header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Епископ Артемије прославио имендан Штампај Е-пошта
недеља, 09 новембар 2008

Епископ Артемије прославио имендан

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

           09. новембар 2008. 18:28

           Image

Данас је у манастиру Грачаници у част Светог Великомученика Артемија пререзан славски колач и тим чином прослављен имендан Епископа рашко-призренског господина Артемија. На Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство епископ Артемије окупио се велики број монаха и свештеника из свих делова наше епархије тако да је олтар манастирске цркве био мали да прими све свештенослужитеље.

Без најаве и позива они су се окупили заједно са верницима који су дошли са свих страна и испунили храм и тако показали своју оданост и приврженост свом духовном пастиру. 

Међу верном паством био је велики број деце из Гњиланског краја. Свештеници, ђаци, младо и старо сви на једном месту и сви са истом молбом Господу и светом великомученику Артемију, да дарују њиховом духовном оцу дуг живот, здравље да бих их он могао непоколебиво водити ка Царству Небеском  и снаге да буде кадар '' на страшном месту постојати''. Заиста неуобичајен призор који никога није оставио равнодушним.

После литургије пререзан је славски колач и том приликом у име свих присутних пригодном беседом обратио се протосинђел Симеон, игуман манастира Бањска.

У својој беседи отац Симеон је подсетивши нас на пророчку реч ''спомен правдника је с похвалама'' рекао да данас када вршимо спомен  светог великомученика Артемија ми не само да му узносимо похвалне песме него директно осећамо његово присуство кроз помоћ и заштиту коју пружа нашем духовном оцу, владики Артемију, у чијем лику и делу ми видимо и учимо како се за јефтино купује скупо, како се за пролазно стиче непролазно и стога хитамо да узвикнемо и кликнемо: ''Ис пола ети деспота'' – На многаја љета, Владико.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 09 новембар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.