header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Битка око чипа или угодни разговор у Полицији Штампај Е-пошта
уторак, 14 октобар 2008

Битка око чипа или угодни разговор у Полицији

Аутор: Бошко Обрадовић, Објављено: 13. 10. 2008.

         Дана 3. октобра 2008. године у преподневним часовима, опскрбљен свим неопходним папирима, са мучнином у стомаку, кренем пут Полицијске управе у Чачку да „извадим“ нову личну карту, пошто ми је стара „истекла“. Оптерећен симболиком да време демократских слобода полако истиче и да се тоталитарна држава враћа на велика врата, јављам се дежурном полицајцу испред надлештва.

Због огромних гужви које су настале чим је почело издавање нових личних докумената најпре је потребно пријавити се код дежурног, добити свој број и на основу тога доћи у заказано време, да би се избегла вишесатна стајања у реду. Одмах сам се сетио Домановићеве сатиричне приповетке „Данга“, у којој лојални грађани хрле да приме жиг на чело, а највећи јунак тражи да добије два. Пада ми на памет: зашто да ја не будем тај јунак нашег доба, који ће тражити да извади две личне карте са чипом, како би показао своју лојалност! Ако ме се сете на Дан безбедности, сете…

У међувремену, гужва је нешто спласла у последње време, па сам на основу добијеног броја (као да сам – не дај Боже – на робији) први на реду и упућен у кабину број 2. Тамо чекам неко време да се врати колегиница „Ту је негде“ и започињем процедуру за издавање нове личне карте:

Службеница Великог брата: Да ли сте припремили сва документа?

Ја: Да.

Службеница: Да ли ћете узети личну карту са чипом?

Ја: Не.

Службеница: Зашто сви који не желите да узмете личну карту са чипом то изговарате са толико жестине у гласу?

Ја: Зато што смо љути на државу која претендује да буде најтоталитарнија у савременој Европи. Службеница: Па зар овако није свима лакше?

Ја: Јесте, посебно су олакшане процедуре за доношење оваквог закона. Не постоји неопходни Закон о заштити приватности, опрема је купљена без тендера, закон донет без јавне расправе, са великим мањкавостима у правном и безбедносном смислу.

Службеница: Зашто тако кажете? Па овакви документи постоје свуда. Ево, мени су недавно долазили пријатељи из Европе, Америке, из целог света, и кажу да је поступак издавања личних докумената код нас најбржи и најквалитетнији.

Ја: Биће ту и других лепих понуда и објашњења зашто треба узети личну карту са чипом, али Вас молим да уважите моје право да то не учиним.

Службеница: Наравно. Међутим, тиме губите разне погодности. Рецимо, када промените адресу пребивалишта, а имате личну карту са чипом, довољно је да се то у компјутеру промени, док то не можете у случају да имате личну карту без чипа. То се недавно десило једној мојој пријатељици која иде у цркву и она се грдно покајала што је узела личну карту без чипа.

Ја: Врло интересантно. Шта се заправо догодило?

Службеница: Њена ћерка, која студира у Београду, није могла тамо да пријави боравак јер јој на личној карти без чипа пише адреса из Чачка. После само неколико дана морала је да вади нову.

Ја: Али, то је дискриминација пред законом! Зашто неко ко има личну карту без чипа не би могао да студира у другом месту?

Службеница: Може он да студира, али при свакој промени адресе мора да вади нову личну карту, док ако има личну карту са чипом довољно је само да пријави промену пребивалишта. Моја комшиница се због тог новог трошка и губљења времена силно покајала што је узела личну карту без чипа.

Ја: Спреман сам да за своја људска права и слободу издавајам већа финансијска средства, ма колико то било неправедно и дискриминишуће по мене.

Службеница: Добро. Него, чујем да се по граду врте неки филмови који говоре о „Жигу звери“ и сличним стварима? Да ли би то негде могло да се набави?

Ја: Наравно. Лично ћу се постарати да Вам обезбедим нешто од филмова на тему дигиталног тоталитаризма.

Службеница: Баш бих волела то да погледам. Сада седите у кабину да Вас фотографишем. Компјутер ће сам изабрати између више ваших фотографија која је најлепша за постављање у документ.

Ја: Занимљиво. Веома интелигентан уређај.

После пар минута.

Службеница: То је то. Дођите за који дан на шалтер за регистрације саобраћајних дозвола и возила да преузмете лични документ.

Ја: Врло сте љубазни. Подсетио бих Вас само за крај да имате законску обавезу да свим странкама понудите могућност узимања личне карте без чипа и да нигде не стоји да сте плаћени за пропагирање друге врсте личне карте.

Службеница: Ја само радим свој посао.

Ја: У праву сте. Видимо се ускоро, надам се када будем долазио да узмем личну карту на стари начин, пошто буде укинут Нови закон о личној карти.

Службеница: До виђења.

Ја: До виђења.

Одлазећи из кабине број 2 Полицијске управе у Чачку био сам сигуран да је службеница остала у ребусу откуда више толико самосвесних грађана који подбиојају технолошке погодности. Пошто се број оних који узимају личну карту без чипа пење од четвртине ка трећини укупног грађанства, то заиста делује као једна велика завера да се спречи једна толико напредна ствар да смо у њој први у Европи. Ако смо издржали нацистичку окупацију, када смо први пут добили аусвајсе илити лична документа, и комунистички режим, који је ову праксу са задовољством наставио, издржаћемо и демократски тоталитаризам, време у којем ће нам се нудити бројне повољности и предности да се заузврат одрекнемо своје слободе.

Зато будите спремни када кренете у Полицијску станицу по нова лична документа. Тамо вас чека „битка око чипа“ са дежурном службеницом.

http://www.dverisrpske.com/tekst/41551

Последњи пут ажурирано ( уторак, 14 октобар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 63 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.