Ђакон Александар Љубанић

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – НАРОДНИ ВЛАДИКА

Праштајте, оци и браћо!

У Србији је данас све лакше него ли ћутати. А и Господ рече: "Ако они ућуте камење ће проговорити", па се и ја свенедостојни усудих да се са пар речи убројим у "они".

У свом животу препуном тмине, увек сам се трудио да видим једну светлу тачку и у њој Господа који говори: Не бој се мало стадо... ево ја сам са вама у све дане до свршетка века. Следујући тој својој навици гледам на свеколику Србију, на распето Косово и Метохију, на прогнан народ, на немир у душама и срцима тог народа и видим само једну светлу тачку, а то је прогнани Преосвећени владика Артемије. И у тој светлој тачци видим Господа који опет говори: "Ја сам са вама". И сва жалост због минулих дешавања окрену се на радост; како Господ све премудро устројава на спасење наше! Можемо само да певамо: СЛАВА ТЕБЈЕ, ГОСПОДИ!

Ко су до јуче биле владике, бар у ужој Србији? То је за народ био неко далек, стран, у брзом ауту, скривен иза затамљеног стакла, неко ко је у Цркви лепо обучен и има круну која сија, неко кога се свештеници плаше и кога сви морају да љубе у руку. Самим тим гледањем са дистанце, и тим великим одстојањем у свему, владика је био неко стран свом сопственом народу. Скоро да је дошло време да ако случајно зауставите били којег православца и питате га ко ти је владика, он на место одговора слегне раменима (и то је срећа, ако само тако одговори и не коментарише ништа), и када се изгубила готово потпуно та нит између народа и епископа, па се уз то појавише и неке за народ нове молитве и службе које народ није виђао и које још више продубише постојећи јаз (јер за народ све што је ново није његово и страно му је и прима са резервом). Но, погледа Господ на народ свој, смилова му се и даде нам народног владику у лику преосвећеног Артемија. Није зато ни чудо што је владика Артемије толико поштован у народу, јер када човек погледа у огледало види и себе и преосвећеног Артемија. Види онога ко дели судбину народа, а будући да дели његову судбину, човек састрадалнику своме најрадије даје место у срцу своме. Прогнан народ - прогнан владика; народ материјално сиромашан - владика исто; народ се бори за Срце Србије, страдално Косово - и владика је у истој борби; народ пеку ране, и владику пеку ране свог народа; народ носи крст  - владика носи и народни и свој.

Заиста, нико тако није приближио народ Господу и Господа народу као НАРОДНИ ВЛАДИКА. Ето, браћо моја по Путиру и сапутници у овом животу, то је та светла тачка у овој тмини: НАРОДНИ ВЛАДИКА - преосвећени Артемије, кога посла Господ да нас Еванђелским путем, који утабаше наши Свети преци, поведе у вечну Радост, да се вечно радујемо и са Светима обитавамо у наручју Свемилостивог Господа. Слава Теби, Господе! На многаја љета, Преосвећени владико Артемије!

Праштајте још једном, оци и браћо! Срце ме натера да ово кажем. Знам да има оних којима ово моје писаније неће бити пријатно. Ја се унапред извињавам, јер није ми била намера да стављам нечије врлине и мане на кантар - ко сам ја да то мерим? - него сам само хтео да проговорим језиком народа. Свима онима којима ово није по вољи унапред Јеванђелски одговарам:

Ако зло рекох, докажи да је зло, а ако је добро зашто ме бијеш?