header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Жељко Которанин: Каноничност двоструког осуђивања у цркви Штампај Е-пошта
четвртак, 29 јул 2010

уторак, 27 јул 2010 22:37

У прилогу доносимо најновији текст г-на Жељка Которанина, стручњака за канонско-црквено право, аутора више бриљантних анализа до сада.

Уједно, молитва Богу да се његови досадашњи радови што пре саберу и објаве у једној књизи.

+++

Жељко Которанин

Каноничност двоструког осуђивања у цркви

Сведоци смо да се изричу и потврђују двоструке казне у СПЦ. Двострука казна означава изрицање казне лишења свештеничког чина истовремено са одлучењем од мирјанског општења. Оваква пракса има своје упориште у Уставу СПЦ члан 216. под а) тачка 9.

Међутим, Устав СПЦ нема већу снагу од свештених канона Васељенске Цркве. Сам Устав СПЦ у свом члану 7. набрајајући изворе права на основу којих се СПЦ управља свештене каноне ставља под б), а сопствене одредбе под г). Ово значи да у случају неслагања одредбе Устава СПЦ са одредбама канона, треба применити одредбе канона, или када је то могуће одредбе Устава СПЦ тумачити и спроводити у Духу одредби канона.

Стога постојећу праксу двоструког кажнавања с правом проверавамо у канонском предању .

Узимамо као општо канонско начело одредбу 25-ог канона Апостолског. Она гласи:

„Епископ, или презвитер, или ђакон, који се затече у блудочинству, или да је погазио заклетву, или у крађи, нека се свргне, али не треба и да се одлучи, јер Свето Писмо каже: Не свети се два пута за исту ствар. Тако исто и истали клирици.“

Оно што наведеном канону даје општи начелни карактер јесте пре свега чињеница да он набраја преступе разнородне и по карактеру и по тежини. Овим начином Оци су указали да не мисле искључиво на наведене преступе, него на преступе уопште, који доводе до свргнућа.

Затим, у образложењу канона стоји позивање на начело старозаветних речи пророка Наума, „Не свети се два пута за исту ствар“.

У Цркви разликујемо две службе, два општења. Прва је служба, служба вернога народа и она подразумева лаичко општење, тј. заједничарење у светим тајнама, молитвама и другоме што приличи мирјанима. Друга је служба, и друго је општење, свештенослужитеља и клирика уопште. Оно се огледа у служењу Свете литургије и других служби Божијих ради спасења свих чланова Цркве.

Стога, искључити из општења због преступа некога ко ужива свештено општење и свештену службу предстваља једну целу казну. Или у Духу канона, једну освету за један преступ.

Тада се дотични преводи у ред мирјана и ужива права и дужности мирјанскога општења. А наиме заједничарење у молитвама и Светим Божијим тајнама. Ако би се истовремено преступник казнио и одлучењем од мирјанског општења, тј. од причешћивања Светим тајнама, или црквеног заједничарења, то би била друга казна, друга освета за исти преступ.

Цео Канонски поредак води рачуна о овоме начелу. Постоје само два изузетка услед тежине преступа.

Први изузетак налазимо у 29-ом канону Апостолском, који онога, који за новце задобије свештено достојанство, као и онога, који је таквога за новце поставио, сасвим одлучује од црквене заједнице, по примеру Симона врачара.

Други изузетак налазимо у првом и другом канону Сардикијског Сабора који онога епископа који, због жеље за већом славом и влашћу, прелази из мањег у већи град, и заузима туђу му епархију; као и онога који на разне начине придобија народ туђе му епархије да пише молбе како би исти постао њихов епископ, а све у намери да заузме односну туђу му епархију, таквога канони лишавају не само епископства него и лаичког општења, па чак ни у самртноме часу му не дозвољавају причешћивање.

Ова два изузетка не могу бити основ стварања општега начела супротнога ономе које забрањује изрицање двоструке казне. Ови канони предвиђени су за сасвим одређене изузетне преступе, а не за преступе уопште. Осим тога, немогуће је да у једном Духу постоје два општа начела супротне садржине.

Из овог малог приказа видимо да одредба Устава СПЦ која предвиђа двоструко кажњавање мимо речених изузетака није у складу са канонима. Она се може довести у склад уколико се ограничи на изнете изузетке. У примени ове уставне одредбе не налазимо ни трага канонскоме предању. Двоструко кажњавање се у ове дане користи у циљу прогона „непослушних“ и застрашивања свих осталих. А све то из страсне мржње, а на штету Цркве.

 http://www.mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/137-2010-07-27-22-54-27.html

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 29 јул 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.