header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Тајна безакоња Штампај Е-пошта
субота, 11 октобар 2008
ТАЈНА БЕЗАКОЊА
          Сатана: “Онемоћао сам и поражен, али још увек имам велику моћ убеђивања и покидаћу ланце и окове, прећи ћу преко граница васељене и кренућу у напад са својим легионима. И натераћу људе на напад и отпочећу битку, последњу битку с тим Кротким Јагњетом чији ме зраци славе, кроткост, смирење, чистота, невиност и светост пале неиздрживим огњем и прете мојим свргавањем у крајњу таму.

 А ја знам да одатле нема повратка, јер је тамо област вечног мрака небитија, где је за мене све затворено и окончано и сва средства су неповратно изгубљена -–тамо у области мрака у новој, за мене бесконачној вечности.”

Тако је размишљао Луцифер, окован у паклу на дан последњег суда и уплашио се своје будућности. Сетио се обитељи Светлости вечне радости, лепоте небеских служитеља славе  с њиховом кротошћу, смирењем и оданошћу Творцу у својој бескрајној љубави према Њему и вечном славословљу светова васељене...Сетио се и дана силаска на земљу Божанског Јагњета пред чијим смирењем, кротошћу и трпљењем се све човечанство које Га је познало поклонило. Сетио се успелог лукавства, предаје и обмане: предаје Богочовека крсној смрти, лажне победе над Њим и страшног трена коначног пораза светлосним васкрсењем Сина Божјег...”Све је свршено; свет је поверовао у Њега и догодило се спасење човечанства од почетка времена и та вера ће спасити сва поколења људи која ће се тек родити, - док земља не уђе у вечно – непрестано постојање са најсавршенијим световима, - на бескрајне векове за мене затворене”

   И ланци – направљени од мрака издаје, предаје, стихијске гордости, самољубља и лажи који су обавијали Луцифера – га још јаче стегоше и везаше са свих страна и помрачише Његов ум још већом притајеном злобом и осветом које су га  још више и безизлазније и безнадежније  мучиле својом немоћи која је гушила свест његове безумне воље.

   “Зар се покорити? Пасти у прах пред свемогућом светлошћу Светворачке Силе; пред том безграничном љубављу и милосрђем Оног Ко све позива на вечан живот, срећу и блаженство познања истинског разума?! Покорити се?.. Пасти и поклонити се после многовековне борбе с Њим, кад сам испробао толико средстава и усавршио се у својој кулури”? – гордо је помислио Луцифер и страшни бол безумља због окова немоћи који су га притискали га је преплавио и он се још више и још безизлазније намрачио; и змија његове мисли која се кружно извијала се испружила колико је дуга и замрла, а онда се скупила поново и склупчала у нову, црну мисао рушења, пропасти и смрти и дала је Луциферу снагу своје гипкости, снагу убеђивања људи у змијску мудрост знања...

   И замислио се Луцифер:

   “Треба  се спремити за напад с десног крила: - борба с вером и од исхода те борбе ће зависити сав успех наше победе над спасењем.”

    И издахну Луцифер вулканску ватру и изазва подземну грмљавину тако да се разлеже страшна бука од које уздрхта површина земље.

   Луцифер је сазвао своје легионе и све савезнике који су се предали власти таме и они сви до једнога изађоше пред владара и покорно слушаше његову наредбу.

   А он им је викао:

   “Еј ви бездомници шума, пустиња, џунгли и мочвара које је крст преморио и који сте оставили своју славу у бајкама дадиља које плаше децу! Слушајте и извршавајте; - дајем вам нову власт и силу црне змије...Слушајте!

   “Крст и вера у Распетог су победили сав свет, продрли у сву васељену. Људи већ стоје на прагу Царства Божијег које наступа с непобедивом снагом да би привукло људе вечном блаженству, виђењу оне лепоте и среће и пуноће разума која нас кода мукама бесповратног. Људи већ знају у чему је срећа и добро живота; телесним осећајима, сладошћу страсти и порока их више неможеш завести. Потребна су нова средства, нови начини: тело засад треба оставити на миру. Треба дејствовати на центар и обавезно са десног крила: уништити веру – то је за нас најважније прво утврђење и чим заузмемо то утврђење и од људи порушимо га, - победили смо. Зато је потребно саградити такву заседу и непрекидно вршити акције, али тако да сваки ударац који задамо дође с друге стране. Разумете ли ову војну тактику? Када се непријатељ не види, неможе се открити, - неможе се ни победити.

   “Дајем вам нову снагу црне змије, - снагу наговарања. Наговарајте, убеђујте; - то моћно и једино средство против слободне воље човека да се савлада и приклони на нашу страну, -  треба привући непријатеља на тај начин и окружити га са свих страна. Мислено наговарање ће људи да сматрају за сопствене мисли, за досетке и постигнуће свог ума и следиће их непоколебљиво, правити читаве теорије, школе и науке и од њих сте ви дужни да плетете своју мрежу црне змије, док се људски ум скроз не заплете у њу и они престану да схватају једни друге – где и у чему је истина и неће бити више у стању ни да мисле о спасењу и излазу и престаће да га желе. Тада ће мрак светлост у њима истиснути и они ће нашу таму почети да називају светлошћу, а светлост ће им се чинити да је мрак и они ће се придружити нашим црним четама и легионима и лева страна ће им постати десна, а за десну ће сматрати да је лева, а лева ће себе сматрати правом десном и ропство, заробљеништво своје ће сматрати правом слободом која је добровољна. Тада – само још један корак – и ми ћемо погубити све живо на земљи. Људи ће почети да заједно са нама теже ка стихијском рушењу и уништењу свега.

   “Ура!... Ура!... – безумници узвикиваше у паклу; разлегоше се бесни крици црних легиона, онда громогласан смех, рика љуте звери, метални звекет – мукли, који траје, цепа душу и вуче наниже испод пакла у вечни мрак, у безизлазну провалију мрака, у вечну непролазну муку...И зашишташе црне змије демонске замисли и почеше да се извијају у круг и издужише се на дну провалије и притајише се, а онда се поново извише спирално и синуше очи гује – отровне, хладне, убиствене за све живо... И мрак се појачао и згуснуо и испунио јауцима и крицима мучења и злобе и немоћи и жеђи погибељи – безизлазне, вечне непролазне.

   Кад одједном се зажарише, синуше два огњена ока, две мрачне зенице – црне као ноћ и продорне, које леде и обесхрабрују и пакао се осветли као и сви легиони чудовишних приказа и наступи мртва, страшна и кобна тишина.

   И даде Луцифер својим легионима план напада.

   “Пре свега заводите наговарањима служитеље Цркве предвечног. Покажите им власт над душама оних који се спасавају, над владарима и царевима и лепотом жена и могућност лаког овладавања њима; покажите им световна блага, богатства и спољашњу привлачност средине, изобиља, раскоши, као и средства за њихова задобијање. Свето јеванђеље Васкрслог начините оруђем у њиховим рукама, скривено од људи, да оно не би разоткрило њихову преступност пред људима. Развраћајте их опрезно и постепено, а кад ваше сугестије прихвате као свопствене мисли и жеље похотних страсти и када овладавање душама у тајни и лукавству помисли и власт над душама и благом света заведе њихов ум и срце и почну да суде и муче и убијају невине и непокорне, који се противе њиховој лажи и претварању и заснују своју владавину на страху – тада сте обавили свој посао. Вера ће се у људима пољуљати, јер ако су служитељи и учитељи Цркве такви, помислиће, онда вера коју они објављују није спасоносна, већ погубна и они лажу: проповедају и уче о смирењу, а сами су горди у свом преступном и улагивачком благочешћу: проповедају чистоту и непорочност, сами се прљају блудом, пороцима и завођењем жена и развраћањем невиних и чистих, проповедају љубав према ближњима, а осуђују на сурове муке, пале на ломачи и смишљају мучења ( ово се односи на римокатоличко свештенство); проповедају уздржање и сиромаштво духа, а сами су распусни, грамзиви, горди, воле да стичу и да грабе од туђег имања. Саблазан  ће бити тако велика да многи неће одолети; вера и религиозност ће постати искушење и из корена ће се покидати.

   Тај посао поверавам вама: легиону Паладе и Молоха. А теби – легиону црне змије – наређујем следеће: пратите будно и непрестано учене људе, људе обдарене талентима и генијалношћу. То су изабрани и најбољи од људи; - они теже ка изучавању природе и њених давно сазданих облика и продирању у тајну живота ради славе Творца и познања Његове несхватљиве мудрости. Сврха и циљ њихов је тако јасан и велики да ће се сав живот људи, ако они успеју у томе претворити у хвалу Свевишњем и људи ће се вратити бесмртности и вечном блаженству и откриће им се сва радост и срећа битија и вера ће им постати као камен дијамант, а земља са свим својим житељима – Царство Васкрслог. Тада су сва средства наше борбе и наше време завршени.

   “Жури легиону црне змије! Журите, служитељи њени у област тих изабраника, људи науке и генија славе Крста и шапућите им опрезно, скривено и тајно, - да нема ничег у свету натприродног и тајанственог, постепеност развоја природе у својој разноврсности, лепоти и хармонији облика им објасните идејом самостварења, или да би сте начинили јачи утисак употребите латински термин – еволуција; та реч ће пре заживети, јер људи су привржени наукама и чврсто верују људима посвећенима у схоластику. Сугеришете опрезно, у складу са искуственим истраживањем састава материје и њеног облика са душом и духом – сведржећом силом Творца, који су прекривени тајном, да те душе и животворне, како кажу, Силе уопште нема никакве, да се ради дамо о кретању, простом кретању које се разликује једино по брзинама које се различито доживљавају или одржавају на нервима организма; и да постоји само материја или видљива и опипљива супстанца која се у свом кретању сама ствара. Ова идеја је тако успешна да ће људи лако почети да одричу постојање и душе и Бога -  Творца васељене и обоготвориће материју, а вишу представу о њој – оно божанско – ће објединити и видети у себи, т.ј. свом уму; и погордиће се и устати против вере у Јединог Вечног. А пошто виде служитеље Цркве онакве каквим сте их ви учили, дефинитивно ће се саблазнити и склопити савез са нама и признаће за прави прогрес само нашу стихијску културу и слободу, а тада ће и наша утврђена позиција постати потпуно скривена и недоступна људима, јер смо постигли то да ће наше постојање одрицати сасвим, а наше ударе, налете нашег легиона ће сматрати да су од супротне стране и прихватиће пријатељске поздраве ума својим генијалним представницима. И никоме више неће поверовати да смо непријатељи и свакога ко нас буде откривао и подсећао на наше постојање ће исмејати и прогласити лудог.”

   “Када је ствар већ готова, смело иди напред. Потребно је деловати што упорније и хитрије да би се одлучно људска мисао скренула са небеских области и нада у бесмртност, због којих људи чувају своју моралну чистоту и изоштравају стални глас савести који их подсећа на Бога и Његове светиње тамо – у небеском Царству где вечно сија и мами неугасива светлост истине. С тим гласом савести, с тим вечним, упорним поривима људске душе је најтеже изаћи на крај” ... Ево дакле:

   “Слушај легиону црне змије и испуњавај! – Дај што више утисака људима – разноврсних, који остављају без даха због непрестане смене нових проналазака и открића; смене узбудљиве, која се дешава сваког минута, сваке секунде, без краја, без станке: ново и ново, замамно, запањујуће и зачаравајуће. Пре свега, начини брзог, тренутачног кретања воље, миски, жеље – целог бића. Видети на даљину, чути на даљину, размењивати мисли на даљину – невероватну гигантску, запањујућу...Приближити људе, збити у једну гомилу, - што даље од издвојености, даље од личности – путем буђења радозналости за сјај новине и чудесан пораст проналазаштва. Кретање на пару: железница и пароброди: бука возова, брзо, муњевито кретање - до помрачења ума – бука, звекет, звижддуци, огромне железничке станице, свуда неуморна бука и граја, смена лица и предела и положаја -  опасних, смелих, скоро дрских, који изазивају вртоглавицу, страдање целих возова са свим људима...Телеграфи, телефони, лифтови, ваздухопловне машине, аеростати; фонографи и грамофони...Електрични мотори, електрични трамваји, електрично осветљење... Све је у људским рукама, у власти његовог ума – човека-цара, господара над природом коју је покорио себи...Нема надахнуте уметности; она је у естампама, фотографијама, олеографијама, светлости, брзој механичкој репродукцији безбројних снимака...Писаће машине, машине за штампање, за шивење, машине за сејање, млаћење, млевење, млевење и печење, за играње, певање и говорење, живи кинематографи...Доле руке! Доле рад рукама!...Ум царује. Ум је цар; ум је господар; ум је људска гордост. Почеће да му се клањају, да га боготворе. И гордо ће подићи човек главу и познати слободу...Шта ће му власт над собом кад царује свиме? Што да се неком потчињава кад су се њему подчиниле силе природе? И познаће човек нашу мудрост, мудрост наше црне змије, остварење рајског предсказања послушној жени: “знаћете све, па ћете постати као богови.”

“И подићи ће човек главу и побуниће се против Неба које га је мучило искушавањем трпљења и подићи ће се против кротости и потчињености закону и против смирења и невиности и чедности и исмејаће их као слабост, кукавичлук и робовање и замениће их слободом стихијске воље и сладост чулних наслада ће бити украс те слободе...”

   Живот – кретање без прекида, без замора у непрестаној смени утисака -–ће потећи у виду бујице која све захвата и неће бити времена, ни једног тренутка за сећање на Бога и Његову Светињу, на живот света, љубав и тежњу ка Светлости – где је Његов извор и испуњење завета. И ништа Свето, Божанско неће више задовољавати и умиривати људе и глас савести ће умукнути у њима: они ће бежати од њега и страх њихов ће бити као смртна мука  и тражиће масу и плашиће се усамљености да им не би проговорила савест. И тако ћемо уместо те дечје, чедне чистоте и светости коју називају духовним развојем и савршенством, како их је учило њихово Јагње, ми установити нашу културу, наш прогрес славе и гордости ума...Чему тај мрски поредак; то потчињење закону, та уједињујућа власт која задржава кретање ка незаситој жеђи страсти и опијености свим лепотама чулног, бестидно привлачног живота? Усађујте им једнакост права опијања, задовољавања безбрижним тренутком, пуног, сваком доступног живота чула, живота дивље страсти, опијања до краја, до дна уживања!...”

   “Слушај легиону црне змије и мамона! Слушај и ради!.. Када се живот човека претвори у вештачки, живот машинске, механичке производње, рад рукама више неће бити потребан; руке људи ће се ослободити и одвезати, а жеља за животом, бујним, грчевитим, свим нервима, свом душом, свим утисцима тренутка, мига, пуном чашом страсног уживања у радостима и добрима наше, већ наше културе која је као талас страсно и свеобухватно преплавила, ће почети да расте и да се шири да испије чашу живота до дна, до смрти, до агоније уживања, - свако ће да је испије, проба и ужива; јер неће више бити вере, наде, љубави – сем чулних наслада. Сами људи ће исмевати веру, наду и љубав -  те сестре наивне људске фантазије – као и ми сада – слободна деца ада...Ха..ха..ха! Смејте им се, смејте се безумницима, безумници!...Смеј се легиону црне змије!... Смеј се стари Молоху!...Гледај, гледај и уживај у безумљу људи!...Труд, вера и нада су их спасавали, давали им мир и чисту радост живота; умерено, разумно, од жетве до жетве, од једног приноса па до другог њихов живот је мирно текао. А богаташи су нам још одавно служили, радили су за нас; били су пресити и смејали су се трпељивим сиромасима, држали их у ланцима и тамницама, поробљавали радом за њих, богаташе: за њихову ситост, удобности, богате хаљине и моду, за њихов ташти сјај и величину, за њихове наложионице, њихову бестидну раскош и разврат! Они нису имали ни веру ни наду, ни љубави ни саосећања  и зато им много дугујемо. И када машинска производња уништи рад рукама и масе гладних и голих сиромаха небуду имали шта да раде – наш циљ ће бити постигнут. Пролетеријат ће се накострешити и покренути се у целом свету као страшна лава...Сугериши им, уливај им у уши легиону црне змије и ти стари Молоху -  слободу, нашу културну слободу избора по вољи!...

Сад неће бити тешко: - пусти у моду нашег Маркса и постави социјализам уместо хришћанских идеала вере, наде и љубави; уместо те Цркве Јагњета коју су исповедали и коју смо тако лако успели да разбијемо1 уз помоћ услужне нам хијерархије њеног свештенства, - да разбијемо не безбројне делиће који оспоравају своје првенство и праведност у вечитој свађи и мржњи благочестивих пастира...

Ми смо победили! Вичи легионе црне змије и сугериши људима: - живео Марксизам! живеле социјалдемократе! живео радни пролетеријат! – заједништво у насилном, хитном захтевању среће свима – среће, комфора и уживања наше културе – блиставе, замамне – слободне од тих разних мутних уздаха за високим и далеким небом... Остварење њихових идеала тамо је сувише далеко; усавршавање појединачно исувише  дуго траје...Нудите људима срећу тренутка – уживање само овде, овде! Уливај свима снагу, енергију, одлучност ради социјалне среће, среће свију.

Смеј се греху! Смеј се чистоти и светости живота! Смеј се савести! Смеј се и уверавај да је ово: убити, пролити крв једног, двојице или целе класе непријатеља ради социјалне среће, подвиг, и велика ствар. Одузети, напасти и опљачкати и покрасти ради социјалних циљева је племенити подвиг храбрости. Умрети на вешалима, на губилишту, бити стрељан ради социјалне  среће наше културе – слободе, једнакости и братства који су се ослободили празних фантазија о вери, нади и љубави које су људима наметнуте – је прави подвиг, не више хришћанских мученика ради неких тамо вечних блага, већ наших мученика, савремених – за реалност, за свеопшту срећу овде, на земљи, срећу потпуног заноса комфором и страсним, моћним поривима да се чаша живота испије до дна, средствима која су равноправно подељена међу свима.

И ови славни наши мученици ће извршити велики утицај на друштво, јер ће помешати појам подвига и кротке славе мученика за Јагње, да би стали на њихово место и потиснули сећање на њих и умањили истину њиховог мученичког венца. Ова тактика захтева много напора и труда, јер ви, легиону црне змије, морате појачано да утичете на подржавање система казни које учвршћују и хране вашу силу отпора и уништавање међу људима завета Јагњетовог и које су неопходне, јер заоштравају односе између  народа и власти и приближавају историју нашем расплету, нашој власти над светом. Схватате ли ви то – легиону црне змије и ти стари Молоху и ти вечито несташни и вечно насмејани Еросе – дете црне змије!!! Бркајте људима појмове! Помрачујте умове!”

   И протегну се Луцифер колико је дуг и зевну да пакао уздрхта и зашкргута зубима и од тог шкргута заљуљаше се легиони изобличених демонских приказа. И извила се црна змија Луциферове мисли и обухватила га, обавила га чврсто, а онда се издужила и поново се замотала у виду гипких прстенова и склупчала у црно клупче нове рушилачке, губитељне мисли.

   И Луцифер је наставио:

   “Слушајте пажљиво: и ти легиону црне змије и ти стари Молоху и ти вечно насмејани Еросе, дете црне змије, који си се родио испод рајског дрвета саблазни!..Слушајте!”

   Предстоји вам најтежи посао без кога ништа нећемо учинити и без кога су све наше мисли бесплодне. Постоји једна најнеприступачнија тврђава људи. То је материнство: обнављање потомства и васпитавање. Жена девојка и жена мајка: то је та неприступачна тврђава човечанства коју треба да имате стално у виду и да вешто, опрезно у том правцу упућујете своје ударе. Ако не заузмете, не покорите то утврђење, све је узалуд, јер нећете се решити једног покољења, а израшће ново и против вас ће бити васпитана  нова снага. У жени морамо да узмемо човечанство у његовој садашњости и будућности, да га потпуно узмемо”...

   И одједном се Луцифер препаде од те помисли и згрчи се као од снажног бола. Змија црне мисли је успузала у раширене од страха чељусти и сакрила се. И задрхта и потресе се цео пакао ...Са огромне висине је у пакао продро као муња зрак чисте светлости и потиснуо таму и расејао мрак. То је било подсећање Луцифера на његову безумну немоћ и на бесконачно милосрђе Творца. И промаче пред унезвереним Луциферовим погледом на небесима Лик Пречисте Дјеве – Мајке Јагњета, неуморне вечите заштитнице и заступнице девствености  и материнства жена.

   И опет се у паклу згусну мрак и зажарише се Луциферове очи и из чељусти његових испуза змија црних мисли и његов наказни лик још више искриви дрски, подсмешљиви осмех.

   “Знамо ми те претње!” – настави он дрско, продорним и хладним гласом као звекет бакра под чекићем наковња и  исправи се гордо подигавши ружну, космату руку с дугачким прстима стегнутим у песницу и са белим оштрим канџама.

   “Ми нисмо сами! Ми имамо савезника – “венац стварања”, и са њим и није тако страшно!..На нашој страни је мушкарац, мушки пол и он ће нам помоћи да свршимо ствар!”

   “Слушај, легиону црне змије и Мамоне и Молоху и нарочито ти раздрагани  и несташни Еросе! Уливајте мушкарцима, нарочито младићима, привлачност сладострашћа. Сугеришите им да су чедност, невиност девојака, стидљивост и сва та девствена чистота и скромност код младежи празне предрасуде, које спрежу законе природе и сметају уживању у животу. Задобијте мушкарце за слободну љубав, ванбрачну, која даје привлачну могућност разноликости. Усађујте одбацивање брака који угњетава личност и доноси тешке окове дужности. Укажите на начине заједничког живота и грађанског брака без потомства. Медицина и марксисти ће вам нарочито помоћи својим популарним издањима и саветима за бесплодност по жељи са практичним применом начина и употребом нарочитих средстава приликом полних уживања.

Штампа, наша верна пријатељица у овом случају, ће бити моћно оружје брзог ширења свих ових знања за процват еротског култа. То је с једне стране. А када се мушкарци искваре, од младости исповедања еротског култа и претпоставе законом предањском браку слободан заједнички живот који је освежен лепотама полигамије, тада најбољим женама, јачим девственим природама, убацуј идеју антагонизма у односу на мушкарце, вешто дирај њихово самољубље и достојанство, свест о потреби за еманципацијом, самосталношћу у раду и једнакошћу у грађанској равноправности с мушкарцима, кривцима њене обесправљености, који су лишили породичног огњишта и осујетили њена природна права мајке.

   “Нерви жене су нарочито саткани и осетљиви на сугестије. Смело, али опрезно им сугериши потпуну равноправност са мушкарцем, том грубом материјом која се лакше предаје идеји безумља и одмах је облачи у целу научну терију са системом доказних чињеница које оправдање идеја захтева, ма како она безумна била, како смо то одлично успели да урадимо са ученим старцем усадивши му да у идеји “еволуције” светских облика природе, у закону постепености, поступности и законитости њиховог развоја у процесу остварења замисли Божанског ума види Његово одсуство и у даљем развоју примени те идеје искључи из науке веру у Творца васељене.. О!..То је наша најјача срана и потпуна победа над људским умом, мада је он слави као славну епоху ослобођења... Нека га, нека се теши!...”

   Али узми у обзир да је жена далековиднија од мушкарца, узвишенија, чистија и Божанственија у својој светоносној лепоти душе, у свом очаравајућем лику и њен утицај је моћан. Зато је неопходно у почетку веома опрезно и постепено утицати на кварење идеје женствености, материнства, чедности, нежне грације и љубави, те идеалне љубави коју су измислили људи. А онда све јаче и јаче, крешендо – уливај презир према тим осећањима која откривају слабост женке која тражи зависност и заштиту јаче стране; - вешто и спретно исмевај и дирај самољубље...

Све оно што је у жени велика снага и светлост – приказуј као слабост и срамотну малодушност; и најважније – настави са нападом на религиозни осећај који се јако корени у осетљивој женској души, да би једном изопачио у жени потомство и убио у њему веру и побожност – те снажне препреке за нашу културу. Зато женама упорно сугериши тежњу ка вишим наукама где ће већ царевати потпун наш систем еволуционистичког кретања мисли који рационалним путем искуственог сазнања води ка одрицању Бога – Творца, бесмртности душе и осталих лепота вере, а да би се очигледност безумља потпуно прикрила и људима дао простор за мисли, код њих ће се образовати позитивна филозофија.

Тада ће жене кренути да енергично оспоравају мушкарцима право на науку, избориће се за право студирања, заузеће место на катедрама, заједно са студентима сећи ће миомирисне лешеве и тражити у њима душу, почетак живота и наравно неће га наћи, а због сталног зближавања с мушким полом и развоја пријатељске комуникације с мушкарцима, у аудиторијима, клиникама, скуповима, конференцијама, заједничким школским клупама и у државној служби у разним установама, женска психа ће природно да постане слична  мушкој и тада ће сва снага лепоте, нежности, женствене скромности и оне Божанствене привлачности која развија узвишена осећања лепоте и моралног савршенства којима жена располаже – једноставно пропасти, и ми ћемо у жени имати нашу верну робињу и савезницу са њеним огромним утицајем на гомилу када види њене мученичке подвиге у тамницама, прогонствима и на вешалима, по државном праву грађанске слободе...

О! – то је велики, још невиђен у нашим културним проналасцима Предвечном. Нека сада погледа “круну Свог стварања!”..Ха..ха..ха!!! Грохотом се насмејао Луцифер и његов наказни лик изопачише раскежене усне животињских чељусти са два реда оштрих – челично белих зуба. И са њим заједно су се смејали легиони црне змије и сва чудовишта пакла и поробљене душе, савезници-улизице у страху безумља и безизлазног очаја који их је окруживао. И од тог дивљег, бесног грохота удрхта пакао и потресе се земљина површина.

   “Мир! ...Слушај!” .. командовао је Луцифер и кад је завладала потпуна тишина, наставио је:

   “Има још једна важна околност коју никако не смете да испустите из вида и инструкцију морате тачно да испуните:

   “Део Цркве веран Јагњету ће се чврсто држати Његових завета и борити за веру с нашим ученим “апостолима” који су завладали великим делом умова. Овде нећеш баш тако лако изићи на крај, легиону црне змије и мораћемо да позовемо у помоћ наше робове који су у гробу. ..Ево шта да чините:

   “Чим приметите код верних Јагњету жељу да докаже нашим научницима-савезницима, постојање загробног живота и њених виших области, одмах им дошапните тајне начине прихватања магичног општења са нама и наших чудеса од оданих  нашој  филозофији јогина и ученика земаља уништеног Едема и опрезно им покажите неке ритуалне поступке оданих нам масонских ложа: ишчекивања на сеансама и начини призивања, где треба увек и свуда да заузмете прва места у виду лутајућих покојника2 који су или наши вазали или робови и одмах се појављују на скуповима на први позив. Овде је у великој мери потребан опрез да они што чекају не би у исто време имали у мислима  и савести име Јединог Светог или његовог Јагњета. Стога их треба ометати уз помоћ сталног тајног сугерисања и уништавања побожног расположења. Само у присуству научника и убијених духом неверника не изазивати никаква јављања да не би уследио супротан утицај. Већ и само седење за столом и наши ритуални поступци су погодна за нас сфера, толико противна Светлосном Јагњету и Његовој Цркви која нас мучи својом чистотом и светошћу окупљања у хвалу Творцу.”

   “Дакле, знајте да су магијски скупови под именом спиритистичке сеансе – наше поље и да сте ви у првим редовима. Повлачите се само у изузетним ситуацијама, ако би се умешали у ствар светли архистратизи, Анђели или свети покојници – служитељи Јагњета који чувају душе верних. Тада одступи храбро не плашећи се ситних неуспеха; ако и напусте скуп један или два – није страшно, свеједно ћете узети остале. Нaјважније је да се трудите да се зближите са учесницима скупа, свуда се појављујући у одредима, заводећи, будећи интересовање и радозналост. Додирујте руке и друге делове тела медијума и учесника и постепено мешајте супстанцу вашег тамног омотача с њиховим нервним токовима, тако да оно што не успете да постигнете сугерисањем, постигнете поларизацијом, преко саопштавања воље ваших наклоности, тако да ће они престати да траже задовољење и душевни мир у општењу са Богом, у молитви и вери, па ће тражити у општењу са вама, у саопштењу дела и беседа ваших и чудеса сматрајући их за највише откровење и налазећи у њима задовољење жеље за продирањем у скривене тајне.

И када им спритистички скупови замене Цркву Јагњета, тада смо постигли циљ. На сеансама зачуђујте и заводите разним чудесима: померајте невидљиво столове и предмете; лупајте, свирајте на инструментима и звоните, писмено одговарајте, подижите предмете у ваздух док се не накупите снаге и састава омотача од медијума и учесника скупа, а онда се облачите и отелотворујте видљиво под именима покојника и скривајући се у њиховом лику.”

   “Путем тих привремених оваплоћења у којима тобож васкрсли покојници не смеју дуго да остану да не би медијум умро, мешањем са људима, рођењем од жене ћемо припремити нашег сина кога су Апостоли Јагњета назвали антихристом. Он ће у себи сабрати сву људску ученост коју смо ми спретно обрнули наглавачке, знање свих чудеса наше моћне магије и васкрсавања мртвих. А, пошто ће научници до тог времена раширити ново учење по коме Бога нема, да Он и јесте само представа у човеку о самом себи, људи ће примити нашег сина по његовој моћи и сили чудеса као да је Син Божји, јер ће он силом својом наговорити људе да поделе земљу, имање и благо да би сви били сити.

И тада се друштво неће звати Црква Христова, већ социјал-демократски савез заснован на потпуној анархији невидљиво и тајно потчињеној само нама. Тако ће на нашу страну прећи и изабраници, а ако тамо и остане мало стадо верних расејано по земљи, то више никаквог значаја неће имати за нас. Тада ћемо у савезу са човечанством изаћи у последњу, одлучну битку против Јагњета – Сина Превечног и установићемо на земљи своје царство.. А ако нам ни тај последњи напад не би донео победу, остаће нам барем мноштво наших савезника које ћемо задржати уз себе приликом повлачења у крајњу таму, да не би и тамо остали без посла и власти над онима који ће, несумњиво, због својстава људске природе почети да тугују и жале за неповратном прошлошћу...Чујеш ли, легиону црне змије?! Чујете ли верне моје слуге и робови!! Ово је моја последња реч! Да ли сте све разумели и примили како треба? – викну Луцифер свирепим, бесним гласом.

   И пакао се огласи незадрживим, продорним криком: “Ура!! Ура!!”

   А Луцифер је, истегнувши се у бестидну позу, у одвратно, безоблично чудовиште које не може ни да се замисли, високо подигнуо песницу своје космате, мишићаве руке и искеживши се утонуо у простору. И истог часа је брзином муње нестао заједно с легионима у својој сфери – у огњеној провалији, на дну пакла...

   Јер је над земљом  опет излазило сунце, и цвеће је узносило ка небесима своје молитвено благоуханије Творцу и крај Његовог Престола су плакали Анђели због судбине отпалог човечанства последњих дана.

_________________

         1Наравно, читалац зна да је овде у питању сатанско безумље. Црква никад неће бити разбијена, јер је Она непобедива, Она је чудесно Тело Самога Христа, јер по речима Исуса Христа Спаситеља, Њој „неће одолети ни врата адова“. (нап.уред.)

 

            2"Лутајући покојници" не постоје, они су увек и недвосмислено „пали ангели“ – демони. Душе људи који су напустили овај свет одлазе или у ад или у рај, а никако не лутају. То се може видети из мношта примера из Светог Писма. (прим.уред.)

Н. Р.

17. априла 1909. г.

Превод са руског: Биљана Вићентић

       Преузето из књиге "Нови Јерусалим и Вавилон велики - Апокалипса нашег времена"; приредили: Владимир Димитријевић и Јован Србуљ; рецензент: Блаженопочивши Епископ Будимски др Данило Крстић

 текст објављен захваљујући брату М.Д.

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/tajna_bezakonja.htm

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 10 август 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.