header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Епархија владике Григорија у световном бизнису Штампај Е-пошта
недеља, 22 јануар 2012
        Епископ Епархије захумско-херцеговачке и приморске, владика Григорије у америчким депешама које је објавио Викиликс описан је као "кључни играч у оквиру Српске православне цркве" који има "значајан утицај на политичкој сцени у БиХ захваљујући везама на локалном и националном нивоу, посебно са премијером Републике Српске Милорадом Додиком".

Захваљујући управо тим везама, Влада РС-а је од 2008. до 2010. године, према подацима из службених гласника, а које је прикупио Центар за истраживачко новинарство из Сарајева, донирала овој Епархији милион КМ као помоћ и за обнову цркава у Гацку и Мостару. Међутим, Влада је помогла Епархији и у њеном световном бизнису.

Од устоличења владике Григорија као епископа захумско-херцеговачког 1999. године, Епархија је у Требињу, где је до скоро било седиште, оснивала фирме и куповала акције, бавила се хотелијерством, пољопривредом и производњом вина.
 

 Подрум манастира Тврдош
 
Предузећа је покушавала развити уз помоћ кредита владине Инвестиционо-развојне банке РС-а, а задуживала се и код комерцијалних банака. За кредите је залагала црквене некретнине. Фирме у којима Епархија има власничке уделе задужене су за 6,6 милиона КМ.

Епархија, којом руководи четрдесетчетверогодишњи владика, има пословне интересе у најмање четири фирме, са близу 100 запослених. Власник је хотелског предузећа Платани и Подрума манастира Тврдош. Манастир Тврдош има власничке уделе у пољопривредним предузећима Попово поље (24,6 посто) и Агрокооп (26 посто). Сва предузећа, осим Подрума манастира Тврдош, прошлу годину завршила са губитком. Укупне обавезе ових фирми износе преко 12 милиона КМ.

Мирко Ђорђевић, теоретичар религије из Београда, каже да је улога цркве као велепоседника, власника хотела или трговца неспојива са њеном хришћанском мисијом. Никада још није забележено да је неко и цркву ставио под хипотеку, како је то у Требињу урадио владика Григорије.

„Ја знам за тај случај, не чујем га први пут од вас. Децидирано тврдим - тога није било јер се црква углавном придржавала прописа. Сваки покушај да црква буде велепосед, да држи хотеле и не знам шта све не, да тргује, неспојив је са мисијом хришћанске цркве и уопште било које верске заједнице“, наводи Ђорђевић.

Виногради компаније Агрокооп.
 
Данас су најзадуженији Платани ДВ, са 3 милиона КМ дуга. За ове кредите Епархија је заложила око 400 квадратних метара зграде хотела, али и пословно-стамбени простор у власништву Епархије у Улици Десанке Максимовић. Сав новац, тврди тамошњи директор, потрошен је за реновинање и опремање нове зграде хотела који има 22 собе, што је отприлике 100 хиљада по соби.

У тежој позицији од фирме Платани је акционарско предузеће Попово поље које у две банке има око 1,5 милиона КМ задужења. Ова фирма је у последње две године остварила губитак од милион КМ. Предузеће Агрокооп је прошлу годину, такође, завршило са губитком, а касни и са отплатом кредита. Извештај независног ревизорора из Бање Луке за 2010. годину показује да су обавезе Агрокоопа четири и по пута веће од вредности имовине овог предузећа. Агрокооп запошљава 37 радника. Део њих стекао је услове за пензију, али је не могу остварити јер фирма није плаћала доприносе за здравствено и пензионо осигурање.

Инсистирање на луксузу
      
Лука Вујић, шеф Ратарске и воћарске службе, каже да од рада у овој фирми издржава десет чланова породице, а да плату не прима одавно. Доприноси се такође не уплаћују годинама, каже Лука.
 
Лука Вујић из компаније Агрокооп.

„Више од две године, а код мене је сваки дан десеторо на ручку и на вечери. А треба и доручковати понекад. Ја морам водити рачуна о свима њима. Ја ипак имам четверо дјеце“, прича он.
 
Подруми манастира Тврдош су једина црквена фирма која је у 2010. години пословала позитивно, али се њихова добит смањује из године у годину.

Дино Абазовић, професор културе религије на Факултету политичких наука у Сарајеву, каже да му је познато да верске заједнице и другде у свету изнајмљују некретнине и да на тај начин зарађују. Међутим, у случају Захумско- херцеговачке епархије сувише је повезаности са политиком и владајућом гарнитуром, верује Абазовић.

„За средства Развојне банке – да је неки мањи подузетник приватни покушао под тим или сличним увјетима добити кредите у том износу, нисам сигуран до које мјере би могао имати високу стопу успјешности као што је овај симболички капитал који, рецимо, организирано религија уноси у све то. То је због чињенице да су религијске заједнице у специфичном односу са државом, односно са представницима власти и вјероватно користе на један начин повољан положај који имају. Друго питање је религијска оправданост. То је можда најосјетљивије питање. Оно што је стални критицизам очигледно присутан и од једног вјерничког дијела популације и аналитичара, бар кад је СПЦ у питању, а можемо разговарати на примјерима других религијских заједница, јесте да се одређена врста материјализације, нажалост, данас појављује као нешто што је превелико инсистирање на луксузу“, каже Абазовић.

Митар Танасић, секретар митрополије у Сарајеву, објашњава да и друге епархије имају своје плантаже и да производе своју ракију, али је продају у оквиру манастира, јер немају одобрење за ту делатност:
 
„Званично да је неко регистрован за ту делатност, ја не верујем да постоји ико, али скоро сваки манастир има своју ракију и свој мед да продаје у манастиру самом“, наводи он.

Црквене организације се могу задуживати и залагати имовину само уз сагласност Патријаршијског савета и Светог архијерејског сабора, највиших институција Српске православне цркве у Београду. Тако је прописано Уставом цркве, у којем, ипак, не пише ништа о световном бизнису. Патријаршијским саветом руководе патријарх и четири члана Светог архијерејског синода, који је највиша извршна и судска власт у СПЦ-у.
 
Владика Григорије је био члан Синода у време када се одлучивало о задужењу епархије у Херцеговини и о стављању њене имовине под хипотеку, а данас је члан - заменик овог црквеног тела. Владика Григорије је ове године напредовао у црквеној хијерархији. На седници Сабора у мају ове године постављен је за заменика митрополита дабробосанског Николаја, што значи да је постао други човек СПЦ-а у БиХ.
Последњи пут ажурирано ( недеља, 22 јануар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 16 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.