header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Архимандрит Рафаил Карелин: Повест о освајању Вавилона
Архимандрит Рафаил Карелин: Повест о освајању Вавилона Штампај Е-пошта
субота, 25 јун 2011

У детињству сам слушао причу о паду Вавилона. Не гарантујем за њену истинитост, па чак ни за то да ли је правилно преносим по сећању. Међутим, она за мене има посебну вредност - као поука коју треба да памте наши савременици.

Вавилон су опселе персијско-миђанске војске под вођством Кира. Велики град, назван "престоница света", који је још недавно ужасавао своје непријатеље, сада је стајао као усамљена стена усред таласа узбурканог мора. Иза његових моћних зидина сличних блоковима пирамида, сместила се непријатељска војска. Вавилон је био напуштен од савезника и дојучерашњих пријатеља, који су пришли Персијанцима и чекали његов пад, да би узели учешће у подели ризница вавилонских царева - као што чопор хијена стоји недалеко од смртно рањеног лава да би се наситио његовим трупом. Међутим, опседнути град није мислио да се преда. Зидине по којима су истовремено могле да прођу четири кочије, биле су неосвојиве за непријатељска опсадна оружја. Овнови за разбијање стена одскакали су као осе које покушавају да убоду камену скулптуру.

Опсада је трајала годинама. Огромне вавилонске вртове и паркове становници су претворили у поља која су засејали пшеницом и јечмом, а воду је давао Еуфрат који је протицао испод гвоздених врата и раздвајао град на два дела. Река је била налик на главну артерију града. Чинило се да ће срце Вавилона куцати док се Еуфрат не помери са места. Опсада је више исцрпљивала Персијанце него Вавилоњане. Чинило се да је заузети вавилонску тврђаву исто тако немогуће као и померити планине или исушити море.

Цар Вавилона је славио у свом дворцу, буквално заборавивши да је у току рат који ће одлучити судбину династије Нимрода. Чинило се да наставља да празнује дане свог крунисања, који су се протегли на године. Када је код градских врата одзвањао звекет оружја, из отворених прозора дворца чули су се звуци музике и песме као да је град под опсадом већ славио своју победу. Становници као да су се навикли на опсаду, а Вавилон им је изгледао као џин који спава обавијен и спутан најобичнијом паучином.

Једном приликом је стража код градских зидина видела човека обливеног крвљу који је гестикулацијом молио да га пусте у град. Подигли су га на мердевинама од канапа. Његов изглед је био ужасан. Одсечене су му уши и нос; лице му је било као крвава маска. Пребеглица је говорио да је Киров рођак и да га је Кир због лажне доставе, тачније, плашећи се потенцијалног супарника подвргнуо мукама. Успео је са напором да побегне из персијанског логора. Сада је у његовом животу изгубљено све осим једног - жеље да се освети Киру.

Представили су га вавилонском цару. Цар је примио унакаженог Персијанца, заповедио својим лекарима да га лече, а затим приближио себи. Пребеглица је давао корисне савете: како се треба борити са Персијанцима, где су слабе тачке у њиховом логору, одакле се могу очекивати напади, која градска врата треба посебно штитити, итд.

Задобио је потпуно поверење цара. Цар му је дао чету војника за ноћне нападе и он се сваки пут враћао у Вавилон са пленом. Међутим, испоставило се да је ова пребеглица у ствари Киров ухода. Он је добровољно одлучио да се жртвује ради победе својих сународника и због тога је унаказио себе.

Сазнавши оно што је неопходно о стању Вавилона, вратио се у персијски логор. По његовом савету су ископани канали за одвођење дела воде из Еуфрата. Чета Персијанаца је непримећена ноћу прошла дном оплићале реке и ушла у Вавилон да би отворила изнутра његова гвоздена врата.

Град је био освојен неочекивано, као птица ухваћена током сна у свом гнезду. Троја је пала не због Ахилове снаге, већ због лукавости Одисеја и простодушности Тројанаца. Вавилон је пао не због Кировог оружја, већ због покварености уходе и немарности Вавилонаца. Троја је изгорела до темеља, а у освојеном Вавилону жртва огња био је само царски дворац. Кир је освојени град прогласио својом новом престоницом, оставивши му претходно име. Чак је своју династију објавио за потомке Нимрода.

Један мој познаник - православни монах изразио је недоумицу зашто се код неких модерниста могу наћи поједини чланци и предавања написани као да их је саставио неки други човек, човек одан Православљу. Одакле такве метаморфозе? По некој асоцијацији на ум ми долази прича о Кировој уходи који је требао да помогне освајачима да заузму Вавилон изнутра.

__________________

Превод са руског:

Станоје Станковић

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/KarelinVavilon.htm

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 3 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.