Професор католичког института дао белоруским студентима упутство како правилно да изграђују екуменистички дијалог

Студенти Теолошког института Белоруског државног Универзитета сусрели су се, 16. новембра, с професором Института за Патрологију и Источне Цркве католичког теолошког факултета Универзитета у Бечу, подпредседником унијатског Фонда „Про оријенте“, Рудолфом Прокшијем.

У току сусрета професор је говорио о Теолошком факултету. Посебна пажња је била посвећена проблему екуменизма. „Када ме моји студетни питају каква је разлика између Римокатоличке цркве и Православне Цркве, каже професор Рудолф, - ја имам две варијанте одговора: ја могу рећи да постоји 100 разлика, а могу да кажем да разлике не постоје. Бог је постао човек и умро за нас. Ми смо, углавном, исти: имамо исту структуру, исте проблеме. Ми морамо да приводимо људе Христу.“

По Прокшијевом мишљењу, да би се дијалог међу различитим конфесијама водио, неопходно је, пре свега, бавити се проблемима своје Цркве, и не указивати другима на њихове грешке. Спорови и поделе ничему не воде, уверен је римокатолички професор.

Извор: "Информ-религија"

Превод са руског: „Борба за веру“

 +++

Коментар Уредништва:

„Латини су старе варалице“, каже наш народ. Пошто су схватили да православни хришћани, са трунком здравог разума, никада неће прихватити лаж њихове јереси, решили су да нас убеде да о томе уопште не треба расправљати. Бранислав Нушић каже да је чувени глумац, Чича Илија Станојевић, враћајући се кући једном приликом, затекао своју жену с другим. Разочаран побегао је, а жена му је после неколико дана послала писмо: „Илија, врати се! Оно што си видео није истина.“ Тако и нама из „Про оријентеа“ покушавају да кажу да оно што смо видели кроз векове и осетили на својој кожи, од крсташких ратова до Јасеновца, није истина, и да треба да се бавимо некаквим сопственим грешкама. Није да тих грешака нема, али грешке и слабости православних хришћана су једно, а јерес је нешто сасвим друго. Јерес је духовна болест на смрт, која без покајања одводи од Христа и вечног спасења. Зато православни народ није спреман „на прооријентацију“, поготово што зна шта су праве намере „Про оријентеа“.