header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Поклоњење папи Штампај Е-пошта
среда, 15 октобар 2008

ПРАВОСЛАВНИ ДЕЛАГАТ ВИДИ МИСИЈУ ПАПЕ КАО СЛУЖБУ ЈЕДИНСТВА

          Светском сабору римокатоличких бискупа обратио се архимандрит Игњатије Сотиријадис, делегат Грчке Православне Цркве на овом скупу

          Ватикан, 12 октобар, 2008 године.

         Представник Православне Цркве, који се обратио светском сабору бискупа, говорио је о Римском бискупу као о знаку јединства међу хришћанима.
Архимандрит Игњатије Сотиријадис, делегат Грчке Православне Цркве, говорио је у суботу на сабору, који се концентрише на реч Божију у животу и мисији Цркве.
 
Његово обраћање је изазвало више аплауза од било ког обраћања прве недеље на сабору.

„Ваша светости“, рекао је он, „наше друштво је уморно и болесно. Оно тражи али не налази! Оно пије, али се његова жеђ не утољава. Наше друштво захтева од нас хришћана – католика, православних, протестаната, англиканаца – заједничко сведочење, уједињени глас. Ту лежи наша одговорност као пастира Цркве у 21 веку“.

„Овде је,“ наставио је православни пастир, „примарна мисија Првог Епископа Хришћанства, онога који председава у милости и , изнад свега, Папе који је Учитељ Теологије: да буде видљиви и очински знак јединства и да, са мудрошћу, смиреношћу и динамиком, заједно са свим епископима света, санаследницима апостолâ, води, руковођен Духом Светим и у складу са Светим Предањем, сав људски род према Христу Искупитељу.“

„Ово је дубока жеља оних који у својим срцима болно чезну за неподељеном Црквом, „Једном, Светом, Саборном и Апостолском“, закључио је он. „Али то је такође и жеља оних који, данас опет, у свету без Христа, усрдно, али и са синовским поверењем и љубављу понављају речи апостола: „Господе коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота“.

http://www.zenit.org/article-23901?l=english

http://www.svetosavlje.org/vesti.php?ac ... s=1&id=485
Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 новембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.