header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Са годишње скупштине Епархије канадске: Не прелазити мере и границе од Отаца нам установљене
Са годишње скупштине Епархије канадске: Не прелазити мере и границе од Отаца нам установљене Штампај Е-пошта
понедељак, 25 април 2011

Eп. канадски Георгије

 РЕЗОЛУЦИЈА 29. СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ,

ОДРЖАНЕ У ЦРКВИ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА, ХАМИЛТОН (УЛИЦА БАРТОН),

18-20. ФЕБРУАРА 2011. ГОДИНЕ

Свештенство и делегати 29. Скупштине Епархије канадске, сабрани од 18. до 20. фебруара 2011. године под сводове храма Св. Оца Николаја, на улици Бартон у Хамилтону, а под омофором Архипастира нашег, Господина Г. Георгија, с топлом благодарношћу Господу поздрављамо увођење у трон патријараха српских као 45. поглавара Српске цркве Његове Светости Патријарха српског Господина Г. Иринеја.

           Овом историјском догађају придодаје значај чињеница да је овај знаменити чин обављен у Јерусалиму српском, Пећкој Патријаршији, чиме је, макар и за тренутак, просијала истина о Косову и Метохији као најсветијем делу српске земље. Обасјани том истином, свесни смо болне опомене да је, изван бодљикавом жицом опасаних зидова светиња српских, Косово и Метохија најтамнија мрља на савести Европе и света. У тој најмрачнијој тамници, у срцу Европе, а под патронатом њеним и тзв. светске заједнице, на најбруталнији начин спроводи се физички и духовни геноцид над српским народом, првенствено, а и другим неалбанским живљем.

Као духовна чеда Светога Саве, и деца свете земље косовске и метохијске, имамо свету обавезу да свесрдно помажемо Српској Цркви и народу српском на Косову и Метохији.Ту свету дужност, помагања својих по роду и вери, морамо да осећамо према свима, ма где се наши угрожени саплеменици налазили, а поготово на исконским и изворним српским територијама. Тиме и другима сведочимо светост своје вере и истину свог духовног бића.

Мукотрпна времена кроз која је наш народ прошао, и изазови пред којима стоји, треба да су нам на поуку да ћемо се на скученим својим животним просторима моћи одржати само правом вером у Бога и неговањем тајне живота. Стога свесрдно молимо све оне на које се наше молбе односити могу - на српску младост, првенствено - да се врати коренима својим, да се жене и удају и децу рађају. Света мајка наша, Црква српска, увек је матерински водила бригу о моралном здрављу народа нашег. Зато апелујемо на све из рода нашег да прихвате и негују породичне вредности од Бога нам дате на којима смо до сада опстајали и били народ достојан поштовања. Поздрављамо напоре здравих српских снага - у Србији пре свега - и подржавамо их у њиховим напорима да се изборе за место српским породичним вреднотама унутар српског друштва.

Са дубоком забринутошћу пратимо збивања у нашој Цркви. Видимо да исте оне мрачне силе које су скресале и скучиле српски животни простор и великим нас понижењима подрвгле, сада немилосрдно насрћу на намучену Цркву нашу у настојању да разбију њено саборно јединство. Зато усрдно молимо духовне вође наше да се, руковођени мудрошћу предака наших, не поводе разлозима и аргументима царства земаљскога, да се уздрже од било каквих исхитрених и самовољних корака и опита. Од њих очекујемо да нам буду узорима у поштовању и следовању црквеног реда и поретка и повиновању саборским одлукама. Налазимо да у великој башти народа Божијих има места и за српску богослужбену традицију и праксу. Зато подржавамо нашег Архијереја, Господина Г. Георгија у његовим напорима на очувању богослужбеног поретка.

He залажемо се за то да се наша Црква затвори у себе и изолује, али исто тако, осећамо се обавезним да позовемо на будност и пажњу да се у међурелигијским и екуменским сусретањима не прелазе мере и границе од Отаца нам установљене, а нарочито да се црквена начала и свети канони не пренебрегавају. Позивамо архијереје наше да не сметну с ума да су најпре послани „изгубљеним овацама дома Израиљева", и тражимо да буду пастири свога стада - стада које је вековима напасано на светосавском и лазаревском завету и оданости српској црквеној традицији и националном предању. Зато позивамо још једном на поштовање саборски донесених олука и, заједно са нашим Владиком, подстицани и руковођени њиме, пружамо своју пуну и безрезервну подршку Светом Архијерејском Сабору у решавању свих питања - од одлуке о о јенообразности богослужбеног поретка у Српској цркви, преко апела да се не трчи у екуменске воде евро-атлантских интеграција, до одлуке о разрешењу кризе у Епархији рашко-призренској. Поводом свих ових питања позивамо вернике да се уздржавају од својих коментара којима само распламсавају страсти и тражимо да сопствена мерила вредности подреде мерилима Цркве, да се окрену путу смирења које могу наћи само у окриљу своје Српске, светосавске Цркве, дакле, у поштовању њених саборских одлука.

Престављењем блаженопочившег Митрополита Христофора остали смо осиромашени за једно велико црквено искуство и сигурну руку у вођењу дела Српске цркве на овим просторима. Утеха нам је и охрабрење у спремности Патријарха нашег да нам, у својству местобљуститеља трона Митрополита чикашко-либертивилског, притекне у помоћ и да мудрошћу својом и искуством надомести наш велики губитак, чиме духовни отац наш на најбољи начин потврђује и чува јединство наше вере и Цркве широм васељене.

Завршајвајући рад овог нашег скупа, благодаримо првенствено Богу што смо доживели да у братској љубави будемо уједињени у до сада бројчано највећем сазиву ове скупштине. Исказујемо најискренију захвалност домаћинима, црквеној заједници Светог оца Николаја у Хамилтону - од служитеља олтара, преко председника и учесника у раду овог скупа, до вредних чланица Кола сестара и браће која су у свим ситницама везаним за организацију овог саборавања, у сваком тренутку здушно били на располагању. Својим трудом и показаном љубављу посведочили су да је некад распарани хитон Светога Саве поново објединио све српске вернике на овом простору у једну и јединствену Српску православну епархију канадску.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.