header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Са годишње скупштине Епархије канадске: Не прелазити мере и границе од Отаца нам установљене
Са годишње скупштине Епархије канадске: Не прелазити мере и границе од Отаца нам установљене Штампај Е-пошта
понедељак, 25 април 2011

Eп. канадски Георгије

 РЕЗОЛУЦИЈА 29. СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ,

ОДРЖАНЕ У ЦРКВИ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА, ХАМИЛТОН (УЛИЦА БАРТОН),

18-20. ФЕБРУАРА 2011. ГОДИНЕ

Свештенство и делегати 29. Скупштине Епархије канадске, сабрани од 18. до 20. фебруара 2011. године под сводове храма Св. Оца Николаја, на улици Бартон у Хамилтону, а под омофором Архипастира нашег, Господина Г. Георгија, с топлом благодарношћу Господу поздрављамо увођење у трон патријараха српских као 45. поглавара Српске цркве Његове Светости Патријарха српског Господина Г. Иринеја.

           Овом историјском догађају придодаје значај чињеница да је овај знаменити чин обављен у Јерусалиму српском, Пећкој Патријаршији, чиме је, макар и за тренутак, просијала истина о Косову и Метохији као најсветијем делу српске земље. Обасјани том истином, свесни смо болне опомене да је, изван бодљикавом жицом опасаних зидова светиња српских, Косово и Метохија најтамнија мрља на савести Европе и света. У тој најмрачнијој тамници, у срцу Европе, а под патронатом њеним и тзв. светске заједнице, на најбруталнији начин спроводи се физички и духовни геноцид над српским народом, првенствено, а и другим неалбанским живљем.

Као духовна чеда Светога Саве, и деца свете земље косовске и метохијске, имамо свету обавезу да свесрдно помажемо Српској Цркви и народу српском на Косову и Метохији.Ту свету дужност, помагања својих по роду и вери, морамо да осећамо према свима, ма где се наши угрожени саплеменици налазили, а поготово на исконским и изворним српским територијама. Тиме и другима сведочимо светост своје вере и истину свог духовног бића.

Мукотрпна времена кроз која је наш народ прошао, и изазови пред којима стоји, треба да су нам на поуку да ћемо се на скученим својим животним просторима моћи одржати само правом вером у Бога и неговањем тајне живота. Стога свесрдно молимо све оне на које се наше молбе односити могу - на српску младост, првенствено - да се врати коренима својим, да се жене и удају и децу рађају. Света мајка наша, Црква српска, увек је матерински водила бригу о моралном здрављу народа нашег. Зато апелујемо на све из рода нашег да прихвате и негују породичне вредности од Бога нам дате на којима смо до сада опстајали и били народ достојан поштовања. Поздрављамо напоре здравих српских снага - у Србији пре свега - и подржавамо их у њиховим напорима да се изборе за место српским породичним вреднотама унутар српског друштва.

Са дубоком забринутошћу пратимо збивања у нашој Цркви. Видимо да исте оне мрачне силе које су скресале и скучиле српски животни простор и великим нас понижењима подрвгле, сада немилосрдно насрћу на намучену Цркву нашу у настојању да разбију њено саборно јединство. Зато усрдно молимо духовне вође наше да се, руковођени мудрошћу предака наших, не поводе разлозима и аргументима царства земаљскога, да се уздрже од било каквих исхитрених и самовољних корака и опита. Од њих очекујемо да нам буду узорима у поштовању и следовању црквеног реда и поретка и повиновању саборским одлукама. Налазимо да у великој башти народа Божијих има места и за српску богослужбену традицију и праксу. Зато подржавамо нашег Архијереја, Господина Г. Георгија у његовим напорима на очувању богослужбеног поретка.

He залажемо се за то да се наша Црква затвори у себе и изолује, али исто тако, осећамо се обавезним да позовемо на будност и пажњу да се у међурелигијским и екуменским сусретањима не прелазе мере и границе од Отаца нам установљене, а нарочито да се црквена начала и свети канони не пренебрегавају. Позивамо архијереје наше да не сметну с ума да су најпре послани „изгубљеним овацама дома Израиљева", и тражимо да буду пастири свога стада - стада које је вековима напасано на светосавском и лазаревском завету и оданости српској црквеној традицији и националном предању. Зато позивамо још једном на поштовање саборски донесених олука и, заједно са нашим Владиком, подстицани и руковођени њиме, пружамо своју пуну и безрезервну подршку Светом Архијерејском Сабору у решавању свих питања - од одлуке о о јенообразности богослужбеног поретка у Српској цркви, преко апела да се не трчи у екуменске воде евро-атлантских интеграција, до одлуке о разрешењу кризе у Епархији рашко-призренској. Поводом свих ових питања позивамо вернике да се уздржавају од својих коментара којима само распламсавају страсти и тражимо да сопствена мерила вредности подреде мерилима Цркве, да се окрену путу смирења које могу наћи само у окриљу своје Српске, светосавске Цркве, дакле, у поштовању њених саборских одлука.

Престављењем блаженопочившег Митрополита Христофора остали смо осиромашени за једно велико црквено искуство и сигурну руку у вођењу дела Српске цркве на овим просторима. Утеха нам је и охрабрење у спремности Патријарха нашег да нам, у својству местобљуститеља трона Митрополита чикашко-либертивилског, притекне у помоћ и да мудрошћу својом и искуством надомести наш велики губитак, чиме духовни отац наш на најбољи начин потврђује и чува јединство наше вере и Цркве широм васељене.

Завршајвајући рад овог нашег скупа, благодаримо првенствено Богу што смо доживели да у братској љубави будемо уједињени у до сада бројчано највећем сазиву ове скупштине. Исказујемо најискренију захвалност домаћинима, црквеној заједници Светог оца Николаја у Хамилтону - од служитеља олтара, преко председника и учесника у раду овог скупа, до вредних чланица Кола сестара и браће која су у свим ситницама везаним за организацију овог саборавања, у сваком тренутку здушно били на располагању. Својим трудом и показаном љубављу посведочили су да је некад распарани хитон Светога Саве поново објединио све српске вернике на овом простору у једну и јединствену Српску православну епархију канадску.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.