header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Васкршња посланица Епископа канадског Г.Г.Георгија
Васкршња посланица Епископа канадског Г.Г.Георгија Штампај Е-пошта
недеља, 15 април 2012

 РАДОСТ  ЗА  СВЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ!

Мину још једна година и опет смо у празничном размишљању о Васкрсу Христовом – празнику над празницима и торжеству над торжеством. Овај празник нема премца, јер нема већег значаја од значаја Васкрсења Христовог. Вјерујући народ има своју наду и утјеху у Васкрсењу – у животу у праведности. Тамо гдје правда влада и мир царује.

Христово Васкрсење је стуб наше вјере и наде у наше васкрсење, најрадосније остварење пророчких ријечи и предсказања о доласку Месије искупитеља. Његово Васкрсење је васпостављање новог Адама, повратак у првобитни рај.

Христос је смрћу побиједио смрт, и то је, браћо, побједа наша. Чиме је Господ побиједио смрт? Васкрсењем својим! У историји рода људског нема догађаја, нема таквог свједочења, јасног и непобитног, до васкрсења Христовог (преп. Ава Јустин, Филозофске урвине, Мисли, стр. 69).

“Христос је вододелница људске историје: до Њега – историјски прогрес је био немогућ, а од Њега – он постаје могућ” (Мисли, стр. 70). То је побједа којој се могу радовати сва људска бића, од првоствореног по посљедњег. Све друге побједе дјелиле су и дијеле свијет. На примјер, када један владар побиједи другог, тај се радује а други жалости. Христова побједа једнако доноси радост свима, јер кад Христос Васкрсе, “зарадова се земља”. Та јединствена побједа никога не порази а свакога ојача. “Васкрсење Христово је највећи потрес у сфери људског живота. Њиме је центар људског живота пренесен из смрти у бесмртност, из времена у вечност. У бесмртност људи улазе једино кроз двери Васкрсења Христовог”, вели Ава Јустин (Мисли, стр. 87). “Грехом је човек постао смртан и пролазан; васкрсењем Христовим, он постаје бесмртан и вјечан, поново” (исто, стр. 88).

“Између свих хришћанских празника Васкрс има то преимућство, што је омиљен код оних, који се непоколебиво држе свеколиког црквеног учења и код оних којима од хришћанства више није остало до имена и Васкрса”, напомиње Свети Владика Николај.  Хришћанства без Васкрса нити је било у историји, нити се оно такво да замислити.

Васкрс је празник којим се празнује оно што је бесмртно и вјечно у човјеку. Васкрс је празник већи и од Божића, јер је Христос, побиједивши смрт коју нико од људи није могао побиједити, доказао да је Бог.  Васкрсењем је доказао да се о Божићу родио Бог.

За нас, Србе православне вјере, Васкрс је најрадоснији и најзначајнији празник. И најсимболичнији. Јер само вјечне вриједности чине великим и човјека и народ. А проблем вјечних вриједности ријешен је Васкрсењем Христовим. Зато Ђакон Авакум онако лијепо пјева: “Срб је Христов, радује се смрти”. У тој авакумовској – светосавској вјери у бесмртност човјекова бића и народне душе, огледају се и сва наша надања и сва вјера. То је једина нада оних који на светим огњиштима Српског Јерусалима опстају. Како би, без наде и вјере своје православне, дочекали сутрашњи дан?

Православље је душа нашег народа. А ко је дао душу српству? Дао је Свети Сава. Чували је богомудри гуслари и пјесници народни, у свим мучним збитијима и недаћама, као вјечну и највећу вриједност. Срби су увијек били непобједиви када су се светосавским оружјем борили за своју душу, своју слободу и правду.

“Живи Христос је гаранција наше вјере. Христос, који је живио тридесетину година у Галилеји и Јудеји, није учинио ни милионити дио оних чуда која је учинио Христос који се после смрти јавио својим ученицима. Овај други Христос управо је засновао Хришћанство. Овај други Христос је гаранција наше вјере у смислу живота и васкрсења мртвих” (Епископ Николај, Изнад гријеха и смрти, Сабране мисли, стр. 150).

Зато се данас, док празнујемо Васкрс, сјетимо шта он значи за нас Православне хришћане. Окренимо себе и будимо са Христом, а не очекујмо да се Христос окреће и буде са нама. Он је увијек ту.

Нека да Бог да нам и овај Васкрс дође у радости,  те да и ми са Анђелима запјевамо: “Ангел вопијаше Благодатњеј...”

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш владика канадски

 Георгије

 http://istocnik.com/vesti/282-vaskrsnja-poslanica-episkopa-kanadskog-georgija.html

Последњи пут ажурирано ( недеља, 15 април 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 39 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.