Драго Жарковић

ПОВОДОМ ТЕКСТА „САМИ ЋЕМО БРАНИТИ МАНАСТИРЕ!“

Прво, он је веома успешно извојевао своју највећу битку, и остварио свој највећи сан, елиминисавши свог највећег непријатеља – владику Артемија. Не само да му је одузео власт над епархијом, него је успео да га протера са територије епархије у којој се таj „добри и честити владика Артемије“ подвизавао преко три деценије;

Друго, он се с правом може уздати у своје сопствене снаге, јер је снагу својег самоорганизовања показао у Грачаници уочи Часног поста, када је успешно шамарима, песницама и сличним „духовним“ средствима растерао верну децу владике Артемија;

Треће, он је и на своме прагу, у Дечанима, показао генијалну снагу свог самоорганизовања, када су његови див јунаци, употребом „духовног“ оружја, учинили славан подвиг надмоћи над пратњом Њ. П. владике Артемија, јуначки наневши тој пратњи костоломиве ударце;

Четврто, у његовој стратегији самоорганизовања (по принципу Јосипа Броза: „Ништа нас не сме изненадити“), помоћиће му његови моћни пријатељи којима је указивао гостопримство и љубио скуте у Дечанима, без благослова и у инат свом епископу и свом духовном оцу;

Пето, правилно размишља игуман дечански о новим зидовима и новим капијама. Верујем да ће му у томе помоћи они исти „мајстори“ који су обновили наше порушене светиње, без благослова и у инат његовом епископу и његовом духовном оцу;

Шесто, веома је убедљиво игуман дечански, у Лапљем селу код Приштине, рекао тамошњим Србима да не продају земљу, јер они који су продавали очевину нису били срећни. О срећи оних који су извршили оцеубиство није било речи - због презаузетости игумана.

Страх ме је да игуман дечански није изабрао онај високи заклон: превише се узда усе! А и подоста је корака учинио којима је погазио Закон Господњи: „Поштуј оца свога...“ Јер ако му Господ не сачува града, узалуд ће неспавати његови стражари.

Отуда страхујем да би се игуман дечански Теодосије, руку под руку са администраторима ЕРП Атанасијем и Амфилохијем, могао наћи на оним страницама хронологије косовске гологоте која ће га сместити у поглавље у коме се налази Вук Бранковић.

на Св. Пантелејмона 2010.

П.С.

Нисам баш сигуран да је отац Бенедикт, чији текст је иначе изврстан (http://borbazaveru.info/content/view/2678/1/), у праву кад каже да је „О. Сава Јањић потписао свог игумана са 'Епископ липљански Теодосије', заборавивши да стави ВИКАРНИ...“ Пре ће бити да се ради о оној народној: Што је баби мило, то јој се и снило.