header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Отац Серафим Роуз: "Децо, последње је време..." (1.Јн. 2,8) Штампај Е-пошта
четвртак, 26 август 2010

        Непознато за грозничаве Православне „обновљенце“, Господ је сачувао у свету, чак као и у дане Илије Пророка, „седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом“ (Рим. 11:4) – незнани број истинских Православних Хришћана, који нису ни духовно мртви, као што се Православни „харизматичари“ жале за своја стада, ни помпезно „испуњени Духом“, као што иста та стада постају под „харизматским“ предлогом.

Они нису однесени покретом одступништва, нити лажним „буђењем“, већ постојано укорењени у Светој и спасвајућој Вери Светог Православља у Предању, које су им предали Свети Оци, посматрајући знаке времена и путујући уском путем спасења.

Много њих следи епископе, пар Православних Цркава, који су заузели снажан став против одступништва нашег времена. Али постоји и један део у другим Православним Црквама такође, који тугују због још чак очигледнијегодступништва њихових јерарха и теже да некако сачувају своје, сопствено Православље нетакнутим; а постоје и други, и даље ван Цркве Православне, којима ће милошћу Божијом, срца бити отворена за Његов позив, који ће несумњиво да се прикључе Светом Православљу. Ових „седам хиљада“ су темељ будућности и једино Православље последњих времена.

А ван изворног Православља, тама само расте. Судећи по последњим „религиозним“ новостима, „харизматски покрет“ може бити само слаби почетак једног целог „доба чуда“.

Многи Протестанти који су спознали превару „харизматског покрета“, сада су као „праву ствар“ прихватили спектакуларно „буђење“ у Индонезији где, како нам је речено, постоји стварно догађање „потпуно истих ствари које неко може видети у Делима Апостолским“.

У размаку од три године, 200 000 незнабожаца се обратило у Протестантизам, под константним „чудесним“ условима: нико не ради ништа, осим апсолутне послушности „гласовима“ и „нађела“ који се стално појављују, обично наводећи Писмо по бројевима и стиховима; вода се претвара у вино, сваки пут када се врши протестантска служба; одвојене руке појављују се ниоткуда да поделе чудесну храну гладнима; цела група демона је виђена како напушта незнабожачко село, јер је „моћнији“ („Исус“) дошао да заузме његово место; „Хришћани“ одбројавају непокајаном грешнику, а када дођу до „нуле“ он умире; деца су научена новим протестантским химнама.

Уз помоћ гласова који долазе ниоткуда (и понављају песму по двадесет пута, да би деца запамтила); „Божији касетофон“ снима песму дечијег хора и пушта га уназад у ваздуху, пред запањеном децом; ватра силази са небеса да уништи Католичке религиозне слике („Господ“ у Индонезији је веома анти-Католички настројен); 30000 људи је било исцељено; „Христ“ се појављује на небу и „пада“ на људе са циљем да их исцели; људи су чудесно пребацивани са места на место и ходају по води; светлост прати „еванђелисте“ и води их ноћу, а облаци их прате и пружају им заклон током дана; мртви су васкрсавани.

Интересантно, у неким деловима Индонезијског „буђења“, елемент „говорења језика“ је скоро потпуно одсутан, па чак и забрањен (иако је присутан на бројним местима), а елементи медијумизма изгледа понекад, да бивају замењени директном интервенцијом палих духова.

Може бити да ово ново „буђење“ снажније од Пентакосталаца, представља још развијеније стање, исте „духовне“ појаве (као што је и сам Пентакостализам сам по себи напреднији од спиритизма) и гласник, близине страшног дана, као што и „гласови“ и „анђели“ у Индонезији такође тврде, „Господ“ долази – јер знамо да ће Антихрист доказивати свту да је он „Христос“ управо таквим „чудима“.

У доба скоро потпуне свеопште таме и обмане, када је за највећи број „Хришћана“, Христос постао управо оно што Православно учење сматра за антихриста, Православна Црква Христова једина поседује и општи са благодаћу Божијом. Ово је бесцено богатство самог постојања, која није толико сумњана чак и од стране „Хришћанског“ света.

„Хришћански“ свет се заиста ухватио под руку са силама таме, са циљем да заведе верне Цркве Христове, слепо верујући да ће их „Име Исусово“ спасити, чак и у њиховом одступништву и богохуљењу, несвесни застрашујућег упозорења Господњег:

„Многи ће рећи Мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у Име Твоје пророковали и Твојим Именом ђаволе изгонили, и Твојим Именом чудеса многа творили? И тада ћу им Ја казати: Никад вас нисам знао; идите од Мене који чините безакоње.“ (Матеј 7:22-23)

Свети Апостол Павле наставља своје упозорење о доласку антихриста, овом заповешћу: „Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше.“ (2 Сол. 2:15)

„Само што неки сметају вас и хоће да изврну Јеванђеље Христово. Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави Јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!“ (Гал. 1:8-9)

Православни одговор сваком новом „буђењу“, па чак и последњем ужасном „буђењу“ антихриста, јесте ово Јеванђеље Христово, које је једино Црква Православна очувала непромењено и у непрекинутом низу, од Христа и Апостола Његових, и благодат Духа Светога са којом једино Црква Православна има додир и само са њеном верном децом, која су је примила у Тајни Миропомазања и сачувала истински печат дара Духа Светога.

Амин.

Извор: „Православни одговор“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 04 новембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.