header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Преподобни Амвросије Оптински: Колико се бринемо о телу, а колико о души? Штампај Е-пошта
среда, 17 децембар 2008
          У Еванђељу је речено: ''Каква је корист човеку, ако сав свет задобије, а души својој нашкоди'' (Марко 8,36). Ето колико је драгоцена душа људска! Она је скупља од целог света, са свим његовим ризницама  и благом. Али страшно је и помислити, колико ми мало схватамо достојанство своје бесмртне душе. На тело, то обитавалиште црва, тај окречени гроб, обраћамо све наше мисли од јутра до вечери, а на бесмртну душу, најдрагоценију и највољенију творевину Божију, на икону Његове славе и величанства, једва да обратимо једну мисао током целе недеље.
         Служењу тела посвећујемо најлепше године нашага живота, а вечном спасењу душе само последње минуте оронуле старости. Тело се свакодневно части, као на гозби богаташа, пуним чашама и раскошним јелима; а душа једва саскупља мрвице божанске речи на прагу дома Божијег. Ништавно тело умивају, одевају, чисте, украшавају свим благом природе и уметности, а скупоцена душа невеста Исуса Христа, наследница неба, лута кораком изнуреним, обучена у одећу убогог путника, који нема милостиње.

Тело не подноси ниједне мрље на лицу, никакве приљавштине на рукама, никакве закрпе на одећи; а душа је од главе до пете покривена нечистотама, и самопрелази из једног греховног глиба у други; и својом исповешћу једанпут у годиним, често лицемерном, само умножава закрпе на својој одећи, а не обнавља је.

За благостање тела потребне су разне врсте забава и задовољстава; оно често исцрпљује читаве породице, за њега су људи понекад спремни на напоре сваке врсте; а јадна душа једва има један сат у недељне дане за слушање божанствене Литургије, једва неколико минута за јутарњу и вечерњу молитву, једва сакупи новчиће за давање милостиње, и задовољна је када се са једним хладним уздахом сети смрти.

Ради здравља и очувања тела људи мењају ваздух и боравиште, позивају најискусније и најудаљеније лекаре, уздржавају се од хране и пића, узимају горке лекове, дозвољавају да их секу и горе; а за здравље душе, за избегавање саблазни, за удаљавање од греховне заразе не чине ниједан корак, већ остају на том истом ваздуху, у том истом лошем друштву, у тој истој порочној кући, и не траже никаквог лекара души, или бирају лекара непознатог и неискусног, и скривају пред њим оно, што је познато и небу и аду, и чиме се они сами хвале у друштву.

Кад умире тело, чује се жалост и очајање, а када умере душа од смртнога греха, тада често и не мисле о томе.

Тако ми нисмо свесни достојанства своје душе и слично Адаму и Еви, (про) дајемо своју душу за плод лепог изгледа.

Зашто пак ми, у крајњем случају, не плачемо слично Адаму и Еви? Плач оних који су изгубили душу мора бити болнији од плача Јеремије, који је, оплакујући несрећу свог народа, вапио: ''Ко ће дати глави мојој воду – очима мојим извор суза'' (Јеремија 9,1).

Ми се, у ствари, највише бринемо о сабирању блага, само на жалост, док су небеска блага вечна и бесконачна.

Свеблаги Господе! Помози нам да презиремо све што је пролазно, и да се бринемо о једино потребном спасењу душа наших.


(Превео Милутин Симовић)

 Извор: Православни Мисионар, бр. 3-6/1994.год., стр.148-149.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 јун 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 84 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Владимир Димитријевић

"РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ" 

(пдф)

+ + +

 Онима који више негују животиње него људе

Грех је неговати псе као људе, а људе као псе. Треба гледати на људе као на људе, а на псе као на псе. Не треба реметити та два појма.

(Свети Владика Николај)

 

Непријатељи

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба

Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време

Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исајиа)

Храбро исповедање вере

Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)

Поуке и савети

Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ - смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)

Јерес:

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.