header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ДУША ПОСЛЕ СМРТИ arrow Реч о исходу душе и Стр. Суду - Св. Кирил Александријски
Реч о исходу душе и Стр. Суду - Св. Кирил Александријски Штампај Е-пошта
четвртак, 31 јул 2008

 Свети Кирил Александријски

Реч о исходу душе и Страшном Суду

 Плашим се смрти јер је она горка. Дрхтим у страху од вечних мука. Бојим се места највеће хладноће, јер у њему нема ни мало топлоте.  Страх ме обузима од црне таме, јер у њој нема ни зрачка светлости. Бојим се црва отровне туге, која ће да ме гризе бесконачно. Ужас ме хвата од присутних Анђела на Страшном Суду, јер ће тада они бити немилосрдни. Грозница ме обухвата кад размишљам о Дану оног Страшног и Неподмитљивог Суда, на престо ужасни, о Судији Праведном. Плашим се реке зажарене, која тече пред престолом оним и врло ужасно кипи од љутих пламена оштрих мачева. Страх ме од непрекидних мучења. Бојим се мрака без имало светлости, бојим се таме најкрајње.

Плашим се веза, које се никад неће одрешити. Бојим се шкргута зуба, плача без утехе, неизбежних изобличавања. Судији Праведном тада не требају ни потказивачи, ни сведоци, ни непризнавање исказа сведока, ни суочења; но све што урадисмо и говорисмо, и помислисмо, изаћи ће пред очи грешника.

А тада нико од предстојећих, неће нас избавити мука: ни отац, ни мати, ни син, и кћер, нити ма који од сродника, па ни сусед, ни друг, ни слуга; ништа нас, неће избавити; ни раздавање имања, ни мноштво богатства, ни сила власти – све ће се то у прах претворити. Само Судија има приговор, после оцене наших дела, па ће нас ослободити Његове казне, или ће нас осудити на вечне муке.

О тешко мени, тешко мени! Савест ће ме гристи, написано сведочити против мене и изобличавати ме. О, душо, која си прљава и од тебе долазе дела гнусан! Авај мени, јер храм те лесни разорих, и Свети Твој Дух ожалостих.

О, Боже, истинита су Твоја дела и праведан је Суд Твој и прави су путеви Твоји, и неиспитани судови Твоји. Ради привремених греховних наслада вечно се мучим бесмртно. Ради телесних страсти предајем се огњу. Праведан је Суд Божји, јер бејах опомињан и позиван, а не послушах. Поучаван бејах и поуку не примах; сведочаху ми, а ја им се подсмевах; читах и упознах, али им не веровах. У немару, и лењости, и малаксалости, и роптању, и метежу, и колебању, и у бури наслађивах се, и наситих се, и играјући весељах се, и радујући се проживех моје године, месеце и дане.

Привременим, трулим и пролазним земаљским уживањем предавах се, а за рад, страдање и за подвиге, ми на ум не падаше, нити помишљах да ће доћи страх, дрхтање и терет на душу, када се буде од тела одвајала.

Међутим, тада ће, при исходу душе, с једне стране приступити и окружити нас војске Сила Небеских, Анђели, а с друге стране окружиће нас старешине сила непријатељских, начелници таме, који свет држе у превари и лажи, и митарства старешине, и духовни испитивачи, иследници, који дела износе и показују, који врше надзор над нашим делима, и с њима човекоубица ђаво, који је у лукавству и злоби врло јак.

Његов је језик као бритва оштар и о њему говори Пророк: Стреле су силнога изоштрене са жеравицама пустињским; он седи као лав у кавезу, велики змај, одступник, који је раширио уста своја, кнез власти таме, који има државу смрти и који особитим и нама непознатим начином и методама мучи душу, износи јој многобројна дела, и речи, учињене у знању и незнању, и грехе од ране младости па до краја живота узима да испитује. (Псалми 51:14; 119:4; 9:30).

Између осталога, дакле, какав страх и дрхтавицу очекујеш у онај дан, гледајући страшне, дивље, љуте и немилостиве, и дрске демоне, како из мрака излазе, стоје пред тобом у црнини? Сао једно виђење њих горе је и љуће од сваке муке. Када их види, душа се узнемири, узбурка, сметена је, болује; сплетена – крије се и у страху ка Божјим Анђелима прибегава.

Придржавана од Светих Анђела, душа пролази ваздушним пространством и уздигнута високо наилази на митарства. Посебна група духова пази на улазак и држећи душу, задржава је да не уђе у митарство. Свако митарство има своје посебне духове, који души предочавају врсту учињених грехова.

Духови првога митарства износе души њена оговарања, која су учињена устима и језиком у лажи и клевети, непромишљено у празнословљу глупих и сувишних речи, исмејавању ближњих и ругању. К њима се придружују греси угађања трбуху, цревима: сувишна прождрљивост, блуд и прекомерно пијење вина, необуздан и сувишан смех, грешна љубљења и саблажњива, уз песме непристојне.

 А Свети Анђели, који су душу пратили и руководе с њом у добрим делима, показују добра дела, која је душа чинила у овом свету, устима и језиком, а то су: молитве, захвалност, певање Псалама, побожних песама, читање светих књига у којима се пише о побожности и о сваком добру, слављење и хваљење Бога устима и језиком.

На другом митарству су сви преступи учињени очима. Дух лажи оптужује очи, износи на суд грешне погледе очију, а то су: прекомерно љубопитство погледа, необузданост очију према страстима, непристојна кретања очију, као и гледање лажних духова.

Треће је митарство грехова учињених чулом слуха. И преко слуха долази грех. Посредством чула слуха душа прима и чини грех.

На четвртом митарству испитују се греси који су дошли, или који су примљени помоћу чула мириса. Мирисање мириса, масти, сладострасних мириса блудница жена.

На петом митарству износе се греси учињени дотицањем, хватањем и пипањем руку. Чуло пипања наводи нас на грех. Много злих и опаких грехова чинимо рукама.

На осталим митарствима испитују се и износе на видело души од стране злог духа, греси завидљиваца, свађалица, хвалисаваца, гордељиваца, гневљивих, жучних, срдитих, блудних, похотљиваца, прељубочинаца, убица, врачара и осталих богомрских и прљавих дела, која у садашњем часу не могу да се поброје и победе, но у дугом времену стално и успешно цветају и напредују у душама нашим.

И тако просто редом свака душевна страст, сваки грех, своје митарство има, своје испитиваче и мучитеље има. На тим суђењима душу брани Анђео Чувар, који је сваки, у Име Христово, крштени добио у Тајни Крштења. Анђео чувар на митарствима износи душина добра дела.

Душа, дакле, пред много ових судова излази и какав страшни страх, каква мука, какав трепет, дрхтање, каква све испитивања има, колику забринутост доживљава докле буде донета крајња пресуда: или да се осуди или да се ослободи!? Како је тежак, један страдајући, пун плача и без утехе са много јечања тај час чекања и неизвесности: каква ће се пресуда на крају донети?!

Божје Небесне Силе, добри Анђели чувари душе, стоје насупрот нечестивим духовима. Они износе добра дела душе учињена делом, речју, жељама, мислима или осећањима. Душа стоји у страху и трепету посред њих. Од рада свога, од својих дела или речи, или ће бити осуђена да везана буде, или ће се оправдана ослободити. Сваки ће се у ланце својим гресима везати, или ће бити ослобођен.

Ако се душа покаже по благочестивом животу достојном и Богоугодном, примиће је Анћели и без туге продужује своје путовање, имајући за заступника Свете Силе, као што стоји у Светом Писму написано: „Веселиће се сав живот твој. У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити“ (Пс. 86:7), „и који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби“ (Пс. 87:7)

Испуниће се опет у Светом Писму написано: „И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће“ (Исаија 35:10)

Ослобађајући се од злих и ружних и страшних оних духова, одлази у ону неисказану радост. Ако се пак нађе која душа да је проживела у немарности и блуду чуће страшан љути глас: „Да се узме нечестиви и да не види славу Господњу“ (Исаија 26:10). Тада јој наступају дани гњева, и туге, и оскудице, и невоља, дани таме и мрака. Напуштају је Свети Божји Анђели и она се подвргава влади црних ђавола, који ће је испрва мучити немилосрдно; потом ће је везати везама нераскидљивим, неразрешивим, спустиће је у земљу тамну и мрачну, у најдоње одаје тамнице, у ад, где су закључане све душе грешника који су помрли „от вјека“, као што праведни Јов говори: „Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и сјен смртни, гдје нема промјене и где је видјело као тама“ (Јов 10:21-22)

Ту нема живих лица; то су болови вечни, и туга бескрајна, плач непрестани, и шкргут зуба неућутљиви, и уздаси непрекидни. Тамо јаој, јаој непрестано! Тамо јаој мени, јаој мени! Тамо зову у помоћ и траже помоћ и нико им не долази да их избави, нити њихов плач чује.

Немогуће је победити оно њихово страдање и муку; немогуће је исказати језиком болове оних грешних душа, што су тамо закључане. Изнемогла би свака уста човечија и немоћна би била да искажу страх и дрхтање и плач њихов. Стењу грешници и нико их не сажаљева; стењу увек и непрестано и нико их не слуша. Зову они из дубине пакла и нико их не чује. Плачу, вичу, бију се и нико их не избавља из оних страдања, нико не саучествује и нико не сажаљева, нити да се смилује на њихово стање и страдање.

Тада, где је хвала овог света, где је слава, где је храна, где су насладе и презасићеност, где су маштања, где је мир, где је свет овај, где је имање, где је благородство, где је тада пролазна лепота, где је снага мушка, где је тада дрскост и бестидност бесрамна, где су тада раскошна одела, где је тада наслада греха нечистог и одвратног, где је тада мрски хомосексуалац, који се за сластима поводи, где су мирисима и мастима помазани, где су они што уз песму и свирку вино пију, где су они што презиру ближње своје и у безбрижности што живе без страха; где су среброљупци и многољупци имања из којих се рађа немилосрђе, где је тада нечовечна гордост гордих, који, свакога презиру, а за себе мисле да су нешто виши и бољи од других, где је тада пролазна слава, где је нечистоћа и неситост блуђења, где је власт и сила, где су тада цар, где је тада кнез, где игуман, где су остали што су на власти, где су они што се горде великим својим богатством, а презиру сиромахе, где су остали што и Бога презиру, где су тада позоришта и лов, где су тада лакрдијаши и глумци, и где су сви они што безбрижно живе, где су тада мека одела, где су тада постеље меке, где су високе плате, где су широка улазна свечана врата, где су они што без брига и страха живе?

Тада видевши себе без свега тога, и изненадићеш се, зачудићеш се, потрешћеш се, дрхтање обузеће те и болести се опет рађају, и понесени бурним вихором смириће се. Где је тада мудрост мудрих и слаткоречивост слаткоречивих, где им је постигнута слава и сујетна ученост?

Авај, „дижу се до небеса и спуштају се до бездана: душа се њихова у невољи разлива... Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестају“ (Пс. 107:26-27) „Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овога века? Не претвори ли Бог мудрост овога света у лудост?“ (1. Кор. 1:20)

О, браћо, помислите какви треба да будемо ми, када одговор дајемо Богу за сва наша дела, па била мала или велика? Чак и за сваку непотребну реч даћемо договор Праведном Судији (Матеј 12:36). Какви ли треба да будемо у том часу? Ако нађемо благодат пред Богом, да радост примимо са оним одвојеним с десне стране Цара? Каква ће то бити неисказана радост код Цара?

 Каква ће то бити неисказана радост када од Цара над царевима чујемо Његов слатки глас, тихи глас: „ ...ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Матеј 25:34). Тада ћу наследити оно: „ ...што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе“ (1.Кор. 2:9). Тада ћемо даље живети безбрижно и нећемо се никога плашити, осим Јединога Бога.

Размислимо о овоме и о бескрајним мукама грешника, када их воде на Страшни Суд. Каква ће их дрхтавица обузети кад стану испред Праведног Судије? Неће имати речи оправдања. Какав ће их стид обузети када их буду одвојили да стану са леве стране Цара?!

Какав ће мрак пасти на њих, када Цар у гњеву Своме и разјарености Својој збуни их (Пс. 2:5) и обраћајући се к њим, рече им: „ ...идите од Мене проклети у огањ вечни припремљен ђаволу и анђелима његовим“. (Матеј 25:41). Авај мени, ох мени, каква туга, болови и плач, страх и дрхтавица улазе у душу, обухвате дух њихов када чују страшни глас ових Сила Небесних: „ ...да се врате грешни у пакао!“ (Пс. 19:7).

Авај, јаој мени, каква туга и болест, и каквим гласом да ускликнем: стењући, плачући, вриштећи и бијући се када будемо поведени на муке тешке у бесконачне векове?! Јаој мени, јаој мени, какво ли је то место, где је само плач и кукњава и где се чује шкргут зуба, а које се назива тартар? У њему и сам ђаво дрхти од страха! Јаој, јаој, какав ли је пакао огња који се никако не гаси, а који гори и не даје светлост? Јаој  мени, јаој мени, какав ли је црв који непрестано гризе? Јаој, јаој, каква ли је тама она крајња и љута, која непрестано траје? Јаој мени, јаој мени, какви ли су анђели они прави господари над мучилиштем, немилосрдни, раздражљиви, који се налазе ту, незасити и немилосрдни; они понижавају душу и бију опасно.

Тада они, који се муче зову непрестано за помоћ, али им спаса ни помоћи нема. Зову Господа, и Он их не чује. Тада тек потпуно схватају да им је све благо земаљско узалудно и да им овде не може помоћи. Оним чиме су се они сладили, сада се овде показало да је горчије од жучи и једи, да се горчија не могу наћи.

Јаој грешницима, када виде да праведници стоје са десне стране Цара, а они тугују. Када грешници плачу, праведници се радују. Када праведници празнују и одмарају се, а грешници роне сузе. Када су праведници у миру и тишини, грешници су у бури и искушењу. Тешко грешницима! Јер када се праведници прослављају, грешници с осуђују. Јаој грешницима! Када се праведници наслађују сваким добром, а грешници су лишени свега тога и у мукама стењу. Јаој грешницима!

Када се праведници уздижу, прослављају и величају, грешници се понижавају. Праведници су у светлости светиње, а грешници у жези ватре, у врућини. Праведници се величају, хвале, уздижу, а грешници окајавају своје грехе. Праведници су у дому Светих, а грешници у изгнанству вечном. Праведници чују речи: „Ходите благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Матеј 25:34). Грешници чују речи: „ ...идите од Мене проклети у огањ вечни припремљен ћаволу и анђелима његовим“ (Матеј 25:41).

Праведници у рају, а грешници у огњу, који се никада не гаси. Праведници наслађују се, а грешници раздражују се. Праведници ликују, веселе се, а грешници су везани сужњи. Праведници певају, а грешници плачу. Праведници певају трисвету песму, а грешници у трикратној невољи певају трикратну песму својој беди, у коју су их ставили греси. Праведници се хране сладошћу својих песама, а грешници горчином свога страдања.

Праведници су у недрима Аврамовим, а грешници су у понору злога духа, у изобиљу његове кипеће ватре. Праведници се освежавају, а грешници у пламену горе. Праведници се радују и веселе, а грешници се тугом хране. Праведници се величају, а грешници у понижењу ћуте. Праведници се уздижу, а грешници све ниже и ниже понижавају. Праведници све више постају светли, а грешници све црњи, мрачнији. Праведници се наслађују сваким благом, а грешници се узнемиравају, буне се. Праведници се наслађују гледањем Бога, а грешнике жалости гледање пламена огња.

Праведници су сасуди изабрани, пуни добра, а грешници су сасуди пуни вечних мука. Праведници су злато растопљено, сребро испитано и камење драгоцено. Грешници су дрва, стабла и сено за потпалу ватре.праведници су пшеница царска, а грешници плева за спаљивање. Праведници су семе одабрано, а грешници храна огњу. Праведници су божанствена со, а грешници су смрад и кужан задах зла. Праведници су чисти храм Божји, а грешници храм демона нечистих. Праведници су у палати и двору вечном, а грешници у тами бескрајној. Праведници су у светлости јавној, а грешници у мраку пуном буре.

Праведници су са Анђелима, а грешници живе са демонима. Праведници се са Анђелима веселе, а грешници са демонима плачу. Праведници су у центру светлости, а грешници у центру таме. Праведни од народа теше се, а грешници са демонима муче се. Праведници стоје пред престолом Владике, а грешници стоје пред престолом пустог мрака, оних који их муче. Праведници непрестано и отворено гледају лице Христово, а грешници отворено, јасно гледају лица ђавола.

Праведници тајнама Божијим уче се од Анђела, а грешника тајнама својим уче демони. Праведници молитве приносе, а грешници приносе плач непрестани. Праведници су на узвишењу, а грешници у низини. Праведници су на небу, а грешници у бездану. Праведници су са Богом, а грешници са ђаволом.

 Тешко грешницима, када се одвоје од праведних. Јаој грешницима, када се открију дела њихова, и савети срдаца њихових објаве јавно. Тешко грешницима када се њихова умна дела изобличе, иса вети лукавих помисли на право мерило ставе и измере и мисли тајне објаве. Јаој грешницима, када их презру Свети Анђели и када буду презрени од Светих Мученика. Тешко грешницима, када их избаце из двора. Јаој тадашње невоље, тадашње туге, јаој тадашње узнемирења.

Болно је одвојити се од Светих, али је још страшније, одвојити се од Бога. Стидно је јоп везаних руку и ногу, бити бачен у бездан огња вечног. Страшно је отићи у таму крајњега мрака, где је шкргут зуба и ћутање; тешко је непрестано мучити се. Тешко је то када гори језик од пламена. Немилостиво је када човек тражи кап воде и не добије.

Ужасно је то у ватри бити и тражити помоћ плачући, и не добити. Неизмерна је то бездна провалија и неизмеран је то понор; неизбежан је то затвор; излазак је немогућ; неизбежна је тврђава тамнице, немилосрдни су њени чувари; таман је затвор и везе верига неоткопчане; слуге тога адскога пламена дивљи су и свирепи.

Ужасна су оруђа оних мучитеља; тврди су им нокти и врло чврсти; опасне су волујске жиле; густа је бела смола; смрадно је то позорје где се душа мучи. Угаљ врео види се на одрима тим; ту с никако не гаси жар; смрадан и смрдљив црв; суд без милости и опроштаја; намрштени Судија.

На приговор нема одговора ради оправдања. Посрамљена лица силних; понижени властодршци; сиромашни цареви; незналице  мудраци; јуродиви и бедни говорници; луди богаташи; нису услишена притворна писања лукавих; објављене кривице лукавих и тврдица; нечиста обмана среброљубаца, а објављена трулост дволичних; све је јавно, наго и откривено пред Судијом – Богом.

Како су нечисте њихове душе? како им смрде тела од блуда? И како су им тела незасићена блудом? Како су испрљали и тела и душу, и не очуваше оне чисте одежде, које су обукли на дан Крштења?!

Како су се без стида и срама предавали једењу и распусном блуду, пунећи безмерно своја црева, смрдљива црева, која су један обичан мех?! Са самодовољством и самосавлађивањем нису ходили; сва своја блага сластима поверише, и из сладости у сладост, као свиње по тињи, блату, ваљаху с у помислима грешним: злим намерама, празним разговорима, блудним песмама, дане и године своје проживеше. Како у слепоћи променише срце своје и ум не примише науку Христову и не одрекоше се ђавола?! Како застранише с правог пута, и по тами незнања ходише, и сну лењости предаше се, и у дно места вечних мука падоше?! Како се удаљише од света добрих дела, заволеше таму, да би ходили широким и пространим путем греха?!

Како заборавише Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа Долазак и многих Његових блага небројених; очистише се водм у божанском Крштењу и примише Духа Светог и украсише се миром радованија, а ради ништавне, гнусне и пролазне страсти, одрекоше се оваквих и толиких дарова, радећи у себи духу лутања и прељуба?!

Тешко онима, који су оставили синовство Божије и пошли за сластима овога света! Тешко онима који су слушали само световну науку! Тешко онима који оставише светлост Истине! Тешко онима који ходе по ноћи греха! Тешко онима који остављају дан Боговиђења! Тешко онима који се предају рђавом обичају смеха! Тешко онима који се дотерују, да би уловили душе ранама блуда и увалили је у глад нечисту!

Заиста је ђавоља удица, велика и једина брига, дотеривање и украшавање тела. За оне који желе и траже спасење ово је мрско. Тешко опадачима, који клеветају своје другове! Тешко дошаптавачима, који раздор стварају и немир граде! Тешко онима који се лажно куну ради пролазних страсти! Тепко онима који своју заклетву газе! Тешко онима који угађају своме трбуху и којима су црева Бог! Тешко пијаницама!

Блажен је онај који у свима овим случајевима, обуздава и себе смирава ради Бога и себе понижава и осуђује ради Бога! Такав ће од Бога Вишњега бити уздигнут, од Анђела похваљен, и на Страшном Суду са леве стране неће стати!

Блажен је човек који проводи време у молитви,  трпи у посту, са радошћу стоји на бдењу, бори се и од себе одгони сан и коленопреклоно хвали Бога, бије се у прса, удара по лицу, уздиже руке горе, управља очи своје ка небу ка Господу, размишљајући о Оном, Који седи на престолу славе и срца и утробу испитује и растреса. (Апокалипса 2:23).

Он ће наследити вечна блага; он ће постати друг, брат, син и наследник Божији. Овога ће засијати лице као сунце у Дан Суда у Царству Небесном.

Онај који воли истину и љуби правду другом Божјим постаје. Онај који лаже, друг је ђавола. Онај који не воли превару, спасава себе од проклетства. Онај који трпи искушења греха и побеђује их, као Исповедник, венчава се пред престолом Христовим, који у искушењима ропће и негодује, придружује се тузи и болу, пада и малаксава духом, хули и себе обмањује, и ум глух има, он је изгубио надање на Бога.

Само кротки, тихи и смирени од Бога ће бити прослављени, од Анђела прослављени и од људи поштовани. Жалосни, љути, огорчени, раздражљиви – проклети су од Бога. Такви се хране грожђем горчине ђаволове, пију вино гњева змије, и неизлечиви јад аспиде. Чисти срцем видеће славу Божију; испрљани умно, чини зло, видеће ђавола. Који имају непристојне мисли, и злом се уче на искренога свога и забрањују себи да живе у Божјем општењу. Који лице своје мажу мирисним мастима, белилом и руменилом, на огледалу дотерујући се, да би ловили и преварили душе других у нечистим жељама и непотребним похотама жеља сатанских, у Дан Страшнога Суда, побожност неће стећи, но ће као презирачи заповести Божијих, бити у вечним мукама.

Ко злоупотребљава доброту ближњега, уживања рајских биће лишен. Они који се радују паду других у грех, сами падају у грех. Они који желе туђе благо, своја ће добра изгубити и погинуће.

Хвалисавци који желе пролазну славу и горди, и они који више људима угађају него Богу, биће са ђаволом осуђени. Лицемери ће се са ђаволом мучити. Који без потребе тело своје наслађују, остављају душу гладном. Који у раду греше, и без потребе, свесно – и не кају се, мучиће се са неверницима.

Они који говоре: „у младости да грешимо“ и „у старости покајаћемо се“, од демона се обманути и заведени, због тога што свесно и слободно, по својој вољи греше, или пристају на грех, на покајање не мисле, нити стигну да се покају, но их још у младости срп смрти посече, као Амона цара Јудејског, који је прогњевио Бога својим нечистим намерама и прљавим помислима, говорећи: данас да грешим, па ћу се сутра покајати.

Ови полудеше у мислима својим, и помрачи се неразумно њихово срце, јер данашњи дан изгубише, тело уништише и опоганише, и душу окаљаше, и разум помрачише, и мисли потамнише, и савест спалише, и сутрашњи дан украдоше, јер их смрт затече изненада – непокајане и неприпремљене. Они који не плачу ради пада у грех блуда, и не ридају ради пада у глиб чињења прељубе, и не плачу ради прљавог мужеложништва, горко не плачу за мрски грех малакију, рукоблудије, не могу искрено у души да се кају за учињене грехе, неће се поправити у будућности. Они који не траже оно што је изгубила душа њихова, нису очували ни оно што их обраћа на пут спасења. Онај, који не рачуна губитак прилога и главу ће изгубити.

Који се не труде разумно, и не трезне се у молитвама, заробљени су од хладних помисли, па заробљени ипак раде за зле обичаје, мада их не желе, нити их воле. Они који нису будни и трезвени у певању Псалама, Богослужењу, сами себе поткрадају и у губитку су; подлежу лако искушењима греха. Који нису будни у слушању Божанствених речи, но сну и лењости себе редају, остају са пет лудих девојака изван одаје небеснога Женика.

Који за оружје пост имају и од угађања трбуху уздржавају се, убијају у себи грешну жељу блуда. Који заповести Божије не поштују и не чувају, од ђавола бивају рањавани и бачени у огањ вечни. Који се удаљавају од Свете Цркве и причешћа Светим Тајнама, непријатељи Божији постају и другови ђавола. Да се посраме јереси безбожних јеретика!

Пошто испита срце, и тело испитује, и оштрицом са обадве стране оштријом од свакога мача, долази до раздвајања тела и духа, чланова и мозга, преиспитује најскривеније наше мисли и осећаје срца. Тада, дакле, не само један делић, из мноштва делова, но целокупног себе видећеш пред Судијом Праведним, Који седи и суди.

И као овцу кожа што не може да заштити од вука, исто тако ни ми не можемо наша зла дела да сакријемо, нити мисли своје да прикријемо. Нема те творевине, која не би била позната Ономе, Који суди. Све је пред Њим откривено и видљиво је у очима Његовим.

Према томе, устанимо са Божјим заповестима противу телесних страсти, смиримо помисли горде о празној слави и хвалисању; пођимо у бој против злога духа. Настојмо да наше мисли буду трезвене; уништимо грешне помисли; имајмо молитву без роптања; ум трезвен, мисао увек будну, савест чисту, уздржљивост трајну, пост нелицемеран, истинску чистоту, љубав искрену, чедност неокаљану, смирење чисто, истинито, певање Псалама истрајно, читање без хвалисања, и коленопреклоњење без гордости, молитву топлу, живот чист, реч истиниту, гостопримство искрено и без роптања, трпљење истрајно и мило; без испитивања подај милостињу свакоме који се за њу обрати; престанимо са потоком жучи, истребимо гњев, да удаљимо од себе тугу, раздраженост да убијемо у себи, жалост да нестане, среброљубље да искоренимо; да се не плашимо општега закона смртности, који носи цео род људски, но да се бојимо Онога Који може да погуби душу нашу.

Смрт је истинита, не само кад раздваја душу од тела, већ је страшна када одваја душу од Бога. Бог је Извор живота, а ко се одваја од Извора живота, умреће.

Ђаво је отац смрти. Он је као непријатељ силно наоружан да нас у све те дане победи, и повеже, и да нам каже: „Победих Христове војнике, мекоћом свога лукавога опхођења, и умиљатим гласом својим савладах их; обманух њихов слух; гордошћу, славољубљем и прождрљивошћу заробих. Узех им полако врлине, испрљах их похотама, дадох им да пију вино, и да се раздражују; одвојене од Бога бацих и у пропаст блуда.“

Не дајмо нечистим демонима да се церекају над нама; ми имамо Бога, Који је наш Спаситељ, а демона победитељ. Будући да смо и ми телом сплетени, не можемо избећи смрт тела, но не дозволимо да нас ђаво збуни, устанимо и покренимо се свом снагом да би победили нечастиве демоне.

Ако страх Божији имамо у срцу и у души будемо носили сећање на смрт, па ако нас демони нападну свим својим најјачим оружјем, ништа нам не могу напакостити. Они су као овнови који ударају главом о стену тврду. Нека стену тврду и нас нађу, када је Господ са нама, Коме припада слава, чест и власт у све векова.

Амин.

Православни-одговор.орг

 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 31 јул 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.