header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Револт држављана БиХ у Аустрији Штампај Е-пошта
петак, 10 октобар 2008

ПОРЕЗ И ВЕРУ МЕЊА

 Image                                                ГРАДИШКА - Без обзира на то што редовно даје прилоге и на друге начине помаже Католичку цркву, али и остале верске заједнице, превозник Антон Губић из Бок Јанковца код Градишке, који повремено живи у Фелдбаху код Граца у Аустрији, обавезан је да плаћа и црквени порез у овој земљи у коју је отишао 1994.
         Губић каже да му је Аустрија пружила уточиште и помоћ и да о овој држави може говорити у најлепшем светлу, али му се не допада начин на који се третира слободна воља у односу на цркву. „Увек сам давао свим верским конфесијама, па и Католичкој цркви, и овде и у Аустрији, али сам револтиран због ултиматума по којем смо цела моја породица и ја - супруга Смиља, син Владимир и кћерка Ирена - обавезни да од плате сваког месеца одвајамо за цркву. Сви смо позвани да се хитно јавимо у општинску службу у Фелдбаху како бисмо дали податке о платама или ће нам у противном сами одредити износ ове обавезе“, каже Губић, који иначе није држављанин Аустрије. Он напомиње да и много његових пријатеља исламске или православне вере такође морају да плаћају црквени порез у Аустрији.
 
          Начелник Одељења за сарадњу с верским заједницама у Секретаријату вера РС Душан Антељ каже да му је ова појава позната и да су му се обраћали многи држављани БиХ који живе у Аустрији. „Тачно је да се у тој земљи плаћа црквени порез, што је неспојиво с прокламованим демократским слободама и раздвојености цркве и државе. Апсурдно је да се та обавеза односи на све, па и на грађане који не припадају већинској католичкој цркви у тој земљи“, рекао је Антељ. Свештеник Мирко Милисавић, градишки намесник Српске православне цркве, такође зна за овај порез кроз захтеве верника који привремено живе у Аустрији. „Они траже потврде да су припадници православне заједнице и да су измирили обавезе према нашој цркви како би се у Аустрији ослободили пореза који је, како су ми рекли, од три до пет одсто. Мој коментар је врло практичан и могу само рећи да је Аустрија изградила законске механизме за материјалну подршку својој цркви, што ми нажалост нисмо, а сумњам да плаћају баш сви, осим оних који не докажу да нису католици“, рекао је Милисавић.
 
           Жупник жупе Светог Рока у Градишки Перо Чолић није изненађен овом обавезом нити нашим питањем. „Сви који раде и зарађују у Аустрији, без обзира на то ко су и одакле, треба да плаћају црквени порез јер цару увек припада царево! Никога не ослобађа чињеница што овде помаже цркви јер је та помоћ периодична и ретка, а тамо је обавезна и редовна, сваког месеца. Давање је одређено законом, а он се мора поштовати“, рекао је Чо­лић. Он тврди да су многи због овог пореза чак иступили из католичке заједнице, али им је то онемогућило венчања, крштења и сваки приступ цркви. Карактеристично је, рекао нам је свештеник Милисавић, да су се и поједини Срби због различитих околности представили у ино­странству као католици, па су до­шли на удар овог пореза ко­јег се више не могу ослободити.

http://www.blic.co.yu/repsrpska.php?id=60295

Последњи пут ажурирано ( петак, 10 октобар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.