header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Коцкице се полако слажу
Коцкице се полако слажу Штампај Е-пошта
субота, 23 октобар 2010
Уздизање тела и духа: о. Гаврило и пилатес

 Драган Радосављевић

ЗАШТО АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО ХВАЛИ ЕП. ГРИГОРИЈА

Поштована редакцијо,

Као што видимо, интервју владике Григорија углавном је наишао на лош одјек међу верницима, што показују и коментари на сајту „Политике“ које сте пренели. По свему судећи, за „Гришу“ је било боље да је ћутао.

Међутим, има и оних којима су била уста пуна хвале за поменути интервју. Један од таквих је и архимандрит Гаврило Вучковић, игуман манастира Лепавина, чувени „сајбер духовник“. Отац Гаврило, осим што је познат по својој духовничкој активности на интернету, где на свом „Фејсбук“ профилу има преко 4000 пријатеља (по сопственом казивању), познат је и по томе што је извлачио коверте са именима тројице кандидата приликом избора патријарха у јануару ове године. Да бисмо се ближе упознали са о. Гаврилом, доносим кратак извод из дневне штампе о њему:

 

>> Модерни игуман проповеда православље преко интернета

Интернет и пилатес од бога

          Среда - 06.01.2010

Отац Гаврило Вучковић, игуман манастира Лепавина у Хрватској, крајње је необичан монах

 Иако има 65 година, Гаврило је скупио више од 1.000 пријатеља на „фејсбуку“, што користи да шири православну веру преко интернета. Такође, игуман Вучковић практикује физичке вежбе, између осталог и популарни пилатес. После проблема које је имао са зачепљењем крвних судова у нози и операције у Београду, постао је велики поборник здравог живота. Редовно вежба, а уздизање и тела и духа препоручује и својој духовној деци.

Након дневних обавеза, Гаврило седа за компјутер, конектује се и преко популарног „фејсбука“ саветује младе људе и помаже им да решавају своје, углавном љубавне проблеме. Свакодневно добија захтеве за пријатељство преко интернета и, како каже, никог не одбија/.../

http://www.alo.rs/vesti/23036/Internet_i_pilates_od_boga<<

Поред „Фејсбука“, „Скајпа“ и сајта манастира Лепавина, о. Гаврило је веома активан и на сајту „Живе речи утехе“, који ради са благословом епископа шумадијској Јована (иначе, то је сајт највећих хулитеља Цркве). Коментаришући интервју еп. Григорија, о. Гаврило је на овом сајту написао следеће (латиницом, што је веома занимљиво, с обзиром да о. Гаврило добро барата комјутерском техником):

Ono što se može posebno kao pohvalno izdvojiti  u tekstu je činjenica da Episkop zahumsko-hercegovački, Vladika Grigorije pokazuje u ovom razgovoru smirenje i jasno rasuđivanje. To se posebno odnosi na njegov samokritički pristup problemu verskog rada sa omladinom  gde potvrđuje  koliko nam je potrebno preispitivanje i   intenzivniji rad s mladim generacijama i da zaista čujemo njihov  glas i da se zapitamo o njihovoj budućnosti i koliko zaista radimo da im utvrdimo put koji će im garantovati perspektivu. Naveo je Beograd kao mesto koje je ključno u tom pogledu,  jer  je mesto posebne koncentracije našeg naroda, a  pre svega mladih danas kao i problem rastuće dijaspore  gde Crkva temeljno mora da osmisli svoj pristup i  s tim u vezi preispita svoje strukture i prilagodi ih činjeničnom stanju.

Primer Vladike Grigorija kada je nedavno čistio gradski trg u Trebinju govori o tome da se on oslobađa okova koje mu daje njegova vladičanska pozicija u smislu njene duhovno- administrativne funkcije i da kao relativno mlad i budan episkop oseća potrebu ne samo da ima duhovni  i administrativni pregled nad eparhijom, već i da se saživi sa stvarnošću  koja ljude okružuje. Taj njegov  simbolički akt  je za svaku pohvalu i dokaz je njegove zapitanosti da li je postojeće stanje u društvu zadovoljavajuće.

Crkvi je u svakom slučaju potreban mlad,  aktivan i duhovno kreativan kadar tog tipa,  jer nas inertnost vodi ka duhovnom raslabljivanju, a posledično i ka svim ostalim vidovima slabosti. 

Podestio je u tekstu i na još neka goruća pitanja, između ostalog na problem samovolje tj. poslušnosti u Crkvi, i podvukao ono što je svima dobro znano da je poslušnost  temelj opstanka Crkve. Takođe se osvrnuo na  problem  greha koji je za osudu ne osuđujući grešnika. Time je naznačio jasan princip kako hrišćanin u datoj situaciji se ophodi.

Mora se istaći da je ovaj  razgovor s Vladikom Grigorijem otvorio neka bolna pitanja u našoj javnosti, ali takođe  je jasno da nemamo druge opcije i da ne možemo da zatvaramo oči pred stvarnošću nego  moramo da se sučeljavamo sa izazovima koji su pred nama.

Arhimandrit Gavrilo Vučković,  manastir Lepavina  19.10.2010

Није ми баш најјасније у чему се огледа смирење вл. Григорија које хвали о. Гаврило. Човека који хладнокрвно, као каубој револвераш, најављује раскол у СПЦ, о. Гаврило назива смиреним. Човека који дели епархије пре заседања САСабора, о. Гаврило назива смиреним. Иако се ограђује говорећи да је „питање договора и одлуке Сабора“ да ли ће Архиепископија београдско-карловачка бити подељена у неколико епархија, ипак овај „смирени“ каже: „Ако желите моје лично мишљење – да, мислим да је то неопходно“. Замислите, више од четрдесет владика је несмирено и ћути, а „смирени“ Григорије износи своје мишљење у новинама. Чудно је схватање речи „смирење“ оца Гаврила.

Мислим да је корисно на овом месту подсетити се на фамозно Гришино писмо - од пре две године - Сабору СПЦ. Пошто на заседању СА Сабора СПЦ, у новембру 2008. године, које је имало само једну тему – тобожњу молбу патријарха Павла да га Сабор разреши патријарашке службе и да се изабере нови патријарх, замисао епископа које о. Гаврило у свом хвалоспеву назва „младим, активним и креативним кадром“ није успела, еп. Григорије је пун разочарења и беса што је остао без жарко жељенога места патријарха, сео и смирено, са јасним расуђивањем, написао писмо свим епископима СПЦ. Иначе, иако је „Гриша“ у том писму тврдио да је „коначно дознао да је патријарх заиста и потписао ту молбу у којој... јасно моли да га због болести и немоћи разријешимо дужности и изаберемо његовог насљедника“, чињенице говоре да је потпис патријарха Павла на фамозној молби за разрешење био фалсификован. „Гриша“ у свом писму, са дубоким разочарењем, између осталог, каже:

 

>>На самом крају послијеподневног засиједања првог дана рада Сабора, тачно у 19 часова, предсједавајући митрополит Амфилохије устао је и рекао: "Пошто видимо да већина није за усвајање молбе Његове светости, нека наша одлука буде да умолимо Његову светост да и даље остане на трону СПЦ".

 

Узалуд је епископ Фотије говорио: "Сачекајте, да гласамо!" Узалуд се јасно чуло: "Зар се тако поштује патријарх?!" Узалуд је епископ бачки Иринеј рекао: "Не можемо тако да завршимо, сутра треба наставити о овој веома озбиљној теми." Одлука је већ била донесена! Те ноћи је било и велико весеље код владике банатског у келији. Сутрадан је свечано објављено да је народ са великим олакшањем примио вијест да је наш патријарх и даље Павле.

 

И заиста, у народу је створена слика и прије и послије Сабора да постоје "зли" и "добри" момци. Зли су они који хоће да смијене светог, старог и немоћног, а добри га штите и бране од њих. По природи ствари, народ се сврстао међу добре и за немоћнога. То је класичан облик медијске манипулације и оваква слика и не би могла да се формира без медија, који су у томе здушно помагали, како писани, тако и електронски.<<

 

У том „Гришином“ писму има много тога занимљивог, али да не бих оптерећивао додатно овај свој текст, дајем линк и препоручујем да се писмо прочита. Биће нам јаснији многи садашњи поступци овог познатог спортског делатника.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/53161/Pismo+vladike+Grigorija+arhijerejima+SPC.html

 

Отац Гаврило хвали вл. Григорија који, како каже, има „самокритички приступ проблему верског рада са омладином  где потврђује  колико нам је потребно преиспитивање и   интензивнији рад с младим генерацијама и да заиста чујемо њихов  глас и да се запитамо о њиховој будућности и колико заиста радимо да им утврдимо пут који ће им гарантовати перспективу.“ Ова „самокритичност“ је разумљива за смиреног човека какав је еп. Григорије, и не видим разлог да се посебно истиче. Иначе, добро је што се вл. Григорије запитао о будућности младих генерација, којима је решио да утврди пут „који ће им гарантовати перспективу“. То је пут чишћења београдских тргова и улица од залепљених жваки, пошто је то „место посебне концентрације нашег народа“. Ако је Григорије као епископ могао да чисти улице у Требињу, што не би могла српска омладина да клечећи чисти београдске улице и тргове? То је приступ прилагођен чињеничном стању. Јер ако тим путем иде, сваки српски омладинац моћи ће да купи „масерати“ који вреди око 150 хиљада евра, и понеког коња, и да направи добру винарију, и ко зна шта све још не... Узгред буди речено, зато што је „Гриша“ јасно расудио да Артемије „не зна шта ради“, његов духовни отац, Атанасије Јевтић, морао је да прода луксузни аутомобил владике Артемија за 8000 евра, јер би Артемије могао у свом не знању да седне и да вози, и ко зна колико несрећа на путу да изазове... Артемију се мора одузети све, чак и кашике, виљушке и ножеви са којима једе, јер у рукама онога који „не зна шта ради“ ово могу бити опасна оружја.

 

Мени лично, сада је већ много јасније зашто је Синод на својој седници од 21. јануара 2010. године одлучио да о. Гаврило извлачи коверте са именима кандидата за патријарха. Колико је било  важно изабрати правог човека за тај посао, види се из написа синодског гласила „Блиц“ од 22. јануара (из пера  Ж. Јевтић):

Један од шест архимандрита извлачи коверту. Није безначајно ни који ће монах извлачити коверту са именом будућег патријарха. Већ десетак дана у црквеним круговима се помиње архимандрит Јован Радосављевић, међутим, његов избор није известан. Веома могући избор је и отац Авакум (Росић), игуман манастира Радовашница у Шабачкој епархији.

Услов за монаха који извлачи коверат јесте да је у чину архимандрита, да је игуман манастира, старији и духовник. С тим звањима, али и годинама, има свега неколико монаха у Епархијама које су ближе Београду. Најчешће помињани архимандрит Јован више није у манастиру већ је у епископским дворима владике бачког Иринеја због чега му многи оспоравају право да извлачи коверту. О томе ће на крају, у четвртак увече ипак одлучити Синод. Имена о којима се размишља су отац Георгије, игуман манастира Благовештење у Жичкој епархији, а одакле је и отац Јован. Условима одговара и игуман манастира Лелић Авакум, али и мало извесни Венијамин из Преображење и отац Дионисије из Липовца. Њихово избор је мало вероватан због њиховог радикалног јавног ангажмана. Иако би поред монаха у олтару док извлачи коверту требало да стоји и председавајући Сабором - у овом случају владика Лаврентије, питање ко ће извлачити је битно како се накнадно не би бацила сумња у избор патријарха. Процедура је следећа: синодска комисија за гласове ставља на одређено место, код председавајућег, коверту са именом како се дође до неког од кандидата. Почиње молитва, тада се позива монах, а коверте стављају у Јеванђеље.

Јасно је: пилатес је био пресудан! Ни један од осталих архимандрита не упражњава пилатес програм физичких вежби, а без тога нису били достојни да извлаче коверте!

Жељка Јевтић није крила своју радост:

>>Архимандрит Гаврило извлачи коверту

 

На синоћној седници Синода, како “Блиц” сазнаје, одлучено је да архимандрит Гаврило, игимун манастира Лепавина у Епархији загребачко-љубљанској, извлачи коверту са именом будућег патријарха. Монах је 49 година. Архимандрит Гаврило Вучковић рођен је 1944. у селу Дубока, општина Кучево (код Пожаревца), а ступио је у манастир 1961. године.

 

Иако није по годинама живота најстарији у чину архимандрита, јесте међу најугледнијим. Веома је занимљива личност и познат као православни мисионар у свету с „профилом” на Скајпу. Компјутер који је добио манастир, а за који је испрва мислио да је кутија која ће му реметити молитву, искористио да помаже људима. Уз помоћ савремене комуникације достигао да има више од хиљаду духовне деце јер се на манастирској интернет страници дневно нађе између 1.000 и 1.800 посетилаца. Објавио је о томе недавно и књигу „Духовни разговори вођени преко програма Скајп”. Био је монах у неколико епархија, једно време провео и на Хиландару. Од августа 1984. године је у загребачко-љубљанској. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/173366/Najneizvesniji--izbori-za-patrijarha-do-sada

 

Коцкице се полако слажу. Многе недоумице које сам имао, сада више немам. На многа питања која су ме мучила, добио сам одговоре. Једно од њих било је - због чега је Синод изабрао архимандрита Гаврила да извлачи коверте са именима кандидата за патријарха. У светлости нових догађаја, многе ствари из прошлости постају  јасније!

Последњи пут ажурирано ( субота, 27 децембар 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 110 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Радованче Селић: „Задруга“ против „Борбе за веру“

 


 
МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.