љубав вл. Артемија и његове духовне деце. А она није ништа необично – његов сабрат у каинској „артемијофилији, Иринеј бачки, годинама даје ухљебије свом бившем монаху, Силуану Јакшићу, кога је замонашио кад и владику Порфирија Перића. Силуан Јакшић се оженио и напустио манастир, а отац Иринеј Буловић га „покрива љубављу“, даје му да са грчког преводи за „Беседу“ и потписује га као „С. Јакшића“, иако је овај самог себе размонашио. Први прави ураган који је ове године погодио Србију, ојадио је село Станишинце, код Сомбора, родно место Иринеја Буловића. Шта ли тек чека Морачу са околином? Драгутин Петровић, Нови Сад
|
