М. Салатил

Прошлост је плод будућности

Клањајући се сенима прошлости - хрлим будућности.

Тражећи недогођено ослобађам преживљено, стварајући постојеће.

Храним прошлост будућношћу, одржавајући садашњост -

Крећући се дубином заборава

васкрсавам покрете живота од смрти сакривеног.

Добијајући дубину - напредујем у висину,

јер идући напред смањујем у непознатом оно прошло.

Непролазеће време кретањем својим ми говори да постојим,

градећи ме собом трајним чини ме у пролазном бескрајним.

Смрт временом не господари и заборава дамари у човеку власти немају,

ал' људи у пролазном дремају.

Свако од људи би да се у врх славе попне,

ал' нико у ад да сиђе не би,

к'о да другог пута до кроз ад за нас има.

Човек у себи вољом својом пакао к'о терет носи,

другог не види да покрај њега постоји,

па се пита Бог где је док му се сатана уснама његовим смеје.

Сео би, човек, са десне стране Бога,

ал' смрти Његове не би да проба.

Круном би да се окруни,

ал' Крст Господњи собом не би да попуни.

Чини му се пострадаће и умреће,

јер не види да му Господ са Крста виче:

живи вечно у мени, победниче!

Прошлост је плод будућности.

                             Манастир                                              М. Салатил            

                             Св. Романа Ђуниског

                             Ђунис 2010.год.