header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Жељко Которанин: Мук јачи од речи Штампај Е-пошта
четвртак, 30 септембар 2010

Жељко Которанин

 МУК ЈАЧИ ОД РЕЧИ

        Прекјуче, 29. септембра 2010. године, на конференцији за штампу у Прес центру УНС-а, требало је да својом речју учешће узме и Владика Рашко-Призренски Г. Артемије. Непосредно пре почетка конференције стигао је факс који је присутнима прочитала водитељка конференције.

 Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је искористио своје право и забранио је Епископу Рашко-Призренском Г. Артемију да јавно учи у Београду. Оно што је требало да буде, по замисли пошиљаоца факса, понижење Владике Рашко-Призренског Г. Артемија, окренуло се као бумеранг. Елементарни ред би био да је Његова Светост Г. Иринеј забрану саопштио Епископу Рашко-Призренском Г. Артемију лично, јер је то однос власти два саслужитеља и брата у Христу – српска архијереја. Међутим, обавештавајући о забрани преко водитељке, пред присутним новинарима, испливала је на површину истина да се у позадини забране не налази очување власти Његове Светости у Београду, нити евентуална недостојност Епископа Рашко-Призренског Г. Артемија да учи истини. Очигледно је било да је Патријарх Г. Иринеј из страха од речи, и жеље да понизи Епископа Рашко-Призренског Г. Артемија, поступио онако како је поступио.

А које су последице?

Епископ Рашко-Призренски Г. Артемије, као и увек, чувајући црквени ред и поредак, испоштовао је забрану и сео међу присутне новинаре и публику. Својим присуством и ћутањем Епископ Рашко-Призренски Г. Артемије више је рекао него што је могао да каже да је говорио. Ћутањем је рекао да црквени поредак не крши он, него они који га набеђују да га крши. Ћутањем је рекао да није непослушан он, него да су непослушни они који га набеђују да је непослушан. Ћутањем је показао достојанство јаче од зломисја оних који га набеђују да је недостојан.

Последњи пут ажурирано ( петак, 01 октобар 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 4 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.