header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Други одговор из Македоније Владимиру Димитријевићу
Други одговор из Македоније Владимиру Димитријевићу Штампај Е-пошта
петак, 25 јануар 2013

Одговор Влади и свим Србима који нам желе добро

Драги Владо и браћо Срби!

Најпре хтио би да ти захвалим тебе Владо на твоје лепо написано писмо, на твојој љубави према нама и нашој напаченој отаџбини! Да, комунисти су направили велико зло по православним земљама, ал да је било другачије, ја можда, не бих ни разумео твоје писмо. Овако, у титову Југославију, учили ми српски језик, слушали и певали српске песме, учили лажну историју, па сад, хвала томе разумео сам. Да будем искрен, у вези идентитета, нама Македонцима то је мање зло- јер како кажу, Тито нам је створијо нацију.

И то је још једна више ствар да ви не волите Тита- као противника великосрпским идеалима. Али Тито је ту најмањи кривац, он је само оваплотијо идеју која је створена много пре њега и комуниста, од стране српских националиста пре и после балканских ратова- кад се управо видело да светска политика неће допустити жељу народа који живи у Македонији, а коју је спроводила Царска Русија, баш тамо код Сан-Стефано! Ал полако све по редом.

Зато и међу твоих редова у писмо пише: „За мене је срце ваше родине, која је и наша, Свети град Охрид“! Ваша је била кад сте је силом узимали. Први пут до Прилепа, освоио је свети краљ Милутин, а после Милутина цар Душан- оно што је преостало; па, отуда и све песме и приче о краљевича Марка, задужбине, цркве и манастире, за што им велико хвала! Но, они су знали да ти људи нису Срби, иако су им као Словени били веома блиски. Знали су, јер никада пре нису били на територии Македоније. Знали су, јер у тим људима још увек је било витешко срце и велики слободорски дух Цара Самоила. А зна се чији је цар био Самоило! Знали су, јер ти људи нису као сви Срби свештеним трепетом памтили лик великог измеѓу светих св. Савe архиепископa свих српских и поморских земаља, који је за време свог живота обилазио Македонију због „неправде“ створене автокефалном Охридском Архиепископијом. А какви су то Срби ако не поштују светога Саве као прави Срби? (Иначе мени је св.Сава један из омилених светитеља, ако се могу тако изразити, ал оно што за Србе је св. Сава за мене то је св. Климент).

Знала је и Византија који је тај воинствени народ и њихови цареви у Константинопољу нису добијали надимке „Србоубијце“ него мало другачије. Нису они уништавали Охридску Архиепископију (смешно је хвалити се да је битољски округ припојен охридској епархии), веч су се старале да свештена права те лепотице остану недодирнута. Блажени Теофилакт, Архиепископ Охридски, или као што он сам себе нариче бугарски Архиепископ, смело се супроставио Цариградском Патриарху који је издао ставропигију за граџење манастира на територију Охридске Архиепископије. У писму упучено Патријарху, св. Теофилакт напомиње да Костантинопољски Патриарх нема ништа опште са Бугарима који сами себе избирају аутокефалног Архиепископа:

ΤΙΣ ΓΑΡ ΕΝ ΒΟΥΛΓΑΡΟΙΣ ΜΕΤΟΥΣΙΑ ΤΩΙ ΚΟΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥΠΟΛΕΩΣ ΠΑΤΡΙΑΡΧΗΙ, ΜΗΤΕ ΧΕΙΡΟΤΟΝΙΑΣ ΕΠ' ΑΥΤΗΙ ΔΙΚΑΙΑ ΕΧΟΝΤΙ, ΛΑΧΟΥΣΗ ΤΟΝ ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΟΝ ΑΥΤΟΚΕΦΑΛΟΝ, ΜΗΤ' ΑΛΛΟ ΤΙ ΔΙΑΔΕΞΑΜΕΝΩΙ ΚΑΤΑ ΤΑΥΤΗΣ ΠΡΟΝΟΜΙΟΝ;

Да не пишем овде о још једним великим јерархом Охридске Архиепископије- Димитријем Хоматијаном, за чије време, и не по правилима Цркве, формира се Печка Патриаршија. Не увек, у православној Цркви, дела се по канонима, тако и овде, нарушена су правила али испуњена је воља Божија, и молитве Савине. Хоматијан не само што је био велики каноничар, веч био је и један од најучениих мужева свога доба, поред осталог био је и песник. И Он, исто као и Теофилакт, написао је каноне љубљењим свв. Наума и Климента, где их воспевју као просветителје не Србима веч Бугарима. А то пишу и сви грчки синаксари за разлику от Србљака.

И византиски историографи тврде исту ту истину. Зато је и Византија била Византија, јер није знала лагати!

Пала Византија- дошли су Турци. И Турци су исто знали ко живи у Македонии- они су потурчавали али нису лагали. И сад смо дошли до Грка, ал не византиских благородних, веч до етнофилетиста, коjи су искористили светску власт и купили уништење и Печку Патриаршију а затим и Охридску Архиепископију. По којим канонима и правде Божје- незнам, Бог то зна. Срби су потом, стицајом околности обновили своју цркву, док Бугари повели ваистину прави рат са Грцима. И тако се појавила бугарска Егзархија, која је обновила свештена права Бугарима на своју аутокефалну цркву- неканонски узурпиране от стране фанариота. И ево одма, етнофилетисти Грци праве сабор, и осуђују Бугаре за етнофилетизам; а да је комедија још смешнија, на тај сабор учествују четворо Патријарси Цариградски. Није било још неког, који је био заинтересован да купи то достојанство код султана, тада можда њих би било и више. Ето тај сабор и збор, каноничара и тронољубара, симонијана и филетиста, осудио расколнике. Но и тада су сви знали да у Македонии нема Срба, који су веч обновили своју цркву, - веч Бугара. СВИ, и Грци и Турци, и Срби, и Руси, и читав свет, коментира и дискутује: како Бугари хоче да се одвоје од грчке Патриаршије. (Интереса ради, да напоменем да светитељ Теофан Полтавски, за разлику од друге архиереје Руске задграничне Цркве, кад је видео стање у кралство СХС, отишо је у Софији код својих духовних чада, тада архиереје „расколничке“ Егзархије). Но идемо мало даље кроз историју...

Царска Русија ослобађа Бугарску и ставља Турску на колена. Македонија је саставни део новостворене бугарске државе. Али таква једна велика Бугарија, Православна, у савезу са Русијом, у трепет доводи читав западни свет. Зато враћају Македеонију опет под турску власт (исто као и још један део насељен Бугарима- из Румелије, која касније успева да се припои Бугарској.
Ето кад су се Срби сетили да у Македонии живе Срби. Па ето и новац од државне касе за српске учитеље, а потом и за свештенство, које ће да нас уче да нема у Македонии Бугаре, а веч само Србе. Формирају се и чете који се убацују са територије Србије и носе страх и ужас по селима између невиног народа. Ал било је мало прекасно, Македонци су већ пола века имали своје школе и учитеље из саме Македоније, имале су своју војену и политичку организацију- ВМРО, имали су своје свештенство и самопознање свог идентитета.

И ево, опет смо стигли до те идеје, да Македонци су посебан народ не од Тита и Тита ради, већ од тадашњих српских политичара- који, кад су видели да народ у Македонији нече да прихвати да су Срби, почели су да пропагирају да Македонци су нешто између Срба и Бугара- други посебан народ. Ту идеју су прихватили неки малобројни интелектуалци који су се школовали у Србију, и прве такве небулозе печате се у Београду. Један од најпознатијих „македониста“ је био К.П. Мисирков, кои је написао књигу „За македонцките работи“ где и он пише да наши отци су се осећале као Бугари, ал после свега- треба да се осамостоимо као народ и држава, са новим литературним језиком. Кад смо код језика, на који су језик до тада писали Македонци? Коначно, примерке те књиге Мисирков је однео српским министрима у Србији.

Турско царство је било на самртном одру кад су Срби, Грци и Бугари устали против њега 1912 г. У србској армији нема нијдног Македонца, а у бугарској армији- 15 000.
После пада Османлије, Македонија бива подељена, данашна територија потпала је под Србима. И авај! Все школе затворене, свештенство је прогнано око 800 њих, над 1000 учитеља. Сви морају да се произјашњавају као Срби, да славе славе. Затвори се пуне, убијани су, не само људе који су били чланови ВМРО, него и свако који је на било какав начин осумњичен да комуницира са њом. Зверски су мучени и тучени до саме смрти и жене. Убијено је око 15 000 браћа Македонци, а око 25 000 прошли су тортуру у затворе од српске жандрмерије. Паљена су читава села око Штипа и Охрида, зверска убиства спроводе се по свим градовима, и тела убитих постављане су страха ради усред њих.
Опрости брате, ал морам ти речи- нисте имали ни мрвљу љубави! Жалите се на Хрвате због све што је било- и имате право, ал исто сте то ви радили нама ПРАВОСЛАВНИМ.

Ко то каже, ко то лаже Србија е мала, није мала, није мала ... још има Београда!
Извини што иронишем и говорим истину о све што се збило. Можда Срби сад и праведно страдају?
Ако ти љубиш истину и Истину, што пречуткујеш све то? Докле чемо варати? Ето папа, преко Хрвате убија невине Србе због вере! Истина је и то до некле, ал истина је и то, да сте ви први ударили Хрвате по образу, и изгубили их заувјек за Православље.

Србија времена Немањича била је подобие Византије, Србија од 19 века до данас нема везе ни са Византијом ни са Немањичима. Исто као и Грчка што нема благе везе са Византијом. И ето оставио нас Бог- изгубили и Понт и Косово! Оставио нас Бог- изгубили часност и благородност! Оставио нас Бог- изгубили веру, и јерес ушла у цркви! Оставио нас Бог...

А ви и даље са свих страна бијте Македонце и све што је њима свето! Стварајте расколе, и вичите да су они криви за то!

Стварајте од њих коју нацију желите, а потом смејтесе над њих!
Бијте, Бијте, Бијте нас...
ато смо како се вели и кротки и набожни!

Ето рекох вам, и то помало грубо, за што тражим опроштај, ал сте заслужили. Нека нас Бог све прости и помилује, просветли и спасе молитвама Богородици и свих светих!

Христос воистину се роди!

8-1-2013

Црноризец Храбар

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 јануар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА

+ + +
 
 


 
МОЛИМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.