header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Атанасије Јевтић: Амфилохије надмашио и Св. Петра Цетињског и Његоша
Атанасије Јевтић: Амфилохије надмашио и Св. Петра Цетињског и Његоша Штампај Е-пошта
среда, 05 јануар 2011

 АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ:

„АМФИЛОХИЈЕ ЈЕ БОГОСЛОВАР, ПО ЧЕМУ ЈЕ НАДМАШИО И СВЕТОГ ПЕТРА И ЊЕГОША“

Поштовано Уредништво,

Таман кад сам помислио да ће скандалозна беседа бившег епископа захумско-херцеговачког Атанасија, на прослави двадесетогодишњице устоличења митроп. Амфилохија, остати непрокоментарисана, свој текст о томе написао је господин Драго Жарковић и подстакао ме да и ја напишем коју реч.  

Господин Жарковић је у свом тексту цитирао једну реченицу из поменуте беседе еп. Атанасија Јевтића (са званичног сајта митрополије црногорско-приморске).  И та реченица довољно говори и о беседнику и о хваљеноме: „...У личности Митрополита Амфилохија имамо наследника Светог Петра Цетињскога“. Но, Атанасије је изговорио још неколико реченица којима је, изгледа, превазишао и самог себе. Очито је да су то схватили и у митрополији, па су у свом извештају на сајту "Светигора прес" тај део Атанасијеве беседе изоставили. Ево шта је Атанасије још рекао, а објавио сајт www.mondo.rs:

>>Говорећи о духовном животу и раду митрополита, умировљени епископ Атанасије Јевтић упоредио је Амфилохија са светим Петрем Цетињским и Петром Другим Петровићем Његошем.

"У нечему их је достизао, у нечему није, док их је у нечему превазишао. Он је јунак и слободар, али и богословар, по чему је надмашио и Светог Петра и Његоша", оценио је Атанасије./.../ (http://www.mondo.rs/s193459/Amfilohije_kao_sveti_Petar_Cetinjski_i_Njegos.html)<<

Треба ли уопште коментарисати речи Атанасија Јевтића, јер ово што је он изрекао јесте испод сваког нивоа!

29. децембар 2010, Подгорица, Крипта Саборног Храма Васкрсења - Свечана Академија 

 

Беседник Атанасије Јевтић и његово духовно чадо прота Велибор Џомић

(стоји поред зида)

  

Пре само неколико дана објавили сте изврстан текст „Његош и папа“ (http://borbazaveru.info/content/view/336/1/). Па да погледамо како се, рецимо, према папи односио велики Његош, који није имао високе теолошке школе, а како „јунак, слободар и богословар“ Амфилохије Радовић.

Ево како је протекао сусрет Његоша и папе:

>>...Кад смо се пред вече враћали кући и улицом близу моста Сан-Анђео возили, неједанпут наш кочијаш притера кола крају и заустави, скочи доле, отвори врата на каруцама, и брзо рече: „Ецеленца, заповедајте изаћи!“ – Зашто?“- упита Владика зачуђено. „Иде, вели, свети отац, и сад ће овуда да прође“.

 „Па нека га, нек иде! – одговори Владика – он има свој пут а ми имамо наш“. Господин Ћурчић (нап.: пише на латиници – несретној – „Цурциц“, те не могу бити сигуран какво је право презиме!, С.М.), који је седео с нама, одмах је изашао из кола.

 Кочијаш, кад види да Владика седи и не помиче се, уплаши се, боји се сам себи да не буде кажњен. И он и г. (рецимо) Ћурчић кажу нам да је обичај и наредба да сваки на ногама папу дочека док прође. И да би уверили Владику да то сваки чини, кажу му да и сами принчеви и највећи енглески лордови изађу из кола и стоје на ногама док свети отац не прође.

 Владици бјеше криво толико наваљивање, па, затварајући врата на колима, доста срдито рече:

 „Божја ти вјера, ја не хоћу срамотити оно мало Црногорскога народа. Нека иде папа својим путем, нека слази с кола ко му је и до сада слазио, а владика црногорски заиста неће!<<

Његош - истински јунак, слободар и богословар који се није поклонио папи

А да ли је „јунак, слободар и богословар“ Амфилохије Радовић осрамотио „оно мало црногорскога народа“? Да видимо како је протекао његов сусрет са папом:

>>Митрополит Амфилохије о резултатима боравка делегације СПЦ у Ватикану

ЗНАЧАЈАН СУСРЕТ СА ПАПОМ

Еп. Иринеј Буловић: >>Његова Светост Јован Павле Други ... је налазио времена да упита: "Где су они весцови Серби - српски епископи који су били код њега". То је такође било дирљиво и за владику Амфилохија и за мене.<<

БЕОГРАД - Посета Риму је била у духу наше цркве и продубљивања дијалога са Римокатоличком црквом, јер дијалог никада није престајао (очигледна неистина, јер видимо да Његош није водио дијалог са папом- напомена моја – Р.Ј.). Сусрет је био на највишем нивоу, кажу, не без разлога да је то први сусрет, тако званичан између наше цркве и врха Католичке цркве - истиче митрополит Амфилохије у кратком разговору за ,,Блиц" после повратка делегације СПЦ из Ватикана.

- Сусрета је било кроз векове, од времена Светога Саве који је слао свога ученика Методија у Рим. Ми живимо ту вековима, прожимамо се... имамо и трагичних искустава, често необјашњивих разумом, ирационалних, а у исто време имамо прожимања која су уродила плодовима и вредностима. Кад то кажем, могу да наведем пример манастира Дечани, који је градио фра Вита Минорит из Котора... у архитектури, култури и у многим реалностима наше историје. Ми који смо на овој раскрсници, увек смо били спремни да дијалог примамо (а виђе Његоша, није примао дијалог – напомена моја – Р.Ј). Да примимо све што је здраво са Запада чувајући свој идентитет, на првом месту свој црквени идентитет.

Како сте доживели сусрет с папом?

- Имали смо прилике да се сретнемо са већином водећих људи Римокатоличке цркве и са папом Јованом Павлом II, у дужем разговору. Није без значаја колико се он унео у дубину односа. Можемо мирне душе рећи да је први пут да један римски папа на такав начин ословљава СПЦ и српски народ, са одговорношћу, са схватањем стања и положаја у коме су се та црква и тај народ нашли и са пуним разумевањем за то. То је нешто што је веома значајно./.../

Да ли је резултат посете више од очекиваног?

- У сваком случају, посета је изузетно плодна, пре свега за нас четворицу који смо је били у делегацији. Поред тога што смо упознали савремене структуре, живот и делатност Римокатоличке цркве, непосредно смо имали прилике и да посетимо највеће светиње древнога града Рима, почев од катакомби. Иако сам све то раније видео, сада сам доживео пуноћу древнога Рима и његове културе која је по својој природи универзална, од нехришћанских времена, тј. Рима пре хришћанства па до првих зачетака хришћанске уметности уопште до данашњих дана. То је нешто што нас је, да не кажем само пријатно обрадовало, и мене лично и епископа бачког. Поново сагледавајући Рим и његову културу пронашли смо и доживели да је тај Рим све до 13,14. века истоветан ономе што ми и дан-данас чувамо и представљамо у хришћанском свету.    

Ј. Кујачић

Извор: „Блиц“, понедељак 10. фебруар 2003.<<

(http://borbazaveru.info/content/view/1117/53/)

Као што видимо, велики Његош није хтео да изађе из својих кола пред папу, а „велики богословар“ еуфорично говори о својим утисцима из сусрета са папом. Изгледа да је ипак преученост у питању!

Радослав Јовановић

Последњи пут ажурирано ( среда, 05 јануар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 65 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
 
ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, ПОШТОВАНИ ПОСЕТИОЦИ, ЖЕЛИМО ВАМ БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНУ НОВУ ГОДИНУ!
 
+ + +
 
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.