header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Архимандрит Адријан: О потреби православног исповедања данас
Архимандрит Адријан: О потреби православног исповедања данас Штампај Е-пошта
понедељак, 14 септембар 2015

        Часни оци, љубљена чеда у Христу, нека би нас сачувала Пресвета Богородица и водила нас путем спасења! Уистину је добро за монахе слатко да живе животом молитвеног тиховања, штавише, то је њихов призив. Ипак, када су времена тешка, као што јесу данас, када духовна лађа Свете Православне Цркве страда од смртоносних искушења последњих времена, живљење у незаинтересованој повучености равно је одрицању од Вере и за одсуство њеног доследног исповедања, речју и делом уопште нема разумевања.

Свети Теодор Студит веома је јасан и недвосмислен: "Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, ко сам ја? Нема право ни свештеник, ... ни владар,... ни земљоделац, ... ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!? (Пос. 2, 81). На несрећу пастири званичне Цркве, ако и не проповедају на начин неправославан, занемили су са устима стиснутим у грешно ћутање. То је управо оно што чини академска теологија. У својим молитвама ја сам се раније био надао да ће се према свим неканонским и неправославним деловањима до којих долази унутар цркве поставити брана и да ће та деловања доживети осуду, будући да из дана у дан пре нарастају алармантном брзином но што се умањују.

Свакоме је знано како стоје ствари са такозваним "дијалогом љубави", који је започео патријарх Атинагора, са јеретиком и антигрком, папом римским. Латиномислећи патријарх Атинагора проповедао је да је Православна Црква пре њега била у заблуди и званично је скинуо анатему са свејеретичког папизма, док су папофили који су наставили његов курс, (1993.год.) у Баламанду и Либану формално прогласили папизам и Православље "сестринским црквама"!

Обмамљиви слогани и проповеди који се тичу "љубави мира" запостављају јединство у Вјери и промовишу љубав без Истине, иако су Љубав и Истина неразлучни.

Веки Јосиф Вријеније пише следеће о овом лажном миру: "За све је добро пребивати у миру, докле год човек стоји у сагласју са благочашћем. Постоји, пак, наопака сагласност, као што постоји и исправно размимоилажење. Тако је могуће и исправно се размимоилазити и погрешно се саглашавати. За оне за које је пријатељство разлог пропасти, мржња постаје темељ добродетељи. Неслагање у име непристрасности боље је него "пристрасно саглашавање".

...Свети Јован Златоуст вели за епископа, "када је раслабљен у Вери Православној треба избегавати и клонити га се све када би био и сам анђео који је с неба сишао“. Св. Теодор Студит је тврди сасвим отворено да „ми имамо савет од самог Апостола (Павла) да, ако неко учи или нам наређује да учинимо било шта другачије од онога што смо примили и што канони Васељенских и помесних сабора прописују, то треба да сматрамо неприхватљивим а њега као да не припада светом свештенству. (Посл. 1,24). Када се проповеда јерес, православни не треба да пребива у ћутању, но ваља да говори реч Истине са смелошћу да крепко „добар рат ратује“, да ступу у борбу „православног богоугодног отпора“ (Св. Теодор Студит, Пос. 1,39).

Само је једна Црква Христова, нема више „цркава“, чак ни две.

Времена су критична до крајности. Испуњавају се знаци времена. Апостасија се креће ка врхунцу... Ми  ћемо страшно, одговарати у Дан Суда ако ћутимо и ако не подражавамо нашим светим прецима који нијесу чинили уступке у погледу Вјере Православне.

Не заборавите да је свети Теодор Студит објавио и следеће: "Хризостом јасно и гласно обзнањује да непријатељи Божији нијесу само јеретици већ такође и они који опште (заједничаре) са њима" (Пос.1. 39).

"Стојмо право, стојмо са страхом!"

Позивам са искреном љубављу непријатеље наше свете Вјере и подсећам их да је Православна Црква увек побеђивала и да побеђује и да ће победити своје противнике, зато што је натопљена благословеном крвљу безбројних Светих Мученика и Исповедника Спаситеља нашег Исуса Христа.

Нека се латиномислећи, новатори и јеретици покају и нека се врате Светом Православном Ковчегу спасења, јер, као што свети Фотије Велики каже: "Постоји једна Саборна и Апостолска Црква Христова, не више њих, па чак, не ни две. Скупови од Ње другачији (изван Ње) јесу синагоге раслабљених и зборови иновераца. Тако мислимо ми, истински Хришћани, тако верујемо, тако објављујемо“ (Посл.   284,   Против  јереси теопасхита).

Извор: Архимандрит Адријан, Православље и екуменизам (зашто православни хришћанин не може бити екумениста), стр. 7-9

превео Родољуб Лазић

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 14 септембар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.