header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Богоодступништво наших дана Штампај Е-пошта
петак, 25 фебруар 2011

Поводом  предконференције у Шамбезију

и скупа у Нишу ових дана

Како може човек одмах након учествовања у предсаборској конференцији за припрему "Васељенског Сабора", и разматрања тачака о канонском поретку, да се упути у Ниш на скуп затвореног типа са римокатолицима и другима, који проповеда да свако може да се моли  "како му је срцу драго", као да није битно ко је које вере?

Које су то промене свести. Како човек може у исто време да буде у канонском поретку и логици Светоотачкој, да би одмах после пар сати говорио како свака вера може да се моли како хоће, по којој логици није битно да ли ове друге имају у себи јереси или не, и да ли њима уопште долази Дух Свети, и да ли таква молитва иде даље од плафона?

С једне стране се заговарају строги канони, да би после пар сати негирали све каноне учествовањем на таквом скупу у Нишу, којим не руководи Дух Истине, него ружичаста атмосфера "Њу ејџа", и идолопоклонства људском братству и јединству, која доминира изнад љубави према Богу и Истини, и изнад заповести Господњих.

Тиме се искривљује Јеванђеље, и обрћу се критеријуми и вредности. По тој екуменистичкој логици њима је прва по важности заповест да воле ближње, а другостепена им је о љубави према Богу; то као и није битно; то је, по њима...као "ситна разлика"... Ту је љубав према човеку изнад љубави према Богу, а то је римокатоличка логика, и то је идолопоклонство човеку, и стављање човека изнад Бога. А то је сатанска логика, логика која је оборила Деницу са Неба, а и папу римског избацила из правоверја, и из праве Православне, Богом оформљене Цркве Хришћанске.

Екуменистички скупови личе на хипи-покрет, који и јесте претеча такве логике. То је оно "слободна љубав", слобода од морала, од савести, од канона, од Бога. Од моралног закона у нашем уму и срцу и савести.

"Слобода" од Духа Светог, Који сведочи Истину. А све то зарад љубави са римокатолицима и осталим неисправно верујућима. На тим скуповима нема Духа Светога, јер кад је и нама, Православним Хришћанима, тешко да гледамо то одступање од вере и трпање у исти кош, и заједничке молитве са неисправно верујућима, а замислите КОЛИКО ЈЕ ТЕК ТЕШКО ДУХУ СВЕТОМЕ ТО ДА ГЛЕДА. Он то не може да гледа, и Он одступа од тог места, где се говори јеретички о Њему, и где људи Њега жалосте одступањем од Истине.

А кад Њега нема тамо, онда "је све дозвољено".

Ступа на сцену "Велики Инквизитор". "Хлеба и игара". Римокатолици и остали неправоверни нама паре, а ми њима сценографију, и забаву од добијања за тренутке мрвица сведочанстава исправне вере, које они слажу као  још један од хиљаде забавних доживљаја у њиховном досадном, без Духа Светог, животу.

На тим скуповима влада духовна баханалија, анархија, отерани су сви канони и закони, све што отрежњује, све што држи у уздржању, отеран је "Онај Који задржава" зло, и већ је створена лажна религија, која верује у човека, и жели да угоди човеку, а не верује више суштински у Бога, јер кад би веровала, не би кршила каноне Васељенских Сабора, нити би тежила да их ревидира, и замени неким другима на 8.Сабору", нити би оправдавала јереси, нити би прихватала заједницу са непокајаним јеретицима. Значи да је ту дошло до промене духа у човеку и до промене логике, а и воља тежи за злом.

Како може Православни епископ да учествује на "литургијама" где многобожачки шамани приносе кад и каде присутне свештенике, кад жене "свештенице" служе, итд... и да мисли после тога да је и даље Православан, да се није огрешио, да је то он из мисионарских разлога урадио... Мисионарство је кад ти ДРУГЕ ПРИВЕДЕШ ПРАВОЈ ВЕРИ, а не кад они тебе заробе у своје коло и присиле да учествујеш у нечем што је скрнављење Богослужења. Мисионарство је кад ти организујеш, и ти одређујеш правила, на основу Светоотачког Предања, а не кад одеш на те скупове на којима они одређују  програм, и намећу јеретичку логику и начин понашања, и који више личе на Дизниленд, на протестантске скупове "Алелуја, бротхерс!", на сахрану Јосипа Броза...

Ко је од неправославно мислећих на тим скуповима поверовао Православно? - НИКО!

Која је сврха онда учесвовања наших представника - ДА ИСПУЊАВАЈУ ВОЉУ ЗАПАДНИХ ВЕРОИСПОВЕСТИ, А НЕ БОЖИЈУ!

Прво су се ухватили у то коло из наивности, из лажних нада, из братољубља према сваком човеку, из жеље да се сведочи Истина, али након толико година јаловог труда, и кад је сасвим очигледна фарса свега тога, и демонска позадина, и када се све више и више, и све очигледније, и без скривања, отворено тражи од Православних да одступе од догмата и од Светог Предања, онда једино онај ко је ушао у  тешку прелест може и даље да остане у томе.

Значи, нико ко истински ПРАВОСЛАВНО ВЕРУЈЕ, НЕ МОЖЕ БИТИ ЗА УЧЕСТВОВАЊЕ У ЕКУМЕНСКИМ СКУПОВИМА И ЗАЈЕДНИЧКИМ МОЛИТВАМА СА НЕПРАВОСЛАВНО ВЕРУЈУЋИМА.

+++

Зашто се Скуп свих Православних представника одржава баш у Шамбезију, у неправославној земљи?

Зашто се планира да се и тај Сабор одржи у неправославној земљи? Зашто баш Митрополит Зизјулас мора увек да председава? Зашто Васељенски патријарх жели себи примат над осталим Православним патријарсима? Зашто Васељенска Патријаршија хоће да влада над другим Помесним Православним Црквама? Кад је то било у задњих 20 векова да један Православни патријарх влада над свима осталима? - НИКАД!

КАД ЈЕ ХРИСТОС ПОСТАВИО ЈЕДНОГ АПОСТОЛА ДА ВЛАДА НАД СВИМА ОСТАЛИМА? - НИКАД!

Да ли је Христос одобрио препирање око части двојици Апостола и њиховој мајци? – НИЈЕ!

Да ли је одобравао ту жељу да неко буде већи у части од других, и да седи ближе Господу са десне стране? -НИЈЕ! Да ли би Господ римском папи одобрио да буде већи од свих људи на Земљи и изнад свих, да тражи за себе третман "полубожанства"? - НЕ БИ!

Зашто је потребна ревизија Постова? Мајка Божија је рекла Св. Арсенију Великом да не једе меса. Рекла је и у Својим јављањима у Русији 20. века, да ко буде постио, тај ће да се спасе. Не треба веру прилагођавати људима, него треба људе подстаћи на подвиг, на духовну ревност, дати им смисао, да схвате да је ту сила Божија, да је то добро за њих, и благословено, подстаци им љубав према Господу.

Не одузимати им крст, не скидати их са крста, него их ободрити да га са радошћу носе, и објаснити да при томе добијају од Бога силу.

У вези женидбе свештеника, зашто би се ревидирало оно што је вековима благословено. Он је једне жене муж, и служитељ је олтара, највеће Светиње. А тамо сме ући само оно што је чисто. Па и међу обичним народом, који има још Хришћанску свест и савест, и морал, не гледа се са одобравањем, нити као врлина, ко се више пута женио. А камоли за служитеља Светиње над Светињама.

У почетку је епископ био ожењен. Тако пише у Светом Писму, али се временом, због злоупотреба, то променило, и Васељенски Сабори су озаконили да буде монашка особа, и то је тако вековима.

У Јеванђељу пише да су се причешћивали сваке недеље, али се и то касније смањило због неочишћености и неприпремљености верника. Пише и да су сви донели сво своје имање и дали Апостолима да они деле другима, а ко би то сад учинио?

Зашто је тако битно којим ће се редоследом на Литургији помињати Патријарси Помесних Православних Цркава, да би то била једна од 10 тачака на будућем "Васељенском Сабору". Зар није најнормалније да се следи историјски кад је која Црква Помесна стварана?

Зашто се као једна од тачака ставља-односи са неправославнима, када су то већ претходни Васељенски и Помесни Сабори утврдили једном за свагда? Кад постоје анатеме које се читају у прву недељу Часног Поста, на којима су набројане све јереси, а такође и у каснијим Помесним Саборима осуђена и анатемисана јерес екуменизма. Зашто се сад о томе  хоће расправљати, кад се зна Православни став у вези јереси? НЕ СМЕ БИТИ СНИСХОЂЕЊА У ПИТАЊИМА ВЕРЕ, ЈЕР ЈЕ ТО СТВАР ИСТИНЕ.

Истина је да је у Православној Цркви једино Дух Свети, и да Он управља Њоме, и да је једино Она сачувала изворно Христово учење.

Зашто се поставља питање Дијаспоре, са тежњом да Цариградски патријарх влада над целом Дијаспором, кад то није у Духу Православном? Цркве у Дијаспори треба да су у вези са својом Матичном Црквом,  а не да њима влада неко ко нити је из њихове помесне Цркве, нити је истог језика, нити живи на истом континенту, нити у истој земљи.

По којој основи би тај тражио власт за себе?

И давање аутономије Црквама је логично да припада оној Цркви, Матичној, од које се тај део Цркве одваја, да она са благословом да одобрење, а не изнуђено, или на силу, или када нема довољних услова за давање аутономије. Како може неко други да да аутономију. То би било као и сад са Косовом. Како нека друга земља да одобри одвајање, ако ми, као земља којој Косово припада, не дамо тај део да се одвоји? Тако би исто требало да важи и за Црквену аутономију. Нормално је да дете има дозволу и благослов родитеља из чијег дома излази и осамостаљује се.

Добривоје Косић

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 фебруар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.