header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow РЕЧ СВЕТООТАЧКА arrow Поуке светих
Поуке светих Штампај Е-пошта
четвртак, 30 октобар 2008
ПОУКЕ СВЕТИХ

 

Свете књиге

Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)

Границе

Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи

Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

Вера - темељ

Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Слобода

Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода Златна

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

Слобода и зло

На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу

Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички)

Твој избор

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

Злато

Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)

Жена

Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

Задовољства

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

Време лудила

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

Вера и искварен живот

Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)

Труд

Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)

Ношење Крста

Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

Претци наши

Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави - у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)

Воља Божија

Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

Не дешава се случајно да Божије Провиђеwе допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)

Тајне света

Нису паметни qуди својом памећу открили многе тајне него су само својом жеqом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)

Безосећајност

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)  

Подвиг

Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)

Дубона смирења

Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски)

Братија

Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)

Знања

Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Златоусти)

Демонски напади

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњwом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

Принципи добра

Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)

Христови људи

Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)

Док је душа жива...

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

Власт

Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)

Дом

Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)

Доследност

Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)

Дуготрпљење

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљеwе о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ...Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе. (Преподобни Нил Сорски)

Сваког дана

Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: "Подај, Господи!"

Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

Паре

Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

Побожни православани хришћанин

Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.

...ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ... ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ - НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ... (Св. Козма Атолски)

Вера и знање

Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

Смрт

Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога

Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли

Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)

Духовни разговори

Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак

Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав

Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад

Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек

Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики)

Историја

Читајте своју историју како ваља, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика

Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење

Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)

Малодушност

Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)

Лењост

Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)

Лењост и гордост

Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

Скромност

Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)

Ропство

Ми смо у ропству, искупи нас, Господе! (Св. Теофан Затворник)

Против греха

Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)

Мир Божији

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

Молитва

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан Затворник)

Молитва и непажња

Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Два пута и два царства

Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)

Гледање у будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад

Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

Љубав и молитва

Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин)

Труд и спасење

Без муке нема спасења. (Св. Серафим Саровски)

Пад

Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов)

Гнев

Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор)

Помоћ Божија

Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија)

Најгоре користољубље

Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне. (Св. Василије Велики)

Гордост и самообмана

Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов)

Обавеза

Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник)

Време

Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов)

Увреда

Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски)

Молитва за непријатеље

Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом)

Ћутање је злато

Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин)

О многословљу

Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.

Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећењwа душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).

Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер "одговарати на реч пре него сто је чујемо, безумље је и срамота" (Приче 11,12). (Св. Серафим Саровски)

Увек истину

Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски)

Мир са собом

Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин)

Сваки удисај

Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније)

Самољубље

Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник)

Борба за правду и нада у Бога

Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски)

Ране

Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац)

Свевидећи Бог

Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин)

Ђаволска наука

Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ЂАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски)

Не наликуј свињама

Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски)

Дружење

Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики)

Одмеравање

Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник)

Недостојно живећи

Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски)

Мир

Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов)

Отровне ствари

Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики)

Поруга

Не радуј не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин)

Саучешће

Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски)

Жалост

Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.

Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски)

Жалост и радост

Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски)

Анализирање Творца

Не разумевајући не себе саме, како се усуђујемо да Творца анализирамо? (Св. Симеон Нови Богослов)

Дух и дела спасења

Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник)

Душа и добит

Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин)

Радозналост

Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики)

Непријатељ у нама

Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан)

Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник)

Незгоде као исцељења

Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игwатије Брјанчанинов)

Беседе

Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики)

Нечасност

Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (Св. Антоније Велики)

Нехотичне жеље

Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики)

Велики и мали

Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски)

Не вређај

Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник)

Подвиг

Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом)

Искушења

Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики)

Пустињак

Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен пустињак. (Св. Исак Сирин)

Дрскост

Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј)

Самоћа и ћутање

Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит)

Спознаја своје немоћи

Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин)

Управљање

Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски)

Сањарење

Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики)

Грдња и клевете

Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.

На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.

Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски)

Осуђивање

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао.

Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге.

Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно.

Не судите, да вам се не суди, па макар вам се и чинило да има разлога за осуду, зато што онај ко је близак своме Господу може да стоји, или да пада. Још је горе ако судите као злонамерни судија. Мислите да људи причају бесмислице, а они говоре о ономе што је души на корист и о томе како да се чини добро.

Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили.

Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи.

(Св. Филарет Московски)

Самопознаја

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)

Прави Пут

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник)

Света ревност

Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (Владика Аверкије)

Самооправдање

Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник)

Самоудовољавање

Престани да удовољаваш себи и нећеш мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник)

Слога

Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник)

Пасивност

Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов)

Срце

Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски)

Сродство

На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао ''Ко је брат Мој и мати Моја?'' и одговорио ''Онај који твори вољу Оца Мојега''.

Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник)

Страсти као идоли

Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник)

Страх Божији

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)

Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)

Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)

Љубав Божија

Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин)

Непријатељи

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба

Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време

Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исајиа)

Храбро исповедање вере

Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)

Поуке и савети

Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ - смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 13 април 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 40 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.