header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow РЕЧ СВЕТООТАЧКА arrow Свети Отац Алексеј Мечов: Савети о духовном животу
Свети Отац Алексеј Мечов: Савети о духовном животу Штампај Е-пошта
уторак, 30 октобар 2012

 - Како човек може задобити смирење? Окрени се ка унутра чешће; сматрај себе горим од других.

 - Без обзира у који си грех пао, покај се; Господ је са отвореним рукама спреман да те прими.

 - Буди као дете у свему –како у питањима вере, тако и у питањима живота.

 

- Пази на себе. Желиш да живиш духовним животом – пази на себе. Сваке ноћи испитуј шта си радио током дана. Захваљује Богу за добро и кај се за лоше.

- Из разлога што је „Молитва Господња“ скраћено Јеванђеље, треба јој се прићи са припремо.

- Ради на подизању своје млађе браће и сестара; утичи на њих примером; запамти да ће покупити твоје мане. А Господ ће те сматрати одговорном за то.

- Када видиш нешто лоше у онима око тебе, одмах гледај на себе – да ли си ти можда узрок тога? Када те лоше помисли нападну, посебно у цркви, мисли о томе пред Ким стојиш или отвори срце и реци: „О Госпођо, помози ми.“

- Ако си нападнут мислима сумње, нарочито пред Свето Причешће, одмах реци: „Господе верујем, помози моме неверју!“

- Не треба да осуђујеш друге; у туђој кући, ако служе мрсну храну у посни дан, нема потребе да будеш презрив и да је одбијеш. Код куће можеш да се искупиш за овај пропуст, или појачањем физичког поста или, још важније духовним постом, т.ј. обуздавањем раздражљивости, неосуђивањем, итд.

- У свему човек треба да се понаша на следећи начин: нешто треба да се учини; мисли одмах како би Исус Христос чинио у том тренутку. И нека те ова мисао увек води. На овај начин све лоше и грешно ће постепено да те напусти.

- Не благосиљам да о било коме кажеш било шта, што би могло да покрене кружење трачева; о поучном, међутим, или благотворном, наша је дужност да говоримо.

- Да је лако спасити се, требали би да сви постанемо Светитељи још одавно.

- Лоше помисли су те напале – веома је могуће да се ниси молила довољно. Мораш их одагнати. Чим приметиш лоше мисли – ако постоји само једна, почни да се молиш; ако их има више, узми озбиљну књигу, или почни да радиш нешто.

- У цркви стој даље од оних који воле да причају.

- Време је да одагнаш неозбиљне мисли; мораш усвојити озбиљан став према свему.

- Није достојно постати раздражљив, није достојно... Жели срећу свима, и сама ћеш бити срећна (савет против зависти).

- Ти не слушаш духовног оца; то значи да ниси одана Богу. Преклињем те, ради Бога, пази на себе, ради Бога, буди пажљива... Царство Небеско на силу се узима (Матеј 11:12) и само они ко јисе присиљавају ће се радовати. А ти једва да си прст подигла.

- Установи строгу дисциплину у свом живот, у свим видовима; време за учење, време за читање, итд. Ако треба идеш негде – напред, да читаш нешто – зашто не; али у свему овоме установи поредак.

- Баћушка је ово сматрао нечим неопходним, нужним. Живећи у дому, иако ме нико није спречавао, нисам могла да се уклопим у било који оквир, нисам могла да успоставим никакав распоред; у основи, нисам видела неку потребу за таквом дисциплином. 

У исто време, желела сам да ми Баћушка да радим нешто као врсту (спољашњег) подвига, и питала сам га за то. У почетку ми није одговорио, али када ме је питао да ли сам развила режим, одговорила сам да једноставно није ишло. Слушао ме је у тишини, и никада ме није укорио, али у одговору на питање да ми да подвиг, коментарисао је са осмехом: „Рекао сам ти: установи одређени распоред (у твом животу), а ти ми увек говориш да не можеш.“

Тек тада су ми се твориле очи, и видела сам свој ужасан став према саветима Баћушке – непослушност и недостатак озбиљности. Нисам давала много значаја једноставном и наизглед „чудном“ подстицају да дисциплинујем свој живот, али Баћушка, како је изгледало, гледао је на то, као на врсту „подвига“ за мој карактер. Касније ме је опет подсетио на ово веома озбиљно: „Дисциплинуј свој живот, без пропуштања...“

- Молитва захтева мирноћу, а ти је немаш тренутно. Ти биваш одвучена у различитим смеровима. Такоће, умараш се веома физички. Под таквим условима, молитва неће ићи добро. Пре свега је потребна мирноћа; не можеш бити уземирена. Ја сам увек у стању да се молим, али ти не можеш очекивати то од себе. Када живот иде као твој сада, човек се мора молити умом и не обраћати пажњу на то да срце не одговара. Проникни у речи молитве и не брини, нека само буде са умом, моли се некако, али моли се, моли се.

Немој захтевати од себе оно што не можеш дати сада. Не падај у очајање. Твој живот ће се смирити и тада ће бити могуће, али не сада; сада не можеш.

- Исусова Молитва – то је озбиљан посао. Мораш стално имати Господа пред собом, као да стојиш испред неке веома важне угледне личности, и да се хвалиш у константном разговору са Њим, тада ћеш искусити узвишено расположење.

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/saveti_Otac_Mecov.htm

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 март 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 48 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.