header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Валериј Духањин: Да ли ће 21. децембра бити смак света
Валериј Духањин: Да ли ће 21. децембра бити смак света Штампај Е-пошта
недеља, 16 децембар 2012

 Већ неколико година у медијима активно се разматра тема „тачно израчунатог“ краја света 21. децембра 2012. године. Интернет се шарени од аргумената, краткометражни филмови су ту, спремни да коначно убеде да никаквих шанси за даље преживљавање за људски род нема (на једном сајту је чак укључено рачунање времена према поноћи 21. децембра: дакле, када одброји до нуле, тада ће се и време завршити).

Вредни истраживачи – езотерици сакупљају у једно разбацана пророчанства древних питија, сибила, хијероглифе кинеске Књиге промена, предсказања безумног пророка Мерлина и све остало – чак до финансијских прогноза савремених интернет програма, не заобилазећи, наравно, да помену и Откровење светог апостола Јована Богослова… Ето, све до танчина указује на 21. децембар 2012. године као на крај света. Основно позивање се врши на календар Маја који је направљен до тог датума: тобож ће управо у том дану „сунце ући у црни прелом и тада ће наступити крај света“. Управо је са календаром индијског племена Маја све и почело, али ћемо о о томе мало касније.

Гласине, као што им је и својствено, растући, добијају најчудније облике и форме. Најоптимистичнији од људи који су поверовали гласинама верују да крај света у децембру, највероватније, неће наступити, али нека еколошка катастрофа ће ипак да се догоди – свет ће потамнети, температура ће се спустити од -50 целзијусових степени, жице ће се следити, и моћни магнетни талас који ће кренути од сунца ће уништити све електричне уређаје, тако да ће преживети само они који имају пећ и живе у кући. Имајући искуство животних промена, човек се лако одаје песимистичним прогнозама. Ето, већ и у црквеној средини може да се чује да ће 21. децембра бити врхунац краткотрајне апокалипсе. Једна моја познаница, поодмаклих година, која је пожелела да купи усисивач пре свега овога, решила је да уместо усисивача купи пећ. „Дрхтаће од страха где страха нема“ (Пс. 53:5) – речено је за такве људе у Светом Писму.

Ископина из мексичког градића Тортугеро која је направила толико много буке.

А шта је изазвало страх? Читава компликована аргументација заштитника краја света коју нема смисла у потпуности наводити, има основну схему: у календару Маја историја пролази неколико циклуса и ето, последњи прописани циклус се завршава по низу поузданих верија – 21. децембра 2012. године.

Уопште, чак и са позиција мајанских племена крај света у указаном дану је крајње сумњив. На пример, археолог са Бостонског универзитета, Вилијем Сатурно, који је водио експедиције у џунгле Гватемале не тако давно, открио је најдревнији мајански календар: астрономске таблице са информацијама о интервалима месечевих мена. Ове таблице не поседују никакве информације трагичног карактера о 2012. години, а у самом календару постоје израчунати миленијуми и након 2000-те године.

Представа да ће се крај света догодити 21. децембра 2012. године заснована је на натпису који је пронађен 1950-те године у градићу Ел Тортугеро, у мексичкој држави Табаско. На споменику из седмог века након Христовог Рођења, говорило се о животу локалног владара, његовом рођењу, владавини, о томе како је освајао суседне земље. У тексту се такође говорило да ће се након одређеног времена завршити велики историјски циклус – 13-ти бактун – и тада ће се нешто догодити. А шта конкретно, није успело да се види из лоше очуваног натписа. Једни истраживачи то тумаче као обнову целокупне творевине, други као посебно јављање божанства, трећи као прекид свега старог. Датум завршетка бактуна хипотетички одговара 21. или 23. децембру 2012. године.

Без удубљивања у мистику, овде се говори само о завршетку календарског циклуса, исто као што се и рачунање православне Пасхалије увек врши на одређени период након кога следи продужетак. Да је племе Маја до сада постојало на неопходном културном нивоу, оно би без сумње наставило календар.

Ако се удубимо у садржај мајанског календара видећемо уобичајену незнабожачку митологију у коју ће савремени човек тешко поверовати. Сагласној тој митологији, људи се појављују на свету као резултат неколико божанских експеримената, стварају се час из прљавштине, час из дрвета корала и трске, а садашњи људски род је створен из језгра кукуруза. Сам људски род, по мајанском календару (узимајући у обзир да су богови уништили претходна покољења) појавио се 3113. године пре Христовог Рођења.

Замислимо најтрагичније тумачење мајанских предсказања (хипотетички је та верзија допустива имајући у виду да је по индијанским представама свака историјска ера завршавала пропашћу живих бића). Али, одакле је племе Маја црпело своја откровења о првим и последњим временима?

Жртвоприношења америчких индијанаца

Маје су биле незнабожачко племе које није имало праву представу о Небеском Оцу. Оно се клањало боговима и приносило им крваве жртве. На жртву су хладнокрвно приношени људи посредством вешања, дављења, тровања, пребијања, па чак и живог закопавања. Најсуровији начин жртвоприношења било је отварање грудног коша и чупање срца које је још куцало. У племену Маја сматрало се да су боговима потребне сличне жртве. Какви су то богови који захтевају крваве жртве и људска мучења, а заузврат дају нека своја откровења. Ко је у духовном свету спреман да иступи у улози богова, када су људи изгубили везу са Истинитим Богом? У 96. псалму цара Давида написано је „Јер су сви богови у народа демони: а Господ је небеса створио“ (Пс. 96:5). И ако говоримо о откровењима тих „богова“ сетимо се да је ђаво „лажа и отац лажи“ (Јн. 8:44). Демон никада неће рећи истину, у најбољем случају ће рећи само неки део истине и то увек са примесом лажи.

Циљ демона је да унесе смутњу, посеје панику, паралише силе за делање. И ето, видимо да се људи сујеверно боје неких бројева и датума, као да нашим животом не управља Бог већ хладни фатум и одраније написана судбина.

Господ Исус Христос је недвосмислено говорио: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески“ (Мт. 24:36). Чак анђели, а тим пре пали анђели, тај датум не знају. Следи да сваки конкретни датум краја света који људи објаве представља заблуду и да се никада неће испунити. Штавише, у Светом Писму је написано да Судњи Дан неће доћи када га буду вредно израчунавали, већ: „када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија“ (1 Сол. 5:3). Бог посрамљује људске измишљотине, јављајући Свој Промисао онда када човек не рачуна и не очекује. На тај начин, за хришћанина Свето Писмо даје врло јасан критеријум у вези са свим апокалиптичним бројевима: ако неко одређује конкретни датум краја света, значи да се тог дана апсолутно никакав крај света неће догодити. Зато би хришћанин требало свим предсказивачима и људима који рачунају последња времена да одговори речима Светог Писма: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти“ (Дела ап. 1:7).

Без воље Оца Небеског: „ни једноме од вас неће пасти длака с главе“ (Дела ап. 27:34). Свето Писмо сведочи: све је под влашћу јединог Бога, а не људских рачунања или покварених замисли палих анђела. Нема детерминизма, Бог управља светом, узимајући у обзир слободни избор људске воље, имајући Свој Промисао за сваку, и најмању честицу Васељене. Граду Ниневији је било предсказано страшно разорење због греха њених становника, али се Бог смиловао и поштедео град ради покајања људи који су живели у њему. А Содом и Гомору чак нису ни упозоравали: пороци људи, њихова непокајаност били су такви да је Бог одатле извео само праведног Лота са породицом, и огањ са небеса је уништио развратне градове. Значи – све је у рукама Божијим. У сваком тренутку са сваким од нас може да се догоди било шта. Побеђује само онај који увек и свуда стреми да буде са Богом: „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим. :8:31)

На крају крајева, истинско откровење о судбини света може дати само Бог и Он га је и дао у Светом Писму. Није случајно у Библији последњи дан назван Даном Господњим. То јест, тај дан је у потпуности под Божијом контролом, то је управо Његов дан, који је Он једини одредио и који ће Он јавити у време које је Он одредио, а не изазван духовно-моралним стањем света или чак техногеном ситуацијом на планети Земљи, тим пре неким смешним рачунањима незнабожачког племена које је давно изумрло.

Јер свемоћ Твоја је увијек с Тобом, и снази мишице Твоје ко ће се супротставити? Јер је цијели свијет пред Тобом као зрнце пијеска на теразијама и као кап јутарње росе на земљу пале. Ти пак све милујеш, јер Ти се све може, и превиђаш гријехе људске ради покајања. Зато што сва бића љубиш и ништа нећеш презрети од онога што си саздао пошто их из мржње ни стварао нијеси. А како би нешто и опстало, да то Ти нијеси хтио, или оно што Ти нијеси призвао (у биће) како би се одржало? Зато све и сва поштеди, јер је Твоје, Владико душељупче!“ (Прем. 11:22-27).

Као што Сам Бог није под контролом Своји створења – планета, звезда, људи и анђела, тако ни Његов дан није под контролом било чијих рачунања, планова и замисли. Зато је дан Господњи немогуће израчунати посматрањем звезда, компјутерским програмима или веровати изјавама екстрасенса, шамана и медијума.

Ако погледамо на историју људског рода, видећемо да је очекивање краја света и одређивање за неки близак дан увек уобичајена појава. Тако је било и 1000-те године након Христовог Рођења, а затим и 1037. када су мислили да треба рачунати миленијум од тренутка Христовог Вазнесења, плус три и по године деловања тајних безакоња. 1492. годину након Х.Р. (то јест, 7000 од стварања света) у Русији су скоро свуда сматрали последњом. Пасхалија је била израчуната само до те године, многи 1491. године нису засејали поља због чега је почела глад. Тако је било и 1666. године у којој су видели број антихриста, и са тим датумом су повезивали и црквене реформе које су се одвијале. „Јеховини сведови“ су рачунали крај света за 1874, 1914, 1925 и 1975. годину. А други преваранти и пробисвети су објављивали крај света за 1980, 1993, 1995, 1999, 2000, 2008, 2011 годину – људи су се спаљивали, убијали међусобно као вид самопожртвовања или су се затварали у пустиње, желећи и директно да приближе крај.

Ако се замислимо, за хришћанина је актуелнија његова, да се тако изразимо, лична есхатологија. Стотине хиљада, можда и милиони људи напустиће овај свет до 21. децембра 2012. године из потпуно природних разлога (сваке секунде, по статистици, умире два човека у свету). Много више ће га напустити касније. Њихов лични крај је за њих актуелнији, од краја целог осталог света.

Каквим ћемо се јавити пред Христом? Шта ћемо показати Богу у скривеним ризницама свог духа? И шта је мени до краја света, ако због својих грехова могу заувек да будем осуђен на пакао? Са друге стране, какву ће штету праведнику учинити катастрофа планете, ако је његова душа, због своје чистоте, сједињена са Творцем васељене?

Међутим, човек је радознао. Он жели да зна будућност, жели да од раније осмотри све могуће непријатности. И Бог нам је открио завесу тајни у мери у којој је то корисно за нас. У Светом Писму су откривени знаци апокалиптичног времена. Ове знаке је неопходно знати да не бисмо журили да у сваком објављеном датуму са страхом видимо крај света.

Страшни Суд, икона

Свети апостол Павле у једној од својих посланица почиње откровење о будућој судбини света са упозорењем: „Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити… као да је већ настао Дан Христов“ (2 Сол. 2:2). А затим о самом дану апостол објашњава: Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи док најприје не дође отпадништво и не појави се човјек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог (2 Сол 2:3-4).

Овде се говори о појави антихриста као светског владара који ће примати религиозно поклоњење. Не може да наступи крај света док Бог не дозволи да се појави Његов најватренији и најмрскији противник.

Царство антихриста, као што се може закључити из Откровења Јована Богослова, трајаће потпуно одређено време, три и по године, што је означено или симболички: „вријеме и времена и пола времена“ (Отк. 12:14) (то јест, сагласно многим тумачењима, годину, две године и пола године) или конкретније: „хиљаду и двјеста и шездесет дана“ (Отк. 12:6).

Апокалиптичка звер са седам глава која излази из мора. На свакој глави њеној - имена  хулна. Детаљ минијатуре Гераде Ландсбергске, крај XII века

Свети Андреј Кесаријски, чувени тумач Откровења светог Јована Богослова који је обухватио тумачења отаца који су живели пре њега, такође појашњава да ће царство антихриста трајати три и по године: „Када се ђаво у лицу антихриста наоружа на Цркву, онда ће изабрани и најдостојнији, презревши грађанске почасти, сујету и задовољства, побећи, како говори Методије, у пустињу, туђу бешчашћа и плодотворну за оне који љубе добро, и тамо ће избећи нападе демона и злих људи. Истина је да ће и физичка пустиња спасити оне који беже од напада одступника и антихриста у планинама, пустињама и земаљским гудурама, као што је пре тога спасавала и мученике. Три и по године је рок током кога ће владати одступништво… Са посебном силом ће се то (духовно снажење праведника – В.Д.) извршити у време антихристовог доласка који ће владати одређено време, како се говорило више пута и раније – три и по године. Тада ће можда, они који се сакрију у физичкој пустињи – планинама, гудурама и пустињама – избећи његове замке“.

Ако макар ова предсказања упоредимо са нашом стварношћу – онда због одсуства „сина погибељи“ током последњих три и по године – крај света 21. децембра 2012. године треба одложити.

У великој мери објављивање конкретних датума представља појаву исте врсте као и духовно самозванство, када се појављују лажни христоси и лажни пророци. И у једном и у другом случају кратковиди људски род поверљиво прима самоуверено објављени број или самоуверено објављеног „месију“.

У Јеванђељу читамо: „И запиташе га говорећи: Учитељу, када ће то бити? И који је знак када ће се то догодити?“ (Лк. 21:7). То јест, када да чекамо Тебе, када ће доћи последњи дан када ћеш се Ти јавити? Христов одговор у Јеванђељу гласи: „А Он рече: Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у име Моје говорећи: Ја сам, и: вријеме се приближило. Немојте, дакле, ићи за њима“  (Лк. 21:8).

Познати византијски тумач, Ефтимије Зигабен је овај текст објасно овако: „Доћи ће, говори, под Мојим именом, да би увели у заблуду оне који ће им поверовати и сваки ће говорити да „сам Ја“, то јест Христос, и да се „време приближило“, то јест Мој Други долазак. „Немојте ићи за њима“ или за било ким од њих“.

Дакле, нама говоре, да је у децембру 2012. године време апокалипсе дошло, а Христос говори: не идите за онима који то тврде. Кога да послушамо?

Међутим, велики део сујеверних људи који са појачаном пажњом гледа у медијима ширење страшних пророчанстава о децембарском крају света, свеједно наставља, као за сваки случај, да иде на посао, зарађује новац, припрема се за Нову годину, као да изражава древну мудрост: „припремај се за смрт као да ћеш умрети данас, а ради као да ћеш живети сто година“, доживљавајући причу о 21. децембру као занимљиву басну о којој можеш попричати са пријатељима, али која није у стању да кардинално измени нечији живот.

Ипак, слични страхови одвлаче многе људе од решавања реалних, насушних проблема. Уместо да би активно учествовао у животу и унео лични допринос за његово преображење, такав човек се забија у ћошак, претходно сакупивши храну, шибице и дрва. А затим, када се ништа не буде догодило, он ће поново куповати усисиваче уместо пећи и чекати ново пророчанство о крају света.

Дух света је испуњен песимизмом. Желећи да што више да уграби, прогута и искористи, човек се држи за материјална блага као за једину своју срећу. И у том смислу се последњи дан доживљава као потпуни слом животних планова. Хришћанство последњи дан не доживљава као планетарну катастрофу, већ као дугоочекивани сусрет са Спаситељем Исусом Христом, који победоносно долази у Својој небеској слави. „Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од гријехова својих, да дођу од лица Господњега времена утјехе, и да пошље унапријед назначенога вам Христа Исуса, Којега треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада“ (Дела ап. 3:19-21).

Први хришћани су живели том јасном вером да се Спаситељ вазнео да би припремио обитељи на Небесима за Своја верна чеда, а затим ће се, у рок који је Он одредио, вратити по нас, како су о томе у време Његовог Вазнесења рекли свети анђели: „Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо“ (Дела ап. 1:11).

Вазнесење Господње, VIII-IX век; манастир Св. Катарине на Синају

У молитви Господњој, коју хришћани изговарају сваки дан, постоје речи: „Оче наш… да дође Царство Твоје“. Управо то ми чекамо – јављање Царства Божијег, које ће заменити илузије земаљске среће истинским добрима за које је речено: „Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе“ (1 Кор. 2:9).

Још бих желео да напоменем да ево већ две хиљаде година Црква носи освећење свету око нас и у црквеном календару је сваки дан посвећен неком светом догађају или празнику неког светитеља. 21. децембра се празнују неки од 70 апостола и руски светитељ, преподобни Кирил Челмогорски. Али оно што је још важније је да је то дан пред посебно важан празник о коме мало ко данас зна – зачећа Пресвете Богородице, преко Које је у свет дошао Христос, који је разорио све страхове незнабоштва. И објављивати крај света уочи празника Пресвете Богородице значи заборавити на Свету Дјеву, Покровитељницу и Заступницу пред Богом, чијим молитвама се у многоме и држи наш свет.

Икона  „Неочекивана Радост“

22. децембра се празнује и потпуно прекрасна икона Мајке Божије – „Неочекивана Радост“. Ова икона је донела спасење човеку-злочинцу који није очекивао од Богородице никакву духовну милост. Нека за људе који панично верују у крај свега 21. децембра следећи дан постане неочекивана радост у коме ће они хвалити Бога који је разрушио замке лукавих смутитеља и помоле се Божијој Мајци која стрпљиво моли пред Богом за све сујеверне и малодушне, страшљиве и преступне, помоле се Оној, Која простире Свој покров над њима у свако – чак и последње – време.

http://www.pravoslavie.ru/put/58123.htm

http://www.svedokverni.org/kraj-sveta-21-decembra-valerij-duhanjin/

Последњи пут ажурирано ( недеља, 16 децембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.