header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Жељко Которанин: Мук јачи од речи Штампај Е-пошта
четвртак, 30 септембар 2010

Жељко Которанин

 МУК ЈАЧИ ОД РЕЧИ

        Прекјуче, 29. септембра 2010. године, на конференцији за штампу у Прес центру УНС-а, требало је да својом речју учешће узме и Владика Рашко-Призренски Г. Артемије. Непосредно пре почетка конференције стигао је факс који је присутнима прочитала водитељка конференције.

 Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је искористио своје право и забранио је Епископу Рашко-Призренском Г. Артемију да јавно учи у Београду. Оно што је требало да буде, по замисли пошиљаоца факса, понижење Владике Рашко-Призренског Г. Артемија, окренуло се као бумеранг. Елементарни ред би био да је Његова Светост Г. Иринеј забрану саопштио Епископу Рашко-Призренском Г. Артемију лично, јер је то однос власти два саслужитеља и брата у Христу – српска архијереја. Међутим, обавештавајући о забрани преко водитељке, пред присутним новинарима, испливала је на површину истина да се у позадини забране не налази очување власти Његове Светости у Београду, нити евентуална недостојност Епископа Рашко-Призренског Г. Артемија да учи истини. Очигледно је било да је Патријарх Г. Иринеј из страха од речи, и жеље да понизи Епископа Рашко-Призренског Г. Артемија, поступио онако како је поступио.

А које су последице?

Епископ Рашко-Призренски Г. Артемије, као и увек, чувајући црквени ред и поредак, испоштовао је забрану и сео међу присутне новинаре и публику. Својим присуством и ћутањем Епископ Рашко-Призренски Г. Артемије више је рекао него што је могао да каже да је говорио. Ћутањем је рекао да црквени поредак не крши он, него они који га набеђују да га крши. Ћутањем је рекао да није непослушан он, него да су непослушни они који га набеђују да је непослушан. Ћутањем је показао достојанство јаче од зломисја оних који га набеђују да је недостојан.

Последњи пут ажурирано ( петак, 01 октобар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.