header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Старац Арсеније (Папачок): Бранимо Истину, шта год да се збива!
Старац Арсеније (Папачок): Бранимо Истину, шта год да се збива! Штампај Е-пошта
петак, 20 мај 2011

Владимир Димитријевић

САВРЕМЕНИ РУМУНСКИ СТАРАЦ, ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (ПАПАЧОК), О БОРБИ ЗА ИСТИНУ

Познати румунски старац, отац Арсеније (Папачок), у јесен 2010. дао је интервју који је објављен на угледном руском сајту apologet.spb.ru. Вреди га чути, јер је он, за време комунизма, био осуђен на четрдесет година робије (од тога је издржао девет година). Дакле, не прича без искуства у личном сведочењу онога о чему говори.

+ + +

- Има свештеника којима прете рашчињењем зато што штите православно учење од јеретичких напада. Шта свештеник да ради у том случају? „Ако не ућутиш и не пристанеш да то причаш о католицима и екуменистима, рашчинићемо те!“ Шта да се ради?

Отац Арсеније: Кажем вам: треба умети да се УМИРЕ, зато што ћеш сигурно сваки дан васкрсавати, зато што живот значи непрестано умирање у одбрани Истине. МИ НЕ БРАНИМО ЛЕПУ ВАСКРШЊУ ТРПЕЗУ. МИ БРАНИМО ИСТИНУ, КОЈА ЈЕ ЦРКВА, ВЕЧНОСТ, ТВОРАЦ: ОТАЦ И СИН И СВЕТИ ДУХ! ИСТИНУ бранимо!

Истина је једино што успокојава. Ако ниси у Истини, значи да нису у Богу. А Истина је само Једна: „Ја сам Пут, Истина и Живот. Шта можемо одузети од Истине?

Бог изнад свега жели мир, али не са ђаволом. Какво је општење могуће између Истине и лажи?

Шта треба да радимо? Да УМИРЕМО за Истину, ето шта треба да радимо. Питање се другачије не поставља. Бранимо Истину, шта год да се збива.

- Људи се плаше да ће, ако бране Православље, имати проблема: избациће их с посла, гледаће их као чудаке. Како се понашати? Како надићи тај страх?

Отац Арсеније: Драги моји, рекао сам вам: за Истину треба и умирати, а не само остати без посла. Ако није реч о Истини, него о нечему другом, бори се за своје место. А ако је у питању издаја Истине, никад немој пристајати, јер те чека црна вечност, страшна вечност, јер си имао прилику да будеш у белој вечности, а одбио си. Не играјмо се. Наш земаљски живот само је залог другог живота. Понављам: ви ћете прећи из смрти уживот. Да ли сте свесни тога? Знате ли каква радост обузима душу када штити Истину? Кад се то пореди с другим радостима, какве су успех на послу или повишица.... То је таква радост, која препорађа, која даје осећање васкрсења...

- Оне који бране Православље осуђују као фундаменталисте, кажу им да су „горди, екстремисти“...

Отац Арсеније: Није то гордост, драги моји... А и да јесте - Христос то прима. Апостоли су бранили Истину, и ми смо поносни што је бранимо. Назависно од форме исказивања. Свако може да брани Истину. Јер, где је Истина – ту је Црква. Није тамо где је бука, руља, где је „хајде да се помиримо“. У својој мистичкој пројави, Православна Црква није направила ни једну грешку, да би могла рећи: „Помиримо се, јер смо и ти и ја погрешили“. Ако умреш, благо теби. Јер не прелазиш из смрти у живот као кукавица и плашљивац.

За Истину треба умети умирати. Не очекивати да ти Бог да видљиву победу. Царство Небеско је веома ћутљиво. Остави те да браниш Истину, али невидљиво ти помаже. Тајне су силе људима непознате, чак и нама самима.

Али понављам... опет понављам: та радост је тако нарочита, умирујућа, небеска, вечна... Драги моји, таква СИТНИЦА... умрети за Истину, за Истину, које се држи сва Црква...

Не дозволимо да на крају времена, кад се мука већ може догледати, да изгубимо Православље, да изгубимо веру. Велика је брука бити малодушан из страха. Драги моји, како је дивна смрт преподобних Његових...

Бранећи Истину, ти не знаш шта ће се десити, али Истину обавезно, на сваки начин, треба бранити. И не одступај, јер Бог даје благодат, али не малодушнима, него херојима!

Држи положај и даље, јер ти живот више (овај земаљски, нап. В.Д.) ништа не значи! Видите ли како се питање поставља? „Могу да те убијем или истерам с посла, чујеш ли?“ „Терај, јер си ти глупак који је напустио небески поредак, а не ја!“

Штитио си Истину, а не неку животињицу од ловачког оружја. Штитио си Небеса над небесима, Владара Небеса наднебесних си бранио.

Драги моји, ако хоћете да сте срећни, умрите за Истину!

Последњи пут ажурирано ( петак, 20 мај 2011 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.